Адипозно ткиво
У биологији, адипозно ткиво (масно ткиво, телесна мастноћа, сало) је лабаво везивно ткиво које се састоји од адипоцита. Оно се састоји од око 80% масти. Адипозно ткиво је изведено из липобласта. Његова главна улога је складиштење енергије у облику липида, мада служи и као термал изолација тела. Адипозно ткиво је идентификовано 1551.[1]
Маст из хормонално инертног, адипозног ткива је један од главних ендокриних органа.[2] То ткиво производи хормоне као што су лептин, естроген, резистин, и цитокин ТНФα. Адипозно ткиво може да утиче на друге органе тела и може да доведе до болести. Гојазност код људи и већине животиња не зависи од телесне тежине, него од количине масноћа. Постоје два типа адипозног ткива бело адипозно ткиво (WАТ) и браон адипозно ткиво (БАТ). Формирање адипозног ткива је делом контролисано адипозним геном.
Додатне слике уреди
-
Попрећни пресек коже (увећан). -
Бело адипозно ткиво -
Електронски инструмент за одређивање телесне масноће
Референце уреди
- ^ Цаннон, Б; Недергаард, Ј (2008). „Девелопментал биологy: Неитхер фат нор флесх”. Натуре. 454 (7207): 947—8. ПМИД 18719573. дои:10.1038/454947а.
- ^ Керсхаw ЕЕ, Флиер ЈС (2004). „Адипосе тиссуе ас ан ендоцрине орган”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 89 (6): 2548—56. ПМИД 15181022. дои:10.1210/јц.2004-0395.
Литература уреди
- Стоцк, M. Ј.; Цинти, С. (2003). „Струцтуре анд Фунцтион оф Броwн Адипосе Тиссуе”. Енцyцлопедиа оф Фоод Сциенцес анд Нутритион: 29. ИСБН 978-0-12-227055-0. дои:10.1016/Б0-12-227055-X/00008-0.
- Вернон, Р. Г.; Флинт, D. Ј. (2003). „Струцтуре анд Фунцтион оф Wхите Адипосе Тиссуе”. Енцyцлопедиа оф Фоод Сциенцес анд Нутритион: 23. ИСБН 978-0-12-227055-0. дои:10.1016/Б0-12-227055-X/00007-9.
