Раде Драинац

Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; 4. или 26. август 18991. мај 1943) српски песник, представник космополитске струје у српској поезији између Првог и Другог светског рата. Стварао је као део модернистичних тежњи (Apoliner, Sendrar).

Раде Драинац
Photo of poet Rade Drainac.jpg
Раде Драинац, боем и песник
Пуно имеРаде Драинац
Датум рођења(1899-08-26)26. август 1899.
Место рођењаТрбуње код Блаца
 Краљевина Србија
Датум смрти1. мај 1943.(1943-05-01) (43 год.)
Место смртиБеоград
 Окупирана Србија

БиографијаУреди

 
Посвета Радета Драинца Стевену Бешевићу. Налази се у Удружењу Адлигат у Београду.
 
Насловница првог издања дела „Афродитин врт” Радета Драинца, део збирке Удружења Адлигат

Драинац је рођен у сиромашној породици[1] у селу Трбуњу у Топлици,[2] учио школу у Крушевцу и Француској[3] Године 1922. покренуо је часопис Хипнос.[4] Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Од 1926. живео je у Паризу, где je свирао виолину као пратња уз неме филмове.[5] Услед болести, вратио се у Србију. Као новинар листа Правда путовао је и писао из већине држава Балкана, по блиском Истоку, Русије, Француске, Пољске, Грчке, Румуније, Летоније и Шведске.[6]

По мобилизацији, учествовао je у борбама око Ужица. Под оптужбом да је комуниста,[1] крајем 1941. су га ухапсили четници, али био je пуштен на молбу виђенијих Топличана.

Од 1942. боравио je у санаторијуму код Соко Бање, где га je повремено посећивао Иво Андрић. Са туберкулозом у поодмаклом стадијуму, вратио се у Београд, у Државну општу болницу, где je умро 1. маја 1943.[7].[8]

Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу, уз рецитацију његове песме "Нирвана" од стране глумца Миливоја Живановића.

У Прокупљу се налази биста Драинца.[9] У Удружењу књижевника Србије у Београду (Француска 7), постављен је барељеф са његовим ликом, септембра 2013. године.[10] По њему су названи Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље и Награда Драинац.[11][12]

Књижевник Иван Ивановић је написао две књиге посвећене Драинцу. По њему је названа ОШ „Раде Драинац” Београд.[13]

Историчар књижевности и универзитетски професор Јован Деретић описао је Драинца као ”градског песника” и са критичког становишта је писао позитивно о његовом раду.[4]

Драинац је био познат и као боем.[4]

ДелаУреди

  • 1920. Модри смех, Београд[14]
  • 1921. Афродитин врт, Прокупље[15]
  • 1923. Еротикон, Београд[16]
  • 1923. Воз одлази, Београд[17]
  • 1926. Две авантуристичке поеме (са Мони де Булијем), Београд[1]
  • 1926. Лирске минијатуре, Скопље[1]
  • 1928. Бандит или песник, Београд[1]
  • 1929. Срце на пазару, Београд[1]
  • 1930. Шпански зид и наша љубав, Београд[1]
  • 1930. Банкет, Београд[1]
  • 1934. Расветљење, Београд[1]
  • 1935. Драгољуб Јовановић или сељачки Наполеон, Београд[1]
  • 1938. Улис, Београд[1]
  • 1938. Осврти, Београд[1]
  • 1938. Човек пева, Београд[1]
  • 1940. Дах земље, Београд[1]
Постхумно објављенаУреди
  • 1925. Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука[18]
  • 1963. Црни дани, Београд, приредио Р. Пешић[1]
  • 1993. Пламен у пустињи, Београд[19]
  • 1999. Дела Радета Драинца 01 - 10, Београд, Приредио Г. Тешић[20]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Rade Drainac Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-11-21. Приступљено 2020-12-28. 
  2. ^ Boško Novaković (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 101—102. 
  3. ^ „Rade Raka Drainac: Bandit ili pesnik boemskog Beograda | Ko je bio...”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  4. ^ а б в „Jovan Deretic: Kratka istorija srpske knjiћevnosti”. www.rastko.rs. Приступљено 2020-12-28. 
  5. ^ „Rade Raka Drainac: Bandit ili pesnik boemskog Beograda | Ko je bio...”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  6. ^ Lazarević, Velibor (2013). „Rade Drainac - Sedam decenija posle”. Materijalna I Duhovna Kultura Kosova I Metohije: 74. 
  7. ^ "Српски народ", 8. мај 1943
  8. ^ Lazarević, Velibor (2013). „Rade Drainac - Sedam decenija posle”. Materijalna I Duhovna Kultura Kosova I Metohije: 78. 79. 
  9. ^ Борисављевић, Д. „Калемегдан чека Драинца”. Politika Online. Приступљено 2020-12-28. 
  10. ^ Барељеф Радету Драинцу („Вечерње новости“, 16. септембар 2013)
  11. ^ „ПОЧЕТНА СТРАНА - Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље”. www.bibliotekaprokuplje.org.rs. Приступљено 2020-12-28. 
  12. ^ https://www.juznevesti.com. „Drainčevi susreti pesnika”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  13. ^ „ОШ " РАДЕ ДРАИНАЦ " Палилула, Београд”. osradedrainacpalilula.nasaskola.rs. Приступљено 2020-12-28. 
  14. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Модри смех :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  15. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Афродитин врт :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  16. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Еротикон :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  17. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Воз одлази :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  18. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука Русин а.д. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  19. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Пламен у пустињи & Писма љубави :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  20. ^ „SABRANA DELA RADA DRAINCA”. www.knjizara.zavod.co.rs. Приступљено 2020-12-28. 

Спољашње везеУреди