Аиша бинт Абдуллах б. Осман б. Амир б. Амр б. К'аб б. С'ад б. Тејјим б. Мурре. р.а. (арп. عائشة) `ā'исха, „она која живи“, такође се пише и А'исхах, Аyесха, 'А'исха, или 'Аисха, Турски Аyşе, Мајка правоверних. Аиша је кћер Ебу-Бекра и Умм Румман, пореклом је из племена Курејш. Аиша је била удата за Мухамеда. Сматра се да је била његова миљеница. У Исламској литератури често се ословљава са Мајком верника.

Удаја уреди

Према предању Мухамед је оженио Аишу по наредби свога Господара Алаха, а донео му је Џибрил њен лик у комаду свиле, пре него што ће је оженити. Хадис каже: „Рекао је Посланик, нека је мир с њим, Аиши: “Показано ми је у сну како те доводи мелек у платну од квалитетне свиле, говорећи ми: „Ово је твоја жена.“ Затим сам открио вео са твога лица, па кад оно ти. Рекао сам: Ако ово буде од Алаха, оствариће се.“

Постоје различита мишљења о старости Аише у време удаје за Мухамеда. Према неким мишљењима Посланик Мухаммед се верио са Аишом у Меки, када је имала шест година, две године након смрти Хатиџе, Мухаммедове прве и најдраже жене, а оженио је у Медини, када је имала девет година и то у месецу шевалу прве године по хиџри. Са Мухаммедом је живела девет година, а постала је удовица у осамнаестој.

Према другом мишљењу које се темељи на рачунању Аишиних година према њеној сестри Есми, Аиша је имала деветнаест година када се удала за Посланика Мухаммеда. Наиме, каже се да је Есма имала двадест осам година у првој години по Хиџри, а била је старија од Аише десет година, која је прве године по Хиџри имала према овом рачуну осамнаест година. Удала се за Посланика Мухаммеда годину дана по Објави, а верили су се када је имала четрнаест или петнаест година. Есма је умрла у стотој години старости у седамдест и трећој години по Хиџри.

Такође, неки сматрају да је Аиша имала најмање десет година у време веридбе, а између четрнаест и петнаест година када се удала за Посланика Мухаммеда.

Живот Аише уреди

Аиша са Послаником није имала деце. Доста предаја говори о томе да је Аиша била најдража супруга Посланикова. Ебу Муса преноси хадис: „Савршенство су достигли многи мушкарци, а од жена само: Мерјем бинт Имран и Асија бинт Музахим, фараонова жена, а Аиша у односу на остале жене одликује као што попара одликује над осталим јелима“

Ипак, сама Аиша је била љубоморна на Хатиџу, једину Посланикову супругу са којом је имао потомство упркос томе што је, када се Аиша удала за Посланика, Хатиџа већ била мртва.

Посланик Мухаммед је умро на Аишином крилу.

Преносилац хадиса уреди

Аиша је пренела је од Посланика Мухаммеда 1210 хадиса. Ел-Бухари и Муслим, преносиоци поузданих хадиса, сложили су се на 174 њена хадиса, док сам Бухарија бележи педесет четири, а сам Муслим њих шездесет осам. Највећи број хадиса које је пренела Аиша су прописи, због тога се каже да је пренела четвртину шеријата. Ата' ибн Еби-Реббах каже: „Аиша је била најбољег разумевања у фикху, најученија и најтачнијег виђења у свему уопштено.“

Месрук ибн Ел-Едзде'а је рекао: „Видио сам старије, угледне асхабе Посланика, с.а.в.с., како је питају о наследном праву.“

Од ње преноси велики број асхаба, њен отац Ебу-Бекр, Омер ибн Ел-Хаттаб, његов син Абдуллах, Ебу-Хурејре, Ибн-Аббас, Амр ибн Ел-Ас, Ебу-Муса Ел-Есари, и други.

Објаве због Аише уреди

Због Аише је објављено неколико куранских објава. Првенствено из политичких разлога, Мухаммед се оженио са неколико жена након Хатиџине смрти. Између њих је понекад долазило до ривалитета. Тако је у договору са Хафсом Аиша рекла Посланику да има неугодан задах од меда који је јео код Зејнебе, његове супруге, како би он престао да код ње једе мед који је много волео. Један други хадис каже да је Мухаммед узео мед од Хафсе, а Аиша се договорила са Севдом. Због тога што Посланик није волео неугодне мирисе, та замерка му је тешко пала и одлучио је да више не узима мед од Зејнебе. Након тога је објављена кур'анска сура Ел Тахрим:

"О вјеровјесниче, зашто себи ускраћујеш оно што ти је Аллах дозволио - у настојању да жене своје задовољиш?... Ако вас двије учините покајање Аллаху, па - ви сте биле учиниле оно због чега је требало да се покајете... Ако вас он разведе, Господар његов ће му дати умјесто вас бољих жена од вас; оданих Аллаху, покајница, које се Аллаха боје, које посте, удовица и дјевојака" (66:1-5).

Друга Објава која је повезана директно са Аишом је једанаести ајет суре Ел Нур: "Међу вама је било оних који су износили потвору..." Наиме, пете године после Хиџре, Аиша се приликом једног путовања кроз пустињу удаљила од каравана јер је изгубила огрлицу и кренула да је тражи, а носачи су понели њену носиљку и отишли са караваном не приметивши да је нема јер је била лагана и ситне грађе. Када је схватила да је остала иза каравана, Аиша је остала да чека да се врате по њу и у међувремену заспала. Ту ју је пронашао и препознао један бедуин, Сафван Ибн Муаттал Ел Сулеми, и довео у Медину. Међутим, када су грађани Медине видели да се Мухаммедова жена враћа из пустиње са непознатим мушкарцем, почела су говоркања. Аишино изостајање и губљење иза осталих био је повод да је Абдуллах ибн Убејј ибн Еби Селул оптужи за блуд. Ускоро је цела Медина чула за то. Пошто је таква ситуација доводила у питање кредибилитет посланичке мисије, Мухаммедов зет Алија је том приликом препоручио посланику да се разведе, од чега је потекао каснији Аишин анимозитет према њему. Та ситуација потрајала је око месец дана све док није дошла Објава која сведочи да је Аиша неправедно оптужена.

Смрт уреди

Пошто је постојала директна забрана венчања са супругама Посланика Мухаммеда, Аиша се после смрти свога мужа није никада више удала.

Аиша је умрла 17. рамазана, 58. године по хиџри, а сахрањена је у Бекијји.

Спољашње везе уреди

  1. Старост Аише у вријеме удаје
  2. Живот Аише р.а.