1,2-Диоксин
1,2-Диоксин је хетероциклично, органско, антиароматично једињење са хемијском формулом C4H4O2. Он је изомерна форма 1,4-диоксина (или п-диоксина).
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
Системски IUPAC назив
1,2-Диоксин[1] | |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChemSpider | |||
| |||
Својства | |||
C4H4O2 | |||
Моларна маса | 84,07 g·mol−1 | ||
Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
Дибензодиоксин | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
![]() ![]() ![]() | |||
Референце инфокутије | |||
Услед његових пероксиду сличних карактеристика, 1,2-диоксин је веома нестабилан и не може се изоловати. Чак су и супституисани деривати су веома нестабилни, е.г. 1,4-дифенил-2,3-бензодиоксин.[4] 3,6-бис(п-толил)-1,2-диоксин је био погрешно проглашен првим стабилним дериватом 1990. године.[5][6]
-
Изомери 1,2-диоксина (лево) и 1,4-диоксина (десно)
-
Структура прелазног 1,4-дифенил-2,3-бензодиоксина
-
Диоксинска (1) и дионска форма (2)
Референце
уреди- ^ „ЦИД 15559065 - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. Десцрипторс Цомпутед фром Струцтуре.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Smith, Jimmie P.; Schrock, Alan K.; Schuster, Gary B. (1982). „Chemiluminescence of organic peroxides. Thermal generation of an o-xylylene peroxide”. Journal of the American Chemical Society. 104 (4): 1041—1047. doi:10.1021/ja00368a021.
- ^ H. J. Shine, D. C. Zhao: Electron transfer to excited doublet states. Photoirradiation of 10-methylphenothiazine cation radical perchlorate in solutions of phenylacetylene and p-tolylacetylene in acetonitrile, J. Org. Chem., 1990, 55, 4086–4089; Схине, Хенрy Ј.; Зхао, Да Цхуан (1990). „Елецтрон трансфер то еxцитед доублет статес. Пхотоиррадиатион оф 10-метхyлпхенотхиазине цатион радицал перцхлорате ин солутионс оф пхенyлацетyлене анд п-толyлацетyлене ин ацетонитриле”. Тхе Јоурнал оф Органиц Цхемистрy. 55 (13): 4086—4089. дои:10.1021/јо00300а026.
- ^ Блоцк, Ериц; Схан, Зхиxинг; Гласс, Рицхард С.; Фабиан, Јüрген (2003). „Ревисед Струцтуре оф а Пурпортед 1,2-Диоxин: А Цомбинед Еxпериментал анд Тхеоретицал Студy”. Тхе Јоурнал оф Органиц Цхемистрy. 68 (10): 4108—4111. ПМИД 12737603. дои:10.1021/јо034305и.