Естроген

примарни женски полни хормон код сисара, као и лек, одговоран је за развој и регулацију женског репродуктивног система и секундарних полни

Естрогени припадају групи стероида и предстваљају примарни женски сексуални хормон (присутни су и код мушких јединки, али у мањим количинама).[1] Они су одговорни за развој и регулацију женског репродуктивног система и секундарних полних карактеристика. Постоје три главна ендогена естрогена која имају естрогену хормоналну активност: естрон (Е1), естрадиол (Е2) и естриол (Е3). Естрадиол, естран, је најмоћнији и најзаступљенији. Други естроген зван естетрол (Е4) производи се само током трудноће. Име им потиче од еструс: лат. oestrus, грч. οἶστρος — страст (период плодности код женки сисара) и ген: стварати.

Естроген
Класа лека
Естрадиол, главни естрогенски полни хормон код људи и широко коришћени лек.
Идентификатори класе
УпотребаКонтрацепција, менопауза, хипогонадизам, трансродне жене, карцином простате, рак дојке, друго
АТЦ кодG03C
Биолошки циљЕстрогенски рецептори (ERα, ERβ, mER рецептори (нпр., GPER, други))
Спољашње везе
MeSHD004967
На Википодацима

Естрогени се синтетишу код свих кичмењака и неких инсеката.[2][3] Њихово присуство код кичмењака и инсеката сугерише да естрогени полни хормони имају древну еволуциону историју. Квантитативно, естрогени циркулишу на нижим нивоима од андрогена код мушкараца и код жена.[4] Иако су нивои естрогена код мушкараца знатно нижи у поређењу са женама, естрогени ипак имају важну физиолошку улогу код мушкараца.[5]

Као и сви стероидни хормони, естрогени лако дифундирају кроз ћелијску мембрану. Једном у ћелији, они се везују и активирају естрогенске рецепторе (ЕР) који затим модулирају експресију многих гена.[6] Поред тога, естрогени се везују и активирају мембранске естрогенске рецепторе за брзо сигнализирање (mER),[7][8] као што су GPER (GPR30).[9]

Типови уреди

Структуре главних ендогених естрогена
 
Обратите пажњу на хидроксилне (–OH) групе: естрон (Е1) има једну, естрадиол (Е2) има две, естриол (Е3) има три, а естетрол (Е4) има четири.

Стероидни естрогени уреди

Три најважнија естрогена који се код жена природно јављају су естрон (Е1) - производи се током менопаузе, естрадиол (Е2) - доминантан код жена које нису трудне, естриол (Е3) - примарни естроген у трудноћи.[10] Они се у телу производе од андрогена помоћу ензима.

Остали естрогени уреди

За низ синтетичких и природних супстанци откривено је да поседују естрогенско дејство.

За разлику од естрогена које производе сисари, ове супстанце не морају бити стероиди.

Физиолошко деловање естрогена уреди

 
Референтни рангови за тест крви на присуство естрадиола, примарног типа естрогена – током менструалног циклуса.

Деловање естрогена је посредовано естрогенским рецептором (ЕР), димерни нуклеарним протеином који се везује за ДНК и контролише експресију гена. Попут осталих стероидних хормона, естроген пасивно улази у ћелију где се везује и активира естрогенски рецептор. Комплекс естроген:ЕР везује се за специфичне секвенце ДНК које се називају елементом хормонског одговора да би се активирала транскрипција циљних гена (у студији која је као модел користила ћелијску линију карцинома дојке зависну од естрогена, идентификовано је 89 таквих гена).[11] Пошто естроген улази у све ћелије, његово деловање зависи од присуства ЕР у ћелији. ЕР се изражава у одређеним ткивима, укључујући јајник, материцу и дојку. Метаболички ефекти естрогена код жена у постменопаузи повезани су са генетским полиморфизмом ЕР.[12]

Иако су естрогени присутни код мушкараца и код жена, они су обично присутни на знатно вишим нивоима код жена у репродуктивном добу. Они промовишу развој женских секундарних сексуалних карактеристика, као што су дојке, а такође су укључени у задебљање ендометријума и друге аспекте регулације менструалног циклуса. Код мушкараца, естроген регулише одређене функције репродуктивног система важне за сазревање сперме[13][14][15] и може бити неопходан за здрав либидо.[16]

Физиолошки учинак код жена:

Синтеза естрогена уреди

 
Стероидогенеза – на доњем десном крају приказа налазе се естрон и естрадиол.

Тестостерон настаје током процеса који се означава као стероидогенеза, а холестерол је први молекул у припадајућем низу реакција.

Највећа количина естрогена производи се у настајућем фоликулу јајника, жутом телу и постељици. Фоликулостимулирајући хормон (FSH) и лутеинизирајући хормон (LH) подстичу производњу естрогена у јајницима. Одређену мању количину естрогена производе и јетра, надбубрежне жлезде и дојке (ти такозвани секундарни извори естрогена јако су важни код жена у менопаузи).

Синтеза естрогна у јајницима почиње у премишним ћелијама унутрашње теке (фоликулски слој јајника), синтезом андростендиона из холестерола. Андростендион је супстанца благог андрогеног учинка. То једињење прелази базну мембрану и улази у суседне зрнасте (гранулске) ћелије јајника где се претвара у естрон и естрадиол, директно или преко међупродукта тестостерона. Хемијска промена тестостерона у естрадиол и андростендиона у естрон катализује ензим ароматаза.

Током менструацијског циклуса, нивои естрадиола варирају, а највиши су пред саму овулацију.

Медицинска примена уреди

Естрогени делују на функције многих телесних органа, па је при њиховој примени у лечењу потребан опрез, због могућих попратних појава. Доказано је да спољна примена естрогена повећава ризик за настанак рака дојке или рака ендометријума матернице. Није занемарив ни њихов учинак на крвне судове и факторе згрушавања, што може довести до срчаног удара, дубоке венске тромобозе или плућне емболије.[19]

Лечење хормонским надомештањем уреди

Заједно са осталим хормонима, естрогени се користи код жена у менопаузи, као превенција остеопорозе, као и симптома менопаузе као што су таласи врућине („валунзи“), ноћно знојење, несаница, палпитација, главобоља, тескоба, депресија, умор, малаксалост. Контраиндикације при употреби естрогена као средства за лечење хормонским надомештањем су тромбоемболија и тумор дојке.

Хормонска контрацепција уреди

Основни механизам деловања естрогна (заједно са прогестероном) у хормонској контрацепцији је негативна повратна спрега на лучења FSH ii LH из хипофизе, зато што делују и на хипоталамус, изазивајући изостанак овулације (FSH и LH су потребни за овулацију) у јајнику.

Остала примена у медицини уреди

Естрогени се употребљавају и у лечењу атрофије вагине, хипоестрогенизма (последица хипогонадизма, кастрације), аменореје, дисменореје, и олигоменореје. Могу се користити и за заустављање лактације након порода.

Референце уреди

  1. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  2. ^ Ryan KJ (август 1982). „Biochemistry of aromatase: significance to female reproductive physiology”. Cancer Research. 42 (8 Suppl): 3342s—3344s. PMID 7083198. 
  3. ^ Mechoulam R, Brueggemeier RW, Denlinger DL (септембар 2005). „Estrogens in insects”. Cellular and Molecular Life Sciences. 40 (9): 942—944. S2CID 31950471. doi:10.1007/BF01946450. 
  4. ^ Burger HG (април 2002). „Androgen production in women”. Fertility and Sterility. 77 Suppl 4: S3—5. PMID 12007895. doi:10.1016/S0015-0282(02)02985-0. 
  5. ^ Lombardi G, Zarrilli S, Colao A, Paesano L, Di Somma C, Rossi F, De Rosa M (јун 2001). „Estrogens and health in males”. Molecular and Cellular Endocrinology. 178 (1–2): 51—5. PMID 11403894. S2CID 36834775. doi:10.1016/S0303-7207(01)00420-8. 
  6. ^ Whitehead SA, Nussey S (2001). Endocrinology: an integrated approach. Oxford: BIOS: Taylor & Francis. ISBN 978-1-85996-252-7. 
  7. ^ Soltysik K, Czekaj P (април 2013). „Membrane estrogen receptors - is it an alternative way of estrogen action?”. Journal of Physiology and Pharmacology. 64 (2): 129—42. PMID 23756388. 
  8. ^ Micevych PE, Kelly MJ (2012). „Membrane estrogen receptor regulation of hypothalamic function”. Neuroendocrinology. 96 (2): 103—10. PMC 3496782 . PMID 22538318. doi:10.1159/000338400. 
  9. ^ Prossnitz ER, Arterburn JB, Sklar LA (фебруар 2007). „GPR30: A G protein-coupled receptor for estrogen”. Molecular and Cellular Endocrinology. 265-266: 138—42. PMC 1847610 . PMID 17222505. doi:10.1016/j.mce.2006.12.010. 
  10. ^ „Estrogen Hormones (Estradiol, Estriol, and Estrone) and Estrogen Tests”. 
  11. ^ Lin CY, Ström A, Vega VB, Kong SL, Yeo AL, Thomsen JS, et al. (2004). „Discovery of estrogen receptor alpha target genes and response elements in breast tumor cells”. Genome Biology. 5 (9): R66. PMC 522873 . PMID 15345050. doi:10.1186/gb-2004-5-9-r66. 
  12. ^ Darabi M, Ani M, Panjehpour M, Rabbani M, Movahedian A, Zarean E (2011). „Effect of estrogen receptor β A1730G polymorphism on ABCA1 gene expression response to postmenopausal hormone replacement therapy”. Genetic Testing and Molecular Biomarkers. 15 (1–2): 11—5. PMID 21117950. doi:10.1089/gtmb.2010.0106. 
  13. ^ Raloff J (6. 12. 1997). „Science News Online (12/6/97): Estrogen's Emerging Manly Alter Ego”. Science News. Приступљено 4. 3. 2008. 
  14. ^ Hess RA, Bunick D, Lee KH, Bahr J, Taylor JA, Korach KS, Lubahn DB (децембар 1997). „A role for oestrogens in the male reproductive system”. Nature. 390 (6659): 509—12. Bibcode:1997Natur.390..509H. PMC 5719867 . PMID 9393999. doi:10.1038/37352. 
  15. ^ „Estrogen Linked To Sperm Count, Male Fertility”. Science Blog. Архивирано из оригинала 07. 05. 2007. г. Приступљено 4. 3. 2008. 
  16. ^ Hill RA, Pompolo S, Jones ME, Simpson ER, Boon WC (децембар 2004). „Estrogen deficiency leads to apoptosis in dopaminergic neurons in the medial preoptic area and arcuate nucleus of male mice”. Molecular and Cellular Neurosciences. 27 (4): 466—76. PMID 15555924. S2CID 25280077. doi:10.1016/j.mcn.2004.04.012. 
  17. ^ Sembulingam K., Sembulingam P. (2012). Essentials of medical physiology. JP Medical Ltd., ISBN 9789350259368.
  18. ^ Koerner F. C. (2009): Diagnostic problems in breast pathology. Elsevier Health Sciences. ISBN 1416026126.
  19. ^ Porth C. (2011): Essentials of pathophysiology: Concepts of altered health states. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 9781582557243.

Спољашње везе уреди