Сер Алан Мекникол (енгл. Alan Wedel Ramsay McNicoll; Викторија, 3. април 1908. - 11. октобра 1987. - Канбера) био је виши официр у Краљевској аустралијској морнарици и дипломата. Био је други од четири сина Волтера Мекникола. Млади Мекникол имао је племенито норвешко порекло преко његове мајке. Рођен је у Мелбурну и уписао се на Краљевски аустралијски поморски колеџ, где је дипломирао 1926. године. Дана 14. септембра 1939. године, једанаест дана после избијања Другог светског рата, Мекникол је постављен за водећег адмирала.

Алан Мекникол
Црно-бели портрет у униформи
Лични подаци
Пуно име(енгл. Sir Alan Wedel Ramsay McNicoll)
Датум рођења(1908-04-03)3. април 1908.
Место рођењаВикторија,  Аустралија
Датум смрти11. октобар 1987.(1987-10-11) (79 год.)
Место смртиКанбера,  Аустралија
Војна каријера
Служба1922-1968
ВојскаКраљевска аустралијска морнарица
ЧинВицеадмирал
Учешће у ратовимаДруги светски рат

Индонезијско-Малазијски рат,

Вијетнамски рат
Каснији радАустралијски амбасадор у Турској

Након обуке и именовања особља у Аустралији и Великој Британији, он је прикључен Краљевској морнарици. Мекникол је одликован са Џорџовом медаљом 1941. године. Служио је на броду HMS King George V 1942. године. Мекникол је постављен на дужност запослених са адмиралитетом од септембра 1943. године, и био укључен у планирање Нормандијског слетења. Вратио се у Аустралију у октобру 1944. године. Мекникол је именован за извршног одбора крстарице 16. септембра 1945. године, две недеље након престанка непријатељстава у Пацифичком театру.

Године 1952, Мекникол је именован за председника одбора за планирање британских нуклеарних тестова о Монтебело острвима, на обали Западне Аустралије. Касније те године, постао је управник тешке крстарице у Аустралији. Мекникол се одрекао команде у Аустралији у јулу 1954. године, и кратко се вратио на дужност у Канцеларију за морнарице. Мекникол је командовао бродом две године пре него што је продат за старо гвождје, после чега се вратио у Лондон да студира на Краљевском колеџу студија одбране 1955. године. Мекникол и његова супруга су се развели октобра 1956. године. Он се вратио у Аустралију у фебруару 1958. године и био је изабран да служи као заменик секретара у Министарству одбране.

Заузео је радно место у Лондону и Канбери пре него што је постављен у аустралијском поморском одбору као шеф особља 1960. године. Његова каријера је кулминирала унапређивањем у вице адмирала и именовањем за првог поморског члана у фебруару 1964. године. За време његовог мандата је уведена аусталијска поморска застава. Мекникол је пензионисан 1968. године, а умро је 1987. године у својој 79. години живота. Упамћен је као добро информисан, интензиван и вешт администратор.

Детињство, младост и каријера уреди

Алан Мекникол је рођен у Мелбурнском предграђу Хоторну (енгл. Hawthorn), Викторија, 3. априла 1908. године. Он је други од четири сина Волтера Мекникола (енгл. Walter McNicoll) и Хилдур.[1][2] Волтер је био школски учитељ и полицајац. Млади Мекникол је био племенитог норвешког порекла преко своје мајке.[2][3]

Оженио се, имао је два сина, Гаја и Ентонија, и ћерку Дебору.[4]

Други светски рат уреди

Мекникол је служио у Вернону за избијање Другог светског рата. Касније, он је присуствовао церемонији у Бакингемској палати, где је формално био представио своју Џорџ медаљу краља Џорџа VI. Мекникол се вратио у Аустралију октобра 1944. године и тамо је провео остатак рата.

Амбасадор и каснији живот уреди

При пензионисању из морнарице, Мекникол је именован од стране аустралијске владе као амбасадор у Турској. Мекникол је ангажован на својој уметности у пензији, био је љубитељ музике и страстан рибар.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „МцНицолл, Алан Wедел Рамсаy”. Wорлд Wар II Номинал Ролл. Цоммонwеалтх оф Аустралиа. Архивирано из оригинала 31. 10. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2016. 
  2. ^ а б Аустралиан Дицтионарy оф Биограпхy, Сир Wалтер Рамсаy (1877–1947), Приступљено: 25. 5. 2016.
  3. ^ „Ладy МцНицолл: Лифе ин Рабаул”. Сyднеy Морнинг Хералд. 15. 12. 1937. Приступљено 25 7. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |аццесс-дате= (помоћ)
  4. ^ Ирвинг, Фреда (5. 3. 1954). „Аниматед Qуеен ат Инвеституре: 180 Рецеивед Специал Смиле”. Тхе Аргус. Приступљено 4. 5. 2013.