Википедија

Прогестерон

Прогестерон, или П4 (прегн-4-ен-3,20-дион) је C-21 стероидни хормон који учествује у женском менструалном циклусу, трудноћи (помаже гестацију) и ембриогенезу ћовека и других врста. Прогестерон припада прогестогенској класи хормона. Он је главни природни представник људских прогестогена.

Прогестерон
IUPAC име
прегн-4-ене-3,20-дионе
Клинички подаци
Категорија трудноће
Начин применеорално, имплант
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостпродужена апсорпција, полу-живот апрок. 25-50 часа
Везивање протеина96%-99%
Метаболизамхепатички до прегнанедиола и прегнанолона
Полувреме елиминације34.8-55.13 сати
Излучивањеренално
Идентификатори
CAS број57-83-0 ДаY
ATC кодG03DA04 (WHO)
PubChemCID 5994
IUPHAR/BPS2377
DrugBankDB00396
ChemSpider5773 ДаY
UNII4G7DS2Q64Y ДаY
ChEMBLCHEMBL103 ДаY
Синоними4-прегнен-3,20-дион
Хемијски подаци
ФормулаC21H30O2
Моларна маса314.46
Специфична ротација[α]D
  • O=C4\C=C2/[C@]([C@H]1CC[C@@]3([C@@H](C(=O)C)CC[C@H]3[C@@H]1CC2)C)(C)CC4
  • InChI=InChI=1S/C21H30O2/c1-13(22)17-6-7-18-16-5-4-14-12-15(23)8-10-20(14,2)19(16)9-11-21(17,18)3/h12,16-19H,4-11H2,1-3H3/t16-,17+,18-,19-,20-,21+/m0/s1
  • Key:RJKFOVLPORLFTN-LEKSSAKUSA-N
Физички подаци
Тачка топљења126 °C (259 °F)
 НеНДаY (шта је ово?)

Прогестерон се производи из иам фамилије поврћа, (лат. Dioscorea balcanica). Ове биљке производе велике количине стероида диосгенина, који се лабораторијски конвертује у прогестерон.

Хемија уреди

Прогестерон су независно откриле четири групе истраживача.[1][2][3][4]

Вилард Мирон Ален и његов професор анатомије Џорџ Вашингтон Корнер су открили прогестерон у медицинској школи универзитета у Рочестеру 1933. Ален је први одредио тачку топљења, молекулску тежину, и парцијалну молекулску структуру. Он је такође дао име молекулу, Прогестерон, што је изведено из Прогестагени Стероидни кетон.[5]

Попут других стероида, прогестерон се састоји од четири међусобно кондензована циклична угљоводоника. Прогестерон садржи кетонску функционалну групу, као и две метилне гране. Попут свих стероидних хормона, он је хидрофобан.

Синтеза уреди

Биосинтеза уреди

 
Горе: Конверзија холестерола (1) у прегненолон (3) до прогестерона (6).
Доле: Прогестерон је важан за синтезу алдостерона (минералокортикоида), као што је 17-хидроксипрогестерон за кортизол (глукокортикоид), и андростендион за сексуалне стероиде.

Код животиња, прогестерон (6), као и сви други стероидни хормони, је синтетисан из прегненолона (3), који је изведен из холестерола (1).

Холестерол (1) подлеже двострукој оксидацији и производи 20,22-дихидроксихолестерол (2). Овај вицинални диол се затим даље оксидује уз губитак бочног ланца почевши од позиције C-22 да би формирао прегненолон (3). Ова реакција је катализована цитохромом P450scc. Конверзија прегненолона у прогестерон се одвија у два ступња. Прво се 3-хидроксилна група оксидира у кето групу (4), а затим се двострука веза премести на C-4, са C-5 путем реакције кето/енолне таутомеризације.[6] Ову реакцију катализује 3-бета-ХСД (3 бета-хидрокси стероид дехидрогеназа/делта(5)-делта(4)изомераза).

Прогестерон је прекурзор за минералокортикоид алдостерон, а након конверзије до 17-хидрокси прогестерона (још једног природног прогестогена) за кортизол и андростендион. Андростендион се може конвертовати у тестостерон, естрон и естрадиол.

Прегенолон и прогестерон такође може да синтетише квасац.[7]

Лабораторија уреди

 
Маркерова семи синтеза прогестерона из диосгенина.[8]
 
Џонсонова тотална синтеза прогестерона.[9]

Економичну семи синтезу прогестерона из биљног стероида диосгенина изолованог из иама је развио Расел Еарл Маркер 1940. за Парке-Давис фармацеутску компанију.[8] Ова синтеза је позната као Маркерова деградација. Неколико других семи-синтеза које почињу од разних стероида прогестерона је било објављене. На пример, кортизон може да буде симултано деоксигениран на C-17 и C-21 позиција применом јодотриметилсилана у хлороформу чиме настаје 11-кето-прогестерон (кетогестин), који се затим редукује у позиције-11 и даје прогестерон.[10]

Тоталну синтезу прогестерона је објавио 1971 Вилијам Самер Џонсон.[9] Синтеза почиње реакцијом фосфонијум соли 7 са фенил литијумом што даје фосфонијум илид 8. Илид 8 реагује са алдехидом и производи алкен 9. Кеталне заштитне групе 9 се хидролизују и производе дикетоне 10, који се затим циклизују да би формирали циклопентенон 11. Кетон 11 реагује са метил литијумом и даје терцијарни алкохол 12, који се затим третира киселином и даје терцијарни катјон 13. Кључни степен синтезе је циклизација π-катјона 13 у којој се B-, C-, и D-прстенови стероида симултано формирају и производе 14. Тај степен подсећа на катјонску циклизациону реакцију која се користи у биосинтези стероида и из тог разлога се назива биомиметиком. У следећем степену енол ортоестар се хидролизује и производи кетон 15. Циклопентенски А-прстен се отвара оксидацијом са озоном и даје 16. Коначно, дикетон 17 подлеже интрамолекулској алдолној кондензацији применом воденог раствора калијум хидроксида и настаје прогестерон.[9]

Референце уреди

  1. ^ Аллен WМ (1935). „Тхе исолатион оф црyсталлине прогестин”. Сциенце. 82 (2118): 89—93. ПМИД 17747122. дои:10.1126/сциенце.82.2118.89. 
  2. ^ Бутенандт А, Wестпхал У (1934). „Зур Исолиерунг унд Цхарактерисиерунг дес Цорпуслутеум-Хормонс”. Берицхте Деутсцхе цхемисцхе Геселлсцхафт. 67: 1440—1442. дои:10.1002/цбер.19340670831. 
  3. ^ Хартманн M, Wеттстеин А (1934). „Еин крyсталлисиертес Хормон аус Цорпус лутеум”. Хелветица Цхимица Ацта. 17: 878—882. дои:10.1002/хлца.193401701111. 
  4. ^ Слотта КХ, Русцхиг Х, Фелс Е (1934). „Реиндарстеллунг дер Хормоне аус дем Цорпуслутеум”. Берицхте Деутсцхе цхемисцхе Геселлсцхафт. 67: 1270—1273. дои:10.1002/цбер.19340670729. 
  5. ^ Аллен WМ (1970). „Прогестероне: хоw дид тхе наме оригинате?”. Соутх. Мед. Ј. 63 (10): 1151—5. ПМИД 4922128. 
  6. ^ Деwицк, Паул M. (2002). Медицинал натурал продуцтс: а биосyнтхетиц аппроацх. Неw Yорк: Wилеy. стр. 244. ИСБН 978-0-471-49641-0. 
  7. ^ Дупорт C, Спагноли Р, Дегрyсе Е, Помпон D (1998). „Селф-суффициент биосyнтхесис оф прегненолоне анд прогестероне ин енгинееред yеаст”. Нат. Биотецхнол. 16 (2): 186—9. ПМИД 9487528. дои:10.1038/нбт0298-186. 
  8. ^ а б Маркер РЕ, Круегер Ј (1940). „Стеролс. CXII. Сапогенинс. XLI. Тхе Препаратион оф Триллин анд итс Цонверсион то Прогестероне”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 62 (12): 3349—3350. дои:10.1021/ја01869а023. 
  9. ^ а б в Јохнсон WС, Гравестоцк МБ, МцЦаррy БЕ (1971). „Ацетyлениц бонд партиципатион ин биогенетиц-лике олефиниц цyцлизатионс. II. Сyнтхесис оф дл-прогестероне”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 93 (17): 4332—4. ПМИД 5131151. дои:10.1021/ја00746а062. 
  10. ^ Нумазаwа M, Нагаока M, Кунитама Y (1986). „Региоспецифиц деоxyгенатион оф тхе дихyдроxyацетоне моиетy ат C-17 оф цортицоид стероидс wитх иодотриметхyлсилане”. Цхем. Пхарм. Булл. 34 (9): 3722—6. ПМИД 3815593. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 31. 03. 2011. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Progesteron&oldid=27445238”