Акридин

Акридин
Називи
	IUPAC назив Akridin
Идентификација
CAS број	260-94-6 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:36420 ;
ChemSpider	8860 ;
ECHA InfoCard	100.005.429
PubChem C ID	9215;
	SMILES n1c3c(cc2c1cccc2)cccc3; c1ccc2c(c1)cc3ccccc3n2; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C13H9N
Моларна маса	179,22 g·mol−1
Тачка топљења	107 °C
Тачка кључања	346 °C
Киселост (пКа)	5.60
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Ацридин, C₁₃H₉N, је органско једињење и азотно хетероциклично једињење.^[4]

Ацридин је структурно сродан са антраценом. Код њега је једна од централних CH група антрацена замењена азотом. Акридин је безбојан чврст материјал. Он први пут изолован из катрана. Ацридин је сировина у производњи боја и низа лекова. Многи акридини, као што је профлавин, исто тако имају антисептичка својства. Акридин и сродни деривати се везују за ДНК и РНК услед њихове способности да интеркалирају. Акридин-оранж (3,6-диметиламиноакридин) је нуклеинска киселина која је селективна метахроматска боја са применом у одређивању ћелијског циклуса. Акридарсин је формално изведен из акридина заменом атома азота са арсеником, а акридофосфин заменом са фосфором.

Референце уреди

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.

Литература уреди

Synthesis of acridone in Organic Syntheses 19:6; Coll. Vol. 2:15 [1] from o-chlorobenzoic acid and aniline in a Goldberg reaction.
Synthesis of 9-aminoacridine in Organic Syntheses 22:5; Coll. Vol. 3:53. [2] from N-phenylanthranilic acid.

Spoljašnje veze уреди

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.

[4] Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.

[4]

[1]

[2]

[3]