Википедија

Афера Хамилтон-Рејнолдс

Afera Hamilton-Renolds podrazumeva aferu prvog sekretara finansija SAD-a Aleksandera Hamiltona (eng. Alexander Hamilton) и Марије Ренолдс (енг. Maria Reynolds) која је трајала између 1791. и 1792. године док је Џорџ Вашингтон (енг. George Washington) био председник. Након што је Џејмс Ренолдс (енг. James Reynolds), муж Марије Ренолдс, сазнао за аферу и уценио Александера Хамилтона, Александер је морао да му плати 1.300 америчких долара (трећину свог годишњег прихода) да би афера остала неоткривена. Године 1797. Александер је морао јавно да призна аферу, након што је Џејмс претио да га умеша у превару која је обухватала неисплаћене плате намењене ветеранима Америчког рата за независност. Ова афера се сматра једним од првих секс скандала на америчкој политичкој сцени.

Aleksander Hamilton

Историја афере

уреди

Лета 1791, двадесеттрогодишња Марија Ренолдс се наводно обратила ожењеном тридесетчетворогодишњем Александеру Хамилтону у Филаделфији тражећи финансијску помоћ уз тврдњу да ју је њен муж, Џејмс, напустио. Хамилтон није имао новца код себе па јој је тражио адресу како би јој доставио новац лично. Када је Хамилтон стигао у пансион у коме је Марија боравила, одвела га је на спрат у своју спаваћу собу; касније је рекао:„Извадио сам новчаницу из џепа и дао јој. Уследио је разговор из ког је било евидентно да би још нешто осим новчане утехе било прихватљиво.“[1] Њих двоје су тада започели недозвољену везу која је трајала отприлике до јуна 1792.

Током тих месеци, док је афера трајала, Џејмс Ренолдс је био свестан женине неверности. Он је све време подржавао њхову везу како би редовно добијао новац уцењујући Хамилтона. У тадашње време, обичај је био да преварени супруг тражи освету у оружаном дуелу, али Ренолдс, схвативши колико ће Хамилтон изгубити ако ова афера не остане тајна, је инсистирао на новчаној надокнади.[2] Јесени 1791. године, Хамилтон је желео да оконча аферу[3] али је децембра исте године добио два писма[4], један од Марије Ренолдс, а други од њеног мужа. Маријино писмо је упозорило Хамилтона да Џејмс зна за аферу и планира да га уцени.[5] Џејмс је у свом писму тражио од Хамилтона 1.000 долара како не би никоме открио аферу и Хамилтонову превару[6]. До тог тренутка Хамилтон је окончао аферу и престао да долази код Марије, али очигледно је да су и Марија и Џејмс били умешани у уцењивање Хамилтона јер га у оба писма позивају да настави са својим посетама[4]. Џејмс му је у другом писму које је послато у јануару, рекао да настави са „пријатељским“ посетама само како би извукао још више новца од њега.[7] Другог маја 1792. године, Џејмс Ренолдс се предомислио и затражио од Хамилтона да престане да виђа његову жену[8], али не пре него што добије још више новца; од уцењивања Хамилтона је укупно добио 1.300 долара (што је данас око 20.000 долара).[4] Хамилтон је радо окончао аферу и сумњао да су и Марија и Џејмс умешани у уцену.[1]

Историчарка Тилар Ј. Мацео (енг. Tilar J. Mazzeo) има теорију да се афера није ни десила. Ван памфлета Ренолдс, не постоје докази да се афера десила; остали повезани са овим скандалом, од Џејмса Монроа(енг. James Monroe), који је имао папире везане за Џејмса Ренолдса, до саме Марије Ренолдс која је рекла да је све то представљало заташкивање финансијског скандала.[9] Иако су и Марија и новинари затражили проверу рукописа са тих писама, Хамилтон оригинале писама никада није изнео у јавност већ само преписана писма. Новинари су такође истакли да би у Маријиним писмима тешке комплексне речи биле спеловане како треба, док су простије речи спеловане погрешно; како је изјавио биографер Томаса Џеферсона (енг. Thomas Jefferson), Џулијан П. Бојд (енг. Julian P. Boyd), ова писма показују како образован човек мисли да изгледају љубавна писма необразоване жене. Хамилтонов биографер је такође изјавио да ова писма подсећају на писма између Александера и његове жене Елајзе (енг. Eliza Hamilton), што би објаснило зашто је Елајза спалила своја писма.[10]

Скандал

уреди
 
Опажања о одређеним документима касније познато као памфлет Ренолдс.

Новембра 1792. године, након што је Џејмс Ренолдс ухапшен због умешаности у превари која је обухватала неисплаћене плате намењене ветеранима рата за независност, искористио је своје знање о Хамилтоновој афери како би се извукао из својих проблема. Ренолдс је знао да ће Хамилтон морати да бира - да ли ће признати аферу или лажно признати да је саучесник у Џејмсовој превари. Џејмс Монро, Абрахам Венабл (енг. Abraham Venable) и Фредерик Муленберг (енг. Frederick Muhlenberg) су били први људи који су чули о могућој корупцији некога из нове владе и 15. децембра 1792. године су одлучили да се сретну са Хамилтоном и дискутују добијене информације које су биле потврђене записима о исплатама Ренолдсу од Хамилтона које им је дала Марија како би доказала оптужбе свог мужа. Хамилтон је порекао било какву финансијску превару и открио им праву природу његове везе са Маријом и њеним мужем. Чак им је предао писма и од Марије и од Џејмса.[11]

Убеђени да Хамилтон није починио никакво кривично дело, Монро, Венабл и Муленберг су се сложили да информације и документа о Ренолдсима остану скривени. Монро и његове колеге су уверили Хамилтона да је цела ствар готова. Међутим, Монро је послао та писма свом блиском пријатељу Томасу Џеферсону. Џеферсон и Хамилтон су описивали себе као непријатељи и пет година након што је добио писма, Џеферсон је искористио ово знање да започне гласине о Хамилтоновом приватном животу. Те исте године, 1797. када Хамилтон више није био секретар финансија, детаљи његове везе са Маријом и Џејмсом су изашле у јавност када је новинар Џејмс Томсон Календер (енг. James Thomson Callender) објавио серију памфлета у којима су се нашле копије докумената које је Хамилтон дао Монроу у децембру 1792. године. Монро је порекао одговорност за то и Хамилтон га замало назвао лажовом, Монро је одговорио позивом на дуел. Дуел је избегнут захваљујући Арону Беру (енг. Aaron Burr) који ће касније сам убити Хамилтона у дуелу.[11][12]

Хамилтон је 25. августа 1797. године одговорио на Календерова откровења тако што је иштампао сопствени памфлет који је садржао 95 страна и носио наслов Опажања о одређеним документима (Observations on Certain Documents), касније познат под именом памфлет Ренолдс (The Reynolds Pamphlet) [1] у коме је негирао све оптужбе о корупцији. Није негирао своју аферу са Маријом Ренолдс већ ју је јавно признао и извинио се. Иако су се људи дивили његовој искрености, афера је озбиљно оштетила његов углед. Хамилтоново признање афере је Џеферсону служило као доказ да је Хамилтон неповерљив али није променило мишљење Џорџа Вашингтона који је још увек јако ценио Александера и сматрао да је он јако битна фигура у стварању федералног закона и владе.[13]

Афера у популарној култури

уреди

Овај рани секс скандал из америчке историје је добио неколико фиктивних адаптација. Прво је приказан 1931. године у биографском филму Александер Хамилтон. Такође 2015. године, у мјузиклу Хамилтон, ова афера је кључни моменат другог чина и њом се баве песме: Реци не овоме (Say No to This) (у којој афера почиње), Знамо (We Know) (у којој се Хамилтон суочи са Буром, Џеферсоном и Медисоном), Ураган (Hurricane) (у којој Хамилтон одлучује да напише памфлет Ренолдс), памфлет Ренолдс (The Reynolds Pamphlet) и Гори (Burn) (у којој је приказано како Елајза спаљује своја писма написана Хамилтону као одговор на памфлет и на све догађаје описане у њему). Афера је такође споменута у књизи Дејвида Лиса (енг. David Liss) Побуњеници вискија (The Whisky Rebels).

Reference

уреди
  1. ^ а б в „Founders Online: Printed Version of the “Reynolds Pamphlet”, 1797”. founders.archives.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  2. ^ Freeman, Joanne B., 1962- (2001). Affairs of honor : national politics in the New Republic. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-08877-9. OCLC 46353290. 
  3. ^ „Founders Online: Draft of the “Reynolds Pamphlet”, [25 August 1797]”. founders.archives.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  4. ^ а б в Schachner. Alexander Hamilton. 1946. стр. 366—369. 
  5. ^ „Founders Online: To Alexander Hamilton from Maria Reynolds, [15 December 1791]”. founders.archives.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  6. ^ „Founders Online: To Alexander Hamilton from James Reynolds, 19 December 1791”. founders.archives.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  7. ^ „Founders Online: To Alexander Hamilton from James Reynolds, 17 January 1792”. founders.archives.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  8. ^ „Founders Online: To Alexander Hamilton from James Reynolds, 2 May 1792”. founders.archives.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  9. ^ Mazzeo, Tilar J.,. Eliza Hamilton : the extraordinary life and times of the wife of Alexander Hamilton (First Gallery books hardcover edition изд.). New York, NY. стр. 295. ISBN 978-1-5011-6630-3. OCLC 1022663404. 
  10. ^ Mazzeo, Tilar J.,. Eliza Hamilton : the extraordinary life and times of the wife of Alexander Hamilton (First Gallery books hardcover edition изд.). New York, NY. стр. 296—297. ISBN 978-1-5011-6630-3. OCLC 1022663404. 
  11. ^ а б Isenberg, Nancy (2007). Fallen Founder: The Life of Aaron Burr. New York: Penguin. 
  12. ^ Wheelan, Joseph (2005). Jefferson's Vendetta. New York: Carroll & Graf. стр. 88. 
  13. ^ Ferling, John E. Jefferson and Hamilton : the rivalry that forged a nation. OverDrive, Inc. New York. стр. 283—284, 301—302. ISBN 978-1-60819-542-8. OCLC 867639144. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Afera_Hamilton-Rejnolds&oldid=27819241”