Чудесна Жена
Чудесна Жена (енгл. Wonder Woman) је измишљена суперхеројина која се појављује у америчким стриповима које објављује издавачка кућа Ди-Си Комикс.[1] Чудесна Жена је члан оснивач Лиге правде, као и амбасадор Амазонки. У својој домовини, острвском народу Темискире, њена званична титула гласи „принцеза Дајана од Темискире, кћерка Хиполите”. Када је требало да се уклопи у друштво изван њене домовине, узела је тајни идентитет Дајана Принс.[2]
| Чудесна Жена | |
|---|---|
 | |
| Информације из публикације | |
| Издавач | ДЦ стрипови |
| Творци | Хари Г. Питер (уметник) Вилијам Молтон Марстон (писац) |
| Историјски деби | октобар 1941 |
| Информације у причи | |
| Алтер его | Принцеза Дајана од Темискире (амазонски идентитет) Дајана Принс (цивилни идентитет) |
| Врста | амазонка-олимпијка |
| Значајни савезници | Стив Тревор Бетмен Супермен Супержена |
| Способности |
|
| Подржава групе | |
Карактеризација уреди
Чудесну жену створили су амерички психолог и писац Вилијам Молтон Марстон[1] и умјетник Хари Г. Питер. Марстонова супруга, Елизабет, и њихова партнерка Олив Бирн,[3] сматрају се инспирацијом за физички изглед Чудесне жене.[1][4][5][6]
Кратка биографија уреди
Прича о поријеклу Чудесне жене говори о томе да ју је мајка, краљица Хиполита, извајала од глине и подарила јој живот да живи као Амазонка, заједно са надљудским моћима као даровима грчких богова. Последњих година, Ди-Си је промијенио њену позадину открићем да је она кћерка Зевса и Хиполите, коју су заједно одгајиле њена мајка и њене тетке Антиопа и Меналипе. Опис лика се промијенио током деценија, укључујући и краткотрајан губитак моћи 70-их година; до 80-их, умјетник Џорџ Перез дао јој је мишићав изглед и нагласио њено амазонско наслијеђе.[7][8] Она посједује арсенал напредне технологије, укључујући Ласо истине, пар неуништивих рукавица, тијару која служи као пројектил и, у старијим причама, низ уређаја заснованих на амазонској технологији.
У медијима ван стрипа уреди
Гал Гадот је глумила Чудесну Жену у филмовима Бетмен против Супермена: Зора праведника (2016), Чудесна Жена (2017), Лига правде (2017) и Чудесна Жена 1984 (2020).[9]
Референце уреди
- ^ а б в Garner, Dwight (23. 10. 2014). „Her Past Unchained”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 15. 12. 2018.
- ^ Brown, Tracy. „75 years of world-saving: Everything you need to know about 'Wonder Woman'”. latimes.com. Приступљено 15. 12. 2018.
- ^ Lepore, Jill. The Secret History of Wonder Woman (1. изд.). New York. ISBN 9780385354042. OCLC 874835576.
- ^ Moon, Michael (2012). Darger's resources. Durham: Duke University Press. ISBN 9780822351429. OCLC 757935711.
- ^ Bennett, Catherine (28. 12. 2014). „The Secret History of Wonder Woman review – is this what a feminist looks like?”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 15. 12. 2018.
- ^ Pollitt, Katha (14. 10. 2014). „Wonder Woman’s Kinky Feminist Roots”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 15. 12. 2018.
- ^ „Ten Moments that Mattered: Wonder Woman Becomes War”. DC (на језику: енглески). 26. 12. 2013. Приступљено 03. 01. 2019.
- ^ „WONDER WOMAN Kills…Who? Is the New GOD of What? AZZARELLO Explains (Spoilers)”. Newsarama (на језику: енглески). Приступљено 03. 01. 2019.
- ^ „Gal Gadot on why she loves Wonder Woman: ‘She’s not there because of a love story’”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 03. 01. 2019.
Литература уреди
- Lepore, Jill. The Secret History of Wonder Woman (1. изд.). New York. ISBN 9780385354042. OCLC 874835576.
Спољашње везе уреди
- Wonder Woman Official website Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012)
- Origin story of Wonder Woman Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2012)
- AmazonArchives.com
- Wonder of Wonders
- Glen, Joshua (04. 04. 2004). „Wonder-working Power”. The Boston Globe.
- Jett, Brett. "Who Is Wonder Woman?"," (2009): 1–71.
- Jett, Brett. "Who Is Wonder Woman?--Bonus PDF"," (2009): 1–17.
- Malcolm, Andrew H. (18. 02. 1992). „She's Behind the Match For That Man of Steel”. The New York Times.
- Marston, William Moulton. Emotions of Abnormal People. London: Kegan Paul, Trench, Trübner & Co, Ltd. 1928. ISBN 978-1-4067-0116-6.
- Rosenberg, Robin S. "Wonder Woman As Émigré – Why would Wonder Woman leave her idyllic existence on Paradise Island?", (Article) (2010).
- Rosenberg, Robin S. "Wonder Woman: Compassionate Warrior for Peace", (Article) (2013): 1–35.
- Valcour, Francinne. "Manipulating The Messenger: Wonder Woman As An American Female Icon", (Dissertation) (2006): 1–372.
