АИДС као професионална болест

АИДС као професионална болест може бити призната од стране стручњака медицине рада, уколико је радник у процесу рада био у контакту са узрочником ове болести. Како се АИДС или синдром стечене имунодефицијенције превасходно преноси сексуалним путем и крвљу, под повећаним ризиком да оболе нису само хомосексуалаци, проститутке, промискуитетне особе, интравенски наркомани, деца мајки које су оболеле од АИДС, већ и особе које су примиле крв трансфузијом и здравствени и други радници. Ризик од инфекције након убода на иглу или оштрицу инструмента је 0,4-0,5%. До инфекције може доћи и после контаминације слузокожа инфицираних крвљу у току опслуживања оболелих од АИДС. Иако је ХИВ изолован и из суза, пљувачке, цервикалног и вагиналног секрета, урина и мајчиног млека, до сада није доказано да је контакт са овим телесним течностима ризичан.

Ризична занимања

Занимања која су под ризиком од ХИВ инфекције укључују:

лекаре, стоматологе
медицинске техничаре
раднике у лабораторијама
вадиоце крви
раднике на одржавању у здравственим установама
терапеуте дисања
поштанске раднике
туристичке, угоститељске и саобраћајне раднике

Услови да АИДС буде проглашен професионалном болешћу

Прву групу професионалних болести у Србији чине разна тровања, односно болести изазване хемијским дејством. Друга група су обољења изазвана физичким дејствима, као што су разна зрачења, бука, вибрације. У трећој групи су такозване увезене болести, где спада АИДС и туберкулоза, на пример. Четврту групу чине плућне болести. Већина европских земаља, за разлику од Србије, као професионалне признаје и друге болести уколико се докаже њихова непосредна веза са радним местом, односно са штетностима и опасностима одређеног посла.

Да би се АИДС прогласила професионалном болешћу код неког радника (запосленог) потребно је утврдити:

Да је оболели радник радио на пословима и радним местимана на којима је остварио парентерални контакт са узрочником болести (медицински радник, цариник, полицајац итд);
Доказ о контакту са узрочником на радном месту (оверен опис послова радног места, извештај о повреди на раду, просторна и временска повезаност са узрочником);
Серолошка реакција на АИДС је параметар који подразумева прелазак латентног стања у манифестни облик (дијагноза утврђена од стране специјалисте за инфективне болести);
Докази из којих се стиче увид у актуелну епидемиолошку ситуацију, личну, у породици и у околини, ван радне средине (подаци ординирајућег лекара о обољевању чланова породице).

Процена радне способности оболелог од АИДС

Привремена спреченост за рад

Одлука о привременој спреченост за рад доноси се у егзацербацијама инфекције и траје до потпуног санирања инфекције и стабилизације општег стања болесника.

Трајна спреченост за рад

Да ли ће болесник добити трајну оцену радне способности зависи од стадијума болести, стања имунолошког система и врсте посла.

Особе које су само инфициране вирусом ХИВ-а и оне код којих постоје опортунистичке инфекције, а нису у акутној фази болести, нису способне за послове:

на којима би запослени могло да дође у контакт са дериватима крви;
здравствених радника;
за рад у кухињама и на местима где се припрема и дистрибуира храна;
у вртићима;
на којима постоји повећана могућност инфекција.

У узнапредовалом стадијуму АИДС болести оболели нису способни за било који посао и шаљу се у инвалидску пензију.

Извори

Аранђеловић M, Милић I, Радевић Љ. Процена ризика и промоција здравља на радном месту, Процена ризика, Копаоник, 02- 06. фебруар 2009, Зборник радова: 326-334.
Лигхт D, Мц Гее Г. Он тхе социал ембеддеднесс оф биоетхицс. Ин: е Вриес Р, Субеди Ј, едс. Биоетхицс анд социетy: цонструцтинг тхе етхицал ентерприсе, 4тх ед. Уппер Саддле Ривер, Њ:Прентице Халл. 1–15.
WХО/Еуропа (Wорлд Хеалтх Организатион) Регионал Оффице фор Еуропе: АИДС^{[мртва веза]}
ИЛО Программе он ХИВ анд АИДС анд тхе wорлд оф wорк Интернатионал Лабоур Оффице Генева ХИВ анд АИДС: Гуиде фор тхе тоурисм сецтор

Литература

Видаковић А,едитор. Медицина рада I. Београд:Удружење за медицину рада;1997.
Видаковић А,едитор. Медицина рада II. Београд:Удружење за медицину рада;1997.
Видаковић А. Професионална токсикологија. Београд: Удружење токсиколога Југославије;2000.
Шарић M, Жушкин Е, едитор. Медицина рада и околиша. Загреб: Медицинска наклада; 2002.
Гоцхфелд M (2005). „Оццупатионал медицине працтице ин тхе Унитед Статес синце тхе индустриал револутион.”. Ј Оццуп Енвирон Мед. 47: 115—131. .

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).