Чума
Чума је српски народни назив за кугу. У народном веровању словенске митологије чума (куга) је стара и ружна жена буљавих очију и рашчупане косе или као младу девојку дуге косе која долази из ткз. Чуминог вилајета. Њено тачно обличје није дефинисано, али је за свако везано веровање да воли да се купа и чешља. Због тога су људи припремали купке и остављали чешљеве како би је одобровољили и одвратили од наума да узме неког од укућана.[1]
Реч куга је предпоставља се пореклом старонемачка реч, а синоними Чума или некад и Морија су словенске речи.
Према веровању, чума у кућу долази ноћу са тавана или кроз димњак.[2] Носи земљани лонац са стријелама којима убија своје жртве.[3] Зато увече не ваља остављати неопране судове, јер чума кад дође гребе посуђе својим прљавим ноктима и затрује га. Ово веровање је подстицало људе да приликом разних епидемија које су приписивали Чуми више воде рачуна у брину о хигијени куће.
У народу је очувана и изрека за нешто што неко однесе: однио га ко чума ђецу.
Чума се данас у народу каже и за онога ко је стипса или шкртица.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Национална Географија
- ^ Magazin, Domino (2014-11-11). „Šta danas rade drevna bića iz srpske mitologije?”. Domino Magazin (на језику: српски). Приступљено 2023-02-02.
- ^ Словенска митологија
Спољашње везе уреди
- "Политика", 6. септ. 1936, стр. 21