Абу Џафер ал-Хазин

Абу Џафар ал-Хазин (персијски:أبو جعفر محمد بن الحسين الخازن الخراساني) био је персијски астроном и математичар из Хорасана. Живео је од 900 до 971. године. У првој половини X века живео је у граду Реју. Радио је на пољу астрономије и теорије бројева. Славу је углавном стекао због успеха у конструкцији и употреби астрономских и опсерваторијских инструмената.

Хазин је био један од учењака доведених у Рај од стране  Адудудауле Дејламија, бујидског владара (вл. 949—983). Године 959/960. је служио као везир Раја.

Дела

Ал-Хазин је написао књигу под називом Зиј ал-Сафа'их (Таблице дискова астролаба) које су наследници прогласили најбољим делом на свом пољу, и често га користили као референцу. У њему су описани бројни астрономски инструменти као астролаб.

Такође је написао коментар на Птоломејеву Алмагесту у коме је навео соларни модел различит од Птоломејовог.

Његова најважнија математичка дела су:

• Тафсиру садр ал-макала ал-ашира мин китаби Уклидус [Коментар почетног дела десетог есеја из Еуклидове књиге];
• Рисалатун фи ал-бурхан ала аннаху ла јумкину ан јакуна зил'а 'ададајн мурабба'ајн јакуну мађму'ухума мурабба'ан фардајн бал јакунан зауђајн ау ахадухума зауђун ва ал-акхару фардун;
• Рисалатун фи инша' ал-мусалласт ал-ка'има аз-заваја ал-мантика ал-азла' ва фи истихраџи хаттајн бајна хаттајн мутавалија мутанасиба мин тарик ал-хиндуса ас-сабита;
• Бурхану шекл ас-саби' мин китаби Бени Муса [Аргумент у корист седме фигуре из књиге Бану Муса];
• Ислаху китаб ал-Махрурат [Корекција Односа пресека].

Нека његова дела су у великој мери уништена услед разних друштвенополитичких немира.

Литература

• Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 224.