Википедија

Адренална криза

Адренална криза је ретка али потенцијално фатална ендокринопатија и ургентно стање настало услед наглог и великог смањења или потпуног престанка лучења хормона коре надбубрега које непосредно угрозава живот болесника. Стање је тешко дијагностиковати због неспецифичних симптома. Епидемиолошке студије показују да се у 4 5% случајева адренална инсуфицијенција открије тек у фази акутне адреналне кризе. Хипотензија рефракторна на примену вазопресора и интравенску надокнаду течности, у присуству необјашњиве хипонатриемије и хиперкалијемије је увек суспектна на потенцијалну инсуфицијенцију коре надбубрежних жлезда. До половине 20. века, све до појаве синтетских кортикостероида, примарна адренална инсуфицијенција се увек фатално завршавала — адреналном кризом. Синтезом кортикостероида створили су се услови да се примарна адренална инсуфицијенција претвори у хроничну болест која се може регулисати супституционом терапијом. Опасност од леталног исхода адреналне кризе увек постоји, што од лекара ургентне медицине захтева огромну одговорност.[1][2]

Адренална криза
Видео анимација адреналне кризе
Специјалностиендокринологија

Називи уреди

Акутна инсуфицијенција коре надбубрежних жлезда · Адисонова криза · Адренална криза

Анатомија и физиологија стероидних хормона уреди

 
Анатомија надбубрежних жлезда
Кора надбубрежне жлезде

Кору надбубрежних жлезда анатомски чине три зоне: зона гломерулоса, зона фасцицулата, и зона ретицуларис. Са становишта функционалности кору надбубржне жлезде чине две функционалне целине,

  • спољашњи део – зона гломерулоса, која је одговорна за секрецију минералокортикоида (алдостерон)
  • унутрашњи део — коју чине зона фасцицулата и зона ретицуларис, које су одговорне за секрецију глукокортикоида (кортизол, кортикостерон) као и за секрецију сексуалних стероида (андростенедион, ДХЕА, прогестерон, естрогени).

Сви стероидни хормони коре надбубрега деле се у три велике групе према њиховом предоминантном ефекту. То су глукокорикоиди, минералокортикоиди и андрогени.

Секреција глукокортикоида и андрогених стероида коре надбубрежних жлезда је под контролом осовине хипоталамус-хипофиза-надбубрежна жлезда и остварује се посредством кортикотропин реалисинг фактор (скраћено ЦРФ) хипоталамуса и адренокортикотропни хормон (скраћено АЦТХ) предњег режња хипофизе.

Секреција минералокортикоида зависна је од електролитног састава плазме и активности система ренин-ангиотензин а само мањим делом је АЦТХ зависна.

Секреција глукокортикоида показује циркадијални ритам са највишим нивоом у раним јутарњим часовима (06—08 х) . Дневно се синтетише и ослобађа 15—30 мг кортизола и око 0,15 мг алдостерона. Физички и емоционални стрес, траума, инфекција, могу да удесетоструче продукцију кортизола што овом хормону доноси епитет „хормон стреса”. Прекурсор за синтезу свих стероидних хормона коре надбубрега јесте холестерол.

Минералокортикоиди учествују у регулисању волумена екстрацелуларне течности, одржавању електролитног баланса. Алдостерон стимулише ресорпцију натријума у дисталном тубулу и сабирним каналићима бубрега а тиме и ретенцију воде. Повећава екскрецију калијума и јона водоника. Ово деловање испољава и у знојним и пљувачним жлездама и цревном епителу.

Глукокортикоиди регулишу метабилзам угљених хидрата, масти и протина. На метаболизам угљених хидрата делују поспешујући глуконеогенезу. Стимулишу синтезу протеина у јетри, мобилишу аминокиселине за процес глуконеогенезе у јетри. Повећавају катаболизам мишићног ткива и кости. Стимулишу ослобађање масних киселина. Појачана глуконеогенеза и смањен утрошак глукозе у ћелијама доводе до пораста гликемије. Одржавају сензибилност кардиоваскуларног система према дејству циркулишућих катехоламина. Испољавају антиинламаторно, антиалергијско и имуносупресивно деловање. Преко 95% дејства глукокортикоида остварује кортизол.

Андрогени стероиди (андростенедион, ДХЕА) у периферним ткивима се конвертују у тестостерон. Имају андрогену и анаболичку активност. Ензимском трансформацијом настају и мале количине естрогена и прогестерона. Кора надбубрега је у менопаузи главни извор ендогених естрогена.

Етиопатогенеза уреди

Адренална криза, је ургентно стање настало услед наглог и великог смањења или потпуног престанка лучења хормона коре надбубрега које непосредно угрозава живот болесника, или примарна адренална инсуфицијенција (Адисонова болест), настале као последица обољења самих надбубрежних жлезда.

Карактерише се ниским вредностима кортизола уз високе вредности АЦТХ. Секундарна адренална инсуфицијенција је знатно чешћа и последица је оштећења хипоталамуса или хипофизе, при чему је надбубрежна жлезда очувана. Постоји смањена продукција кортизола уз смањену прудукцију АЦТХ аденохипофизе или ЦРХ хипоталамуса

Клиничка слика уреди

Клиничка слика инсуфицијенције коре надбубрега је последица је недостатка минералокортикоида, глукокортикоида и андрогена. Одликује је велики број релативно неспецифичних симптома, посебно на почетку болести. Симптоми болести се јављају постепено и подмукло, и могу остати дуго непримећени. Најчешћи симптоми су:

  • осећај умора,
  • мишићна слабост, бол у зглобовима и мишићима,
  • грозница,
  • губитак телесне тежине,
  • анксиозност,
  • мучнина, повраћање, пролив,
  • главобоља, вртоглавица,
  • знојење,
  • промене у расположењу,
  • повећана потреба за уношењем слане хране због губитка натријума путем мокртаће.
  • ортостатска (постурална) хипотензија.
  • хиперпигментација коже и букалне слузнице присутна је код примарне адреналне инсуфицијенције праћене високим вредностима АЦТХ,
  • смањена пубична и пазушна маљавост као и смањење либида, последица су дефицијенције андрогена коре надбубрега.

I док код Адисонове болести постоје симптоми које се развијају месецима и годинама, код адреналне кризе симптоми и знаци развијају се веома брзо, нагло.[3]

Дијагноза уреди

Дијагноза адреналне кризе се поставља на основу:[4]

  • Клиничке слике
  • Објективног прегледа
  • Лабораторијских налаза — у којима постоји: хипогликемија, хипонатриемија, хиперкалијемија, хиперкалцемија, повишена уреа, метаболичка ацидоза, лимфоцитоза, еозинофилија.
  • Одређивање хормона — које је у другом плану

Терапија уреди

Ово ургентно стање захтева хитно лечење у јединицама интензивне неге. Лечење подразумева надокнаду мањка хормона и што пре нормализацију волемије. У том циљу примењују се:

  • брзоделујући препарати хормона коре надбубрега
  • инфузије изотоничних раствора натријум хлорида и глукозе,
  • антибиотици
  • вазопресори, по потреби.[5][6]

Извори уреди

  1. ^ Eileen K. Corrigan (2007). Adrenal Insufficiency (Secondary Addison's or Addison's Disease). NIH Publication No. 90-3054.
  2. ^ Ten S, New M, Maclaren N (2001). Clinical review 130: Addison's disease 2001. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (7): 2909–22.
  3. ^ .Tucci V, Sokari T. The clinical manifestations, diagnosis, and treatment of adrenal emergencies. Emerg Med Clin North Am. 2014; 32(2): 465-484
  4. ^ Papierska L, Rabijewski M. Delay in diagnosis of adrenal insufficiency is a frequent cause of adrenal crisis. Int J Endocrinol. 2013
  5. ^ Current practice of glucocorticoid replacement therapy and patient-perceived health outcomes in adrenal insufficiency - a worldwide patient survey. BMC Endocrine Disorders [serial online]. January 2012;12(1):8-15.
  6. ^ Bjornsdottir S, Sundstrom A, Ludvigsson JF, Blomqvist P, Kampe O, Bensing S. Drug prescription patterns in patients with Addison's disease: a Swedish population-based cohort study. J Clin Endocrinol Metab 2013; 98: 2009–18

Литература уреди

  • Pang S. Congenital adrenal hyperplasia. Endocrinol Metab Clin North Am. 1997 Dec. 26(4):853-91.
  • Perry R, Kecha O, Paquette J, et al. Primary adrenal insufficiency in children: twenty years experience at the Sainte-Justine Hospital, Montreal. J Clin Endocrinol Metab. 2005 Jun. 90(6):3243-50.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Adrenalna_kriza&oldid=27448124”