Хасан-пашина џамија у Београду
Хасан-пашина џамија у Београду била је једна од многобројних џамија која је изграђена око 1740. године на простору испред јаничарске касарне и других објеката подигнутих поред ње, у Доњем граду Београдске тврђаве.[1][2]
| Хасан-пашина џамија у Београду | |
|---|---|
  Хасан-пашина џамија у Београду Локација на мапи Града Београда | |
| Основне информације | |
| Локација | Београд, Србија |
| Координате | 44° 49′ 06″ С; 20° 27′ 46″ И / 44.818230° С; 20.462894° И |
| Религија | ислам |
| Архитектонски опис | |
| Оснивање | 1740. |
| Завршетак изградње | око 1740. |
| Датум рушења | око 1941. |
| Спецификације | |
| Дужина | 11 m |
| Ширина | 11 m |
| Висина (макс.) | 16 m |
Предуслови
уредиБеоград се од средњовековне вароши коју је одликовао несметани развој скоро два пуна века, за време владавине Османлија трансформисао у оријенталну варош. Комплекс јавних грађевина, чаршија и махале чиниле су основну карактеристику балканско-оријенталне урбане културе Београда. У њему су за јавне грађевине увек бирана места на неком узвишењу, где је џамија са својим минаретом требло да доминира околином.[3]
Џамије на тлу Београда закључно са 17 веком грађене су у класичном цариградском стилу. Један од таквих примера је Хасан-пашина џамија у Београду, изграђена 1740. године.
Историја
уредиХасан-пашину џамију је подигао београдски јаничар-ага, Сеид-Хасан паша, каснији велики везир, па је џамија често називана и бивша џамија великог везира.[4]
Након што је оштећена 1806. године, поправљена је 20 година касније, да би јој између 1865. и 1876. године био срушен минарет. Рушење минарета али и податак да су Турци почели да напуштају Београдску тврђаву џамија је почела да пропада. Потом су је Срби преименовали у магацин.
Иако је познато да је изгорела за време Другог светског рата, не зна се тачно када је коначно порушена.
Архитектура
уредиБила је подигнута у стилу турског барока, карактеристичног за објекте овог типа и тог историјског раздобља када је саграђена. Ова двоспратно решена грађевина била је са четворосливним кровом и минаретом, не посебно високим. Једини украс пружали су спратни и поткровни венци фасада једноставне профилације, као и низ залучених спратних отвора.
Извори
уреди- ^ Д.Ђурић-Замоло, Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића, ГГБ, XIV, Београд 1967, 141–167
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 103—104.
- ^ Б. Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, Београд 1994
- ^ Д.Ђурић-Замоло, Београд као оријентална варош под Турцима 1521-1867, Београд: Музеј града Београда, 1977.
