Александар Чернов
Александар Чернов (1937 — 1. мај 2003) био је српски песник.
| Александар Чернов | |
|---|---|
| Датум рођења | 23. јануар 1937. |
| Место рођења | Прокупље Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 1. мај 2003. (66 год.) |
Биографија уреди
Рођен је у Прокупљу 1937. године од оца Павла и мајке Видосаве. Павле Чернов, руски емигрант из доба Октобарске револуције радио је у гимназији у Прокупљу као професор математике. Александар Чернов је завршио гимназију у Прокупљу и после завршених студија на Вишој дефектолошкој школи у Београду, радио као наставник руског језика у основним школама у Доњој Речици и Малој Плани, затим у Дому културе у Прокупљу и у Специјалној основној школи у Прокупљу као наставник и директор. Писао је поезију и прозу. Од 1955. године објављивао је у великом броју југословенских листова и часописа (Глас младих, Наш весник, Омладина, Гледишта, Ток, Народне новине, Градина, Стиг, Браничево, Багдала, Политика...).
Објавио је књиге песама Тихо, Чин, Скаредне сонате и Позни псалми,"Песме о Татјани C", као и књигу прича Врућа тема. Био је један од оснивача и члан Књижевног друштва „Раде Драинац“.
Прва књига песама „Тихо“ у издању Књижевног друштва „Раде Драинац“ објављена је као библиотека „Драинац“ поводом двадесет пет година од смрти Рада Драинца са још пет аутора из Прокупља (др. Славољуб Ђинђић „Панорама савремене турске поезије“, Воја Красић „Српске љубе“, Драган Борисављевић „Мале обнове“, Иван Ивановић „Икаров лет“ и Благоје Глозић „Небо Божурне“). Био је то почетак успешне издавачке делатности Књижевног друштва „Раде Драинац“.
1986. године је објавио књигу сатиричних прича „Врућа тема“ у издању Књижевног друштва „Раде Драинац“ која је, иако писана са благом иронијом и финим хумором, ипак узбуркала паланачки дух.
Следеће 1987. године Библиотека „Драинац“ му издаје књигу еротске поезије „Скаредне сонате“. После периода од скоро десет година, Културни центар „Карловачка уметничка радионица“ из Сремских Карловаца му објављује последњу и најзрелију књигу песама „Позни псалми“. У рецензији за ову књигу Зоран M. Мандић каже:
| „ | Чернов је песник широке вокације са наклоношћу према медитативним пробљесцима у структури своје песничке емисије, узимајући искуство као основу својих текстова, Чернов га у хоризонту слике и рефлексије преображава у метафоричко-симболичке језичке догађаје из којих избија меланхоличан и аутоироничан тон. Черновљеве песме су поред извесне смирености, одсуства реторичности, поврх свега, песме мисаоног и егзистенцијалног патоса с којим се изражава, не само заоштреност питања о смислу песништва, него се и у пресабирању једног искуства: живота, игре варки и пламенова-псалмичност и узнесење преображавају у слику тамног и мрклине и безнадну ноћ света на коју смо осуђени | ” |
Иако је учествовао на многим књижевним манифестацијама, и књижевним вечерима њему посвећеним, на којима су о његовом делу говорили значајни критичари и песници, до данас још није озбиљно представљено и валоризовано стваралаштво Александра Чернова. Умро је 1. маја 2003. године на шездесетогодишњицу смрти Рада Драинца.