Отворите главни мени

Progesteron, ili P4 (pregn-4-en-3,20-dion) je C-21 steroidni hormon koji učestvuje u ženskom menstrualnom ciklusu, trudnoći (pomaže gestaciju) i embriogenezu ćoveka i drugih vrsta. Progesteron pripada progestogenskoj klasi hormona. On je glavni prirodni predstavnik ljudskih progestogena.

Progesteron
Progesterone-2D-skeletal.png
Progesterone-3D-vdW.png
IUPAC ime
pregn-4-ene-3,20-dione
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
Način primeneoralno, implant
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživostprodužena apsorpcija, polu-život aprok. 25-50 časa
Vezivanje proteina96%-99%
Metabolizamhepatički do pregnanediola i pregnanolona
Poluvreme eliminacije34.8-55.13 sati
Izlučivanjerenalno
Identifikatori
CAS broj57-83-0 ДаY
ATC kodG03DA04 (WHO)
PubChemCID 5994
IUPHAR/BPS2377
DrugBankDB00396
ChemSpider5773 ДаY
UNII4G7DS2Q64Y ДаY
ChEMBLCHEMBL103 ДаY
Sinonimi4-pregnen-3,20-dion
Hemijski podaci
FormulaC21H30O2
Molarna masa314.46
Specifična rotacija[α]D
Fizički podaci
Tačka topljenja126 °C (259 °F)
 НеНДаY (šta je ovo?)

Progesteron se proizvodi iz iam familije povrća, (lat. Dioscorea balcanica). Ove biljke proizvode velike količine steroida diosgenina, koji se laboratorijski konvertuje u progesteron.

Садржај

HemijaУреди

Progesteron su nezavisno otkrile četiri grupe istraživača.[1][2][3][4]

Vilard Miron Alen i njegov profesor anatomije Džordž Vašington Korner su otkrili progesteron u medicinskoj školi univerziteta u Ročesteru 1933. Alen je prvi odredio tačku topljenja, molekulsku težinu, i parcijalnu molekulsku strukturu. On je takođe dao ime molekulu, Progesteron, što je izvedeno iz Progestageni Steroidni keton.[5]

Poput drugih steroida, progesteron se sastoji od četiri međusobno kondenzovana ciklična ugljovodonika. Progesteron sadrži ketonsku funkcionalnu grupu, kao i dve metilne grane. Poput svih steroidnih hormona, on he hidrofoban.

SintezaУреди

BiosintezaУреди

 
Gore: Konverzija holesterola (1) u pregnenolon (3) do progesterona (6).
Dole: Progesteron je važan za sintezu aldosterona (mineralokortikoida), kao što je 17-hidroksiprogesteron za kortizol (glukokortikoid), i androstendion za seksualne steroide.

Kod životinja, progesteron (6), kao i svi drugi steroidni hormoni, je sintetisan iz pregnenolona (3), koji je izveden iz holesterola (1).

Holesterol (1) podleže dvostrukoj oksidaciji i proizvodi 20,22-dihidroksiholesterol (2). Ovaj vicinalni diol se zatim dalje oksiduje uz gubitak bočnog lanca počevši od pozicije C-22 da bi formirao pregnenolon (3). Ova reakcija je katalizovana citohromom P450scc. Konverzija pregnenolona u progesteron se odvija u dva stupnja. Prvo se 3-hidroksilna grupa oksidira u keto grupu (4), a zatim se dvostruka veza premesti na C-4, sa C-5 putem reakcije keto/enolne tautomerizacije.[6] Ovu reakciju katalizuje 3-beta-HSD (3 beta-hidroksi steroid dehidrogenaza/delta(5)-delta(4)izomeraza).

Progesteron je prekurzor za mineralokortikoid aldosteron, a nakon konverzije do 17-hidroksi progesterona (još jednog prirodnog progestogena) za kortizol i androstendion. Androstendion se može konvertovati u testosteron, estron i estradiol.

Pregenolon i progesteron takođe može da sintetiše kvasac.[7]

LaboratorijaУреди

 
Markerova semi sinteza progesterona iz diosgenina.[8]
 
Džonsonova totalna sinteza progesterona.[9]

Ekonomičnu semi sintezu progesterona iz biljnog steroida diosgenina izolovanog iz iama je razvio Rasel Earl Marker 1940. za Parke-Davis farmaceutsku kompaniju.[8] Ova sinteza je poznata kao Markerova degradacija. Nekoliko drugih semi-sinteza koje počinju od raznih steroida progesterona je bilo objavljene. Na primer, kortizon može da bude simultano deoksigeniran na C-17 i C-21 pozicija primenom jodotrimetilsilana u hloroformu čime nastaje 11-keto-progesteron (ketogestin), koji se zatim redukuje u pozicije-11 i daje progesteron.[10]

Totalnu sintezu progesterona je objavio 1971 Vilijam Samer Džonson.[9] Sinteza počinje reakcijom fosfonijum soli 7 sa fenil litijumom što daje fosfonijum ilid 8. Ilid 8 reaguje sa aldehidom i proizvodi alken 9. Ketalne zaštitne grupe 9 se hidrolizuju i proizvode diketone 10, koji se zatim ciklizuju da bi formirali ciklopentenon 11. Keton 11 reaguje sa metil litijumom i daje tercijarni alkohol 12, koji se zatim tretira kiselinom i daje tercijarni katjon 13. Ključni stepen sinteze je ciklizacija π-katjona 13 u kojoj se B-, C-, i D-prstenovi steroida simultano formiraju i proizvode 14. Taj stepen podseća na katjonsku ciklizacionu reakciju koja se koristi u biosintezi steroida i iz tog razloga se naziva biomimetikom. U sledećem stepenu enol ortoestar se hidrolizuje i proizvodi keton 15. Ciklopentenski A-prsten se otvara oksidacijom sa ozonom i daje 16. Konačno, diketon 17 podleže intramolekulskoj aldolnoj kondenzaciji primenom vodenog rastvora kalijum hidroksida i nastaje progesteron.[9]

РеференцеУреди

  1. ^ Allen WM (1935). „The isolation of crystalline progestin”. Science. 82 (2118): 89—93. PMID 17747122. doi:10.1126/science.82.2118.89. 
  2. ^ Butenandt A, Westphal U (1934). „Zur Isolierung und Charakterisierung des Corpusluteum-Hormons”. Berichte Deutsche chemische Gesellschaft. 67: 1440—1442. doi:10.1002/cber.19340670831. 
  3. ^ Hartmann M, Wettstein A (1934). „Ein krystallisiertes Hormon aus Corpus luteum”. Helvetica Chimica Acta. 17: 878—882. doi:10.1002/hlca.193401701111. 
  4. ^ Slotta KH, Ruschig H, Fels E (1934). „Reindarstellung der Hormone aus dem Corpusluteum”. Berichte Deutsche chemische Gesellschaft. 67: 1270—1273. doi:10.1002/cber.19340670729. 
  5. ^ Allen WM (1970). „Progesterone: how did the name originate?”. South. Med. J. 63 (10): 1151—5. PMID 4922128. 
  6. ^ Dewick, Paul M. (2002). Medicinal natural products: a biosynthetic approach. New York: Wiley. стр. 244. ISBN 978-0-471-49641-0. 
  7. ^ Duport C, Spagnoli R, Degryse E, Pompon D (1998). „Self-sufficient biosynthesis of pregnenolone and progesterone in engineered yeast”. Nat. Biotechnol. 16 (2): 186—9. PMID 9487528. doi:10.1038/nbt0298-186. 
  8. 8,0 8,1 Marker RE, Krueger J (1940). „Sterols. CXII. Sapogenins. XLI. The Preparation of Trillin and its Conversion to Progesterone”. J. Am. Chem. Soc. 62 (12): 3349—3350. doi:10.1021/ja01869a023. 
  9. 9,0 9,1 9,2 Johnson WS, Gravestock MB, McCarry BE (1971). „Acetylenic bond participation in biogenetic-like olefinic cyclizations. II. Synthesis of dl-progesterone”. J. Am. Chem. Soc. 93 (17): 4332—4. PMID 5131151. doi:10.1021/ja00746a062. 
  10. ^ Numazawa M, Nagaoka M, Kunitama Y (1986). „Regiospecific deoxygenation of the dihydroxyacetone moiety at C-17 of corticoid steroids with iodotrimethylsilane”. Chem. Pharm. Bull. 34 (9): 3722—6. PMID 3815593. [мртва веза]

ЛитератураУреди

  • Dewick, Paul M. (2002). Medicinal natural products: a biosynthetic approach. New York: Wiley. стр. 244. ISBN 978-0-471-49641-0. 

Spoljašnje vezeУреди

  Mediji vezani za članak Progesteron na Vikimedijinoj ostavi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).