Акутно запаљење сузних путева

Акутно запаљење сузне кесице
Акутно запаљење сузне кесице
	ЦТ снимак са знацима упале сузних путева
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	офталмологија
	[уреди на Википодацима]

Акутно запаљење сузне кесице (лат. дацрyоцyститис ац.) је запаљењски процес који најчешче настаје као секундарна појава због стенозе или облитерације сузноносног канала (лат. стеносис ет облитератио цаналис лацримонасалис).^[1]

Епидемиологија

Запаљење сузних путева једна је од честих инфекција ока. Нешточешче се јавља у трећо и четвртој деценији живота. Жене су често погођене болешћу^[2]^[3]

Расне разлике

Због анатомских разлика, код особа црне расе запаљење сузних путева може бити мање изражено него код белаца. Наиме назолакриални систем због ширег носа код црнаца је већи а лакриални канал је краћи.

Етиопатогенеза

Клиничкој слици акутног запаљење сузне кесице може претходити хронични обик болести и обрнуто, хронични облик моће претходити акутном, мада је много чешћа ова друга варијанта.^[4] Због стенозе или облитерације сузноносног канала сузе се накупљају у сузној кесици а у њима се умножавају бактерије, које су до тада чиниле сапрофитну флору. Бактерије не само да се умножавају већ постају вирулентне и изазивају запаљењске промене ниског интензитета.^[5]

Запаљење је локализовано на слузокожи унутрашње стране сузне кесице, тако да споља на кожи корена носа не постоје никакве друге манифестације запаљења.^[6] Тек притиском на предео сузне кесице, долази до истискивања мукопурулентног или пурулентог садржаја, кроз сузне тачкице (што је знак за хронично запаљење сузне кесице (лат. дацрyоцyститис цхроница муцопурулента с. пурулента)

Клиничка слика

Болест почиње као хронични, а онда прелази у акутни облик. Акутни облик може прећи у апсцес сузне кесе а овај у флстулозни дакриоциситис и прати је оток, црвенило, бол и локално повећање температуре. Због болне осетљивости, не може се вршити палпација предела сузне кесице. Током времена запаљенски процес може се проширити са слузокоже сузне кесице на цео њен зид, околно ткиво и кожу изнад сузне кесице.

Поред локалних знакова запаљења, код акутног дакриоциститиса може постојати и поремећај општег стања: температура, грозница, малаксалост.

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничког прегледа и испитивања пролазности сузних путева пропирањем.

Диференцијална дијагноза

У диференцијалној дијагнози треба имати у виду

хордеолум локализован у пределу унутрашњег дела доњег капка,
целулитис орбите
акутни периоститис (гнојни процеси који се са коренова зуба горње вилице проширују на околне меке али и коштане делове ткива).^[7]

Терапија

Акутни дакриоциститис се лечи применом одговарајућих антибиотика, пре свега системских, ау тежим случајевима и кортикостероида.^[8]

Лечење је ургентно због могућности настанка флегмоне орбите и тромбозе кавернозног синуса, када је и живот угрожен.

У акутном стању запаљења не врши се никакво испипирање или сондирање сузних путева из два разлога: прво, јер је та интервенција врло болна и неизводљива а друго, постоји опасност од ширења бактеријске инфекције.

Код апсцеса сузне кесице врши се инцизија и пражњење гнојпг садржаја. Правац инцизије управан је на замишљену линију која спаја спољашњи угао отвора капака и крилца носа. На овај начин избегава се повреда ангуларне вене (лат. в. ангуларис).

Прогноза

Временом се знаци акутног запаљења смирују, бол нестаје а опште стање се поправља. На месту пражњења ствара се фистула, обложена епителом, тако да ова фаза дакриоциститиса поново добија хроничну форму и назива се флстулозно запаљење сузне кесице (лат. дацрyоцyститис фистулоса). Фистулу, иако је веома мала, препознаје сам болесник јер кроз њу често долази до изласка мукопурулентног садржаја из сузне кесице, или је уочава лекар при испирању сузних канала, када кроз фистулу истиче убризгана течност.

Уколико се акутни дакриоциститис правовремено не лечи може да настане апсцес, када се испод унутрашњег угла отвора капка ствара шупљина испуњена гнојним садржајем, која може оштетити и околне коштане структуре, и довести до максилофацијалних прелома.^[9]

Извори

^ Кхурана АК. Опхтхалмологy. 3рд едитион, Неw Аге Интернатионал (П) Лимитед; 2003:345.
^ .Кански ЈЈ, Боwлинг Б. Цлиницал опхтхалмологy: а сyстематиц аппроацх. 3рд ед. Елсевиер Хеалтх Сциенцес; 2011:66.
^ Тандон Р. Парсонс дисеасес оф тхе еyе, 22нд ед. Елсевиер Индиа; 2014:476.
^ Панда, П.; Саданги, Б. К.; Јена, D. (2017). „https://www.researchgate.net/publication/317197461_A_study_on_clinical_evaluation_of_chronic_dacryocystitis A study on clinical evaluation of chronic dacryocystitis”. Int J Res Med Sci. 5: 2684—6. Спољашња веза у |title= (помоћ).
^ Mills, D. M.; Bodman, M. G.; Meyer, D. R.; Morton Ad, 3rd; ASOPRS Dacryocystitis Study Group (2007 Jul-Aug). „The microbiologic spectrum of dacryocystitis: A national study of acute versus chronic infection”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 23 (4): 302—6. PMID 17667103. doi:10.1097/IOP.0b013e318070d237. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
^ de la Cuadra-Blanco, C.; Peces-Peña, M. D.; Jáñez-Escalada, L.; Mérida-Velasco, J. R. (август 2006). „Morphogenesis of the human excretory lacrimal system”. J Anat. 209 (2): 127—35. PMC 2100314  . PMID 16879594. doi:10.1111/j.1469-7580.2006.00606.x. .
^ Hornblass, A.; Hanig, C. J. (1990). „Lacrimal inflammations and infections”. Ур.: Dryden RM, Wulc AE. Oculoplastic, Orbital and Reconstructive Surgery. 2. стр. 1417—23. .
^ Miquel, Tiphaine; Abad, Sébastien; Badelon, Isabelle; Vignal, Catherine; Warzocha, Ursula; Larroche, Claire; Morax, Serge; Dhote, Robin (2008 Sep-Oct). „Successful Treatment of Idiopathic Orbital Inflammation with Infliximab: An Alternative to Conventional Steroid-Sparing Agents”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 24 (5): 415—7. doi:10.1097/IOP.0b013e318182a522. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
^ Burduk, P. K.; Dalke, K.; Olejarz E (2008). „Dacryocystitis as a complication of maxillofacial fracture repair with reconstruction”. Otolaryngol Pol. 62 (5): 536—9. .

Literatura

Kanski JJ, Bowling B. Clinical ophthalmology: a systematic approach. 3rd ed. Elsevier Health Sciences; 2011:66.
Tandon R. Parsons diseases of the eye, 22nd ed. Elsevier India; 2014:476.
American academy of ophthalmology, (revision on 2009-2010). Section
Orbit, eyelid and lacrimal apparatus. 2010:294.
Basak SK. Essentials of ophthalmology. 2nd ed. Medical Book Company; 2013:281.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Кхурана АК. Опхтхалмологy. 3рд едитион, Неw Аге Интернатионал (П) Лимитед; 2003:345.

[2] .Кански ЈЈ, Боwлинг Б. Цлиницал опхтхалмологy: а сyстематиц аппроацх. 3рд ед. Елсевиер Хеалтх Сциенцес; 2011:66.

[3] Тандон Р. Парсонс дисеасес оф тхе еyе, 22нд ед. Елсевиер Индиа; 2014:476.

[4] Панда, П.; Саданги, Б. К.; Јена, D. (2017). „https://www.researchgate.net/publication/317197461_A_study_on_clinical_evaluation_of_chronic_dacryocystitis A study on clinical evaluation of chronic dacryocystitis”. Int J Res Med Sci. 5: 2684—6. Спољашња веза у |title= (помоћ).

[5] Mills, D. M.; Bodman, M. G.; Meyer, D. R.; Morton Ad, 3rd; ASOPRS Dacryocystitis Study Group (2007 Jul-Aug). „The microbiologic spectrum of dacryocystitis: A national study of acute versus chronic infection”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 23 (4): 302—6. PMID 17667103. doi:10.1097/IOP.0b013e318070d237. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).

[6] Cuadra-Blanco, C.; Peces-Peña, M. D.; Jáñez-Escalada, L.; Mérida-Velasco, J. R. (август 2006). „Morphogenesis of the human excretory lacrimal system”. J Anat. 209 (2): 127—35. PMC 2100314  . PMID 16879594. doi:10.1111/j.1469-7580.2006.00606.x. .

[7] Hornblass, A.; Hanig, C. J. (1990). „Lacrimal inflammations and infections”. Ур.: Dryden RM, Wulc AE. Oculoplastic, Orbital and Reconstructive Surgery. 2. стр. 1417—23. .

[8] Miquel, Tiphaine; Abad, Sébastien; Badelon, Isabelle; Vignal, Catherine; Warzocha, Ursula; Larroche, Claire; Morax, Serge; Dhote, Robin (2008 Sep-Oct). „Successful Treatment of Idiopathic Orbital Inflammation with Infliximab: An Alternative to Conventional Steroid-Sparing Agents”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 24 (5): 415—7. doi:10.1097/IOP.0b013e318182a522. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).

[9] Burduk, P. K.; Dalke, K.; Olejarz E (2008). „Dacryocystitis as a complication of maxillofacial fracture repair with reconstruction”. Otolaryngol Pol. 62 (5): 536—9. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]