Калијум-хидроксид

Калијум хидроксид
Називи
	Други називи Базна поташа
Идентификација
CAS број	1310-58-3;
ECHA InfoCard	100.013.802
Е-бројеви	E525 (регулатор киселости, ...)
MeSH	Potassium+hydroxide
RTECS	TT2100000
Својства
Хемијска формула	KOH
Моларна маса	56.10564 g/mol
Агрегатно стање	бела супстанца,; хигроскопна
Густина	2.044 g/cm³, основно
Тачка топљења	360 °C
Тачка кључања	1320 °C
Растворљивост у води	1100 g/L (25 °C)
Структура
Кристална решетка/структура	моноклинична
Опасности
ЕУ класификација (DSD)	Корозиван (C)
R-ознаке	R22, R35
S-ознаке	(S1/2), S26, S36/37/39, S45
NFPA 704	3 1
Тачка паљења	није запаљив
Сродна једињења
Други анјони	Калијум-оксид; Калијум-пероксид; Калијум-супероксид
Други катјони	Литијум-хидроксид; Натријум-хидроксид; Рубидијум-хидроксид; Цезијум-хидроксид
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Калијум-хидроксид (молекулска формула KOH) је хидроксид калијума, и једна од најјачих база.^[1]^[2]

При нормалним условима калијум-хидроксид је чврста супстанца беле боје густине 2,04 g/cm³. Обично се производи у облику меких кристалних листића или гранула. Веома добро је растворљив у води нпр. на температури од 0 °C 97 g на 100 cm³, а на 20 °C 110 g на 100 cm³ H₂O. Процес растварања је егзотерман. Температура топљења калијум хидроксида је 406+ °C а температура кључања 1320 °C. Калијум хидроксид и његов водени раствор прима из ваздуха угљен-диоксид градећи калијум карбонат. Калијум хидроксид нагриза кожу и изазива озбиљне ране. LD50 (пацов, преко уста) износи 250 - 400 mg/kg.

Његова молекулска маса је 56,1 u.

Добија се реакцијом калијума са водом. У већим количинама добија се електролизом раствора калијум хлорида. Пре се добијао растварањем пепела у води али такав калијум-хидроксид није био потпуно чист.

Калијум-хидроксид се користи за производњу сапуна, у органским синтезама као јака база и у средствима за чишћење цеви.

РеференцеУреди

^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

[Housecroft3rd-1] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-2] Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[1]

[2]