Калијум-хидроксид
Калијум-хидроксид (молекулска формула KOH) је хидроксид калијума, и једна од најјачих база.[1][2]
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
Базна поташа
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.013.802 |
| Е-бројеви | E525 (регулатор киселости, ...) |
| MeSH | Potassium+hydroxide |
| RTECS | TT2100000 |
| Својства | |
| KOH | |
| Моларна маса | 56.10564 g/mol |
| Агрегатно стање | бела супстанца, хигроскопна |
| Густина | 2.044 g/cm³, основно |
| Тачка топљења | 360 °C |
| Тачка кључања | 1320 °C |
| 1100 g/L (25 °C) | |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | моноклинична |
| Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Корозиван (C) |
| Р-ознаке | R22, R35 |
| С-ознаке | (S1/2), S26, S36/37/39, S45 |
| NFPA 704 | |
| Тачка паљења | није запаљив |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
Калијум-оксид; Калијум-пероксид; Калијум-супероксид |
Други катјони
|
Литијум-хидроксид; Натријум-хидроксид; Рубидијум-хидроксид; Цезијум-хидроксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
При нормалним условима калијум-хидроксид је чврста супстанца беле боје густине 2,04 g/cm³. Обично се производи у облику меких кристалних листића или гранула. Веома добро је растворљив у води нпр. на температури од 0 °C 97 g на 100 cm³, а на 20 °C 110 g на 100 cm³ H2O. Процес растварања је егзотерман. Температура топљења калијум хидроксида је 406+ °C а температура кључања 1320 °C. Калијум хидроксид и његов водени раствор прима из ваздуха угљен-диоксид градећи калијум карбонат. Калијум хидроксид нагриза кожу и изазива озбиљне ране. LD50 (пацов, преко уста) износи 250 - 400 mg/kg.
Његова молекулска маса је 56,1 u.
Добија се реакцијом калијума са водом. У већим количинама добија се електролизом раствора калијум хлорида. Пре се добијао растварањем пепела у води али такав калијум-хидроксид није био потпуно чист.
Калијум-хидроксид се користи за производњу сапуна, у органским синтезама као јака база и у средствима за чишћење цеви.
РеференцеУреди
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
