Иван Ивановић (књижевник)

српски књижевник

Иван Ивановић (Ниш, 19. децембар 1936) је српски књижевник.

Иван Ивановић
Ivan-ivanovic.jpg
Иван Ивановић
Датум рођења(1936-12-19)19. децембар 1936.(83 год.)
Место рођењаНиш, Краљевина Југославија

ЖивотУреди

Рођен је 19. децембра 1936. године у Нишу. Отац Божидар, Божа Ивановић, официр, погинуо му је у Другом светском рату борећи се у саставу Југословенске војске у Отаџбини Драгољуба Михаиловића, а мајка Миља била је учитељица у селу Житном Потоку у Пустој реци, одакле су Ивановићи и пореклом.

Основну школу завршио је у Житном Потоку, гимназију у Прокупљу. Дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Десет година је радио као средњошколски професор књижевности у Александровцу и Куршумлији, а онда отпуштен из службе. После тога се преселио у Београд, где се бави писањем у виду професије. У време СФРЈ су му књиге забрањиване, а он суђен због њих. У то доба су га бранили познати авокати Срђа Поповић и Миливоје Перовић па је избегао затворску казну.

Настанком вишестраначја у Србији, постаје активни опозиционар као члан Демократске странке и активно учествује у свим протестима против Милошевића деведесетих година. Из Демократске странке се ишчланио 06. октобра 2000. године. Као члан Српског покрета обнове био је на дужности помоћника министра културе од 2004. до 2006. године.

У удружењу "Адлигат", фебруара месеца 2019. књижевник Иван Ивановић потписао је Уговор о легату и поклонио мноштво драгоцених докумената и књига, укључујући документацију о судским процесима у вези са његовим књижевним делом[1].

Књижевни радУреди

У литературу је ушао 1972. године романом "Црвени краљ"[2] Комунистичка власт је роман забранила, писца осудила на затвор и отпустила га с посла као морално и политички неподобног да васпитава омладину. Седамдесетих и осамдесетих година бива суочен са великим проблемима око издавања својих романа, да би тек крајем деведесетих његова дела добила на значају и коначно био признат као значајан српски савремени писац[3].

Дела[4]Уреди

РоманиУреди

  • Црвени краљ (1972)
  • Врема спорта и разоноде (1978)
  • Аризани (1982)
  • Живи песак – живо блато (1986)
  • Нишки гамбит (1988)
  • Југовац или Како ући у историју (1989)
  • Фудбалска генерација (1990)
  • Браћа Југовићи или Како изаћи из историје (1990)
  • Уклети србијанац (1993)
  • Војвода од Лесковца (1994)
  • Црни дани Раке Драинца (1997)
  • Драинац између четника и партизана (2003)
  • Народна буна; Четници (Први део трилогије) (2006)
  • Народна буна; Топличка држава (Други део трилогије) (2007)
  • Портрет уметника у старости: роман без лажи (2007)
  • Драинац (2011)
  • Народна буна; Партизани (Трећи део трилогије) (2014)

Збирке новелаУреди

  • Икаров лет / Разговор са Лујом (1968)
  • Новеле - мале (1997). Ова књига садржи 7 новела[5]: „Медвед у јужној Србији”, „Икаров лет или између оца и ујака”, „Икаров пад или повратак у завичај”, „Разговор са Лујом”, „Кучка и њени синови”, „Шећер дете”, „Шопска амбасада”.
  • Новеле - велике (1997). Ова књига садржи 8 новела[6]: То су: „Два мртва песника”, „Гаринча”, „Козја крв”, „Орлови нокти”, „Џика из Џигољ”, „Лопта је округла”, „Вампир”, „Бели анђео”, „Холанђанин луталица”.
  • Како упокојити Драинца - Антрополошке новеле (2011). Ова књига се састоји од десет новела[7]: „Европа у Србији”, „Вампири су међу нама”, „Миракулум на правном факултету у Београду”, „Српске академије”, „Упокојен Драинац”, „Рат романима у Топлици”, „После песедет година у Жупи”, „Дон Вито Корлеоне”, „Србија неће да чује за Власту из Шаркамена”, „Мртав писац”.

ДрамеУреди

  • Црвени певац, црни рак (2001)
  • Ниш на крсту: три драме из политичког живота Ниша [Удбаш; Црвени певац; Нишки трибунал] (2005)

Збирка поезијеУреди

Политички списиУреди

  • Српска прича: четници и партизани
  • Нисам крив
  • Антиполитичар (2004)
  • Дража Михаиловић на суду историје - есеј-расправа (2012)

Роман о њемуУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Адлигат", електронски часопис, фебруар 2019, стр. "Тема броја - Иван Ивановић" стр. 25-27
  2. ^ "Non imprimatur или Цензура у библиотекарству и издаваштву", Вукићевић Дејан, 2019., Библиотека "Влада Аксентијевић" [итд.]
  3. ^ "Адлигат", електронски часопис, фебруар 2019, стр. "Тема броја - Иван Ивановић" стр. 25-36
  4. ^ "Иванов гамбит" (водич кроз опус писца), издавачи "Адлигат" и библиотека "Милутин Бојић" Београд, 2020.
  5. ^ "Иванов гамбит" (водич кроз опус писца), издавачи "Адлигат" и библиотека "Милутин Бојић" Београд, 2020., стр. 5-20
  6. ^ "Иванов гамбит" (водич кроз опус писца), издавачи "Адлигат" и библиотека "Милутин Бојић" Београд, 2020., стр. 21-35
  7. ^ "Иванов гамбит" (водич кроз опус писца), издавачи "Адлигат" и библиотека "Милутин Бојић" Београд, 2020., стр. 75-90

Спољашње везеУреди

Види јошУреди