Отворите главни мени

Александровац је град и седиште општине Александровац у Расинском округу. Према попису из 2011. године има 6228 становника.

Александровац
Aleksandrovac.jpg
Александровац
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаАлександровац
Становништво
 — 2011.Пад 6.228
Географске карактеристике
Координате43°27′31″ СГШ; 21°02′51″ ИГД / 43.45856° СГШ; 21.04752° ИГД / 43.45856; 21.04752Координате: 43°27′31″ СГШ; 21°02′51″ ИГД / 43.45856° СГШ; 21.04752° ИГД / 43.45856; 21.04752
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина370 м
Александровац на мапи Србије
Александровац
Александровац
Александровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37230
Позивни број037
Регистарска ознакаAC/АЦ

Географски положајУреди

Град лежи у котлини имеђу планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[1]

ИсторијаУреди

Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[1] Насеље је 1. марта 1880. године проглашено за варошицу[2], а 19. јуна 1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[3]. Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање 1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурађа Бранковића, из 1429. године. Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[1]

За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[1]

У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру 1944. године.[1]

ПривредаУреди

После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[1]

Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концетрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије. [4]

ТуризамУреди

  • Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[5] Жупска берба се одржава од 1963. године.[6]
  • Завичајни музеј жупе[7], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара 1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
  • Музеј виноградарства и винарства смештен у старом подруму Пољопривредне школе. Посвећен је историји вина и винограда у Србији. Највреднији предмети у музеју су 4 неолитске фигуре из винчанске културе, пронађени у Витковачком пољу.[8]
  • Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
  • Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
  • Манастир Руденица из 15. века северено од Александровца, у правцу Трстеника
  • Манастир Дренча у селу Дренча, на 3 км северно од Александровца саграђен 1382. године

ДемографијаУреди

Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.

 
Демографија[9]
Година Становника
1948. 1.027
1953. 1.153
1961. 1.320
1971. 3.067
1981. 5.177
1991. 6.354 6.106
2002. 6.476 7.014
2011. 6.228
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
6.352 98,08 %
Црногорци
  
23 0,35 %
Роми
  
14 0,21 %
Југословени
  
13 0,20 %
Хрвати
  
7 0,10 %
Македонци
  
5 0,07 %
Муслимани
  
4 0,06 %
Словенци
  
2 0,03 %
Бугари
  
2 0,03 %
непознато
  
12 0,18 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Жупска БербаУреди

У Жупи је вековна традиција да се берба грожђа слави као општенародни празник. Почев од 1963. године, крајем септембра одржава се привредно-туристичка манифестација ,,Жупска берба" када Жупу обиђу туристи из читавог света. Жупљани дочекују своје госте раширених руку и отворена срца. Тада из фонтане у центру Александровца, уместо воде, тече чувено Жупско вино.

ТрадицијаУреди

Овде је винова лоза чврсто исплеплетала свој живот са човеком на овом простору где се заједно радују и тугују столећима и где су пустили дубоке корене. Србија је отаџбина, Жупа домовина,а виноо судбина вредних и часних људи, у чијем је генетском коду уписана неизмерна љубав према најслађем воћу-грожђу и најлепшем од свих пићу-вину. Жупа је класична земља српског виноградарства и винарства јер се у њој на прагу винове лозе и вина живи већ миленијумима, а време се мери винским календарима и не живи по законима заборава, већ по законима сећања.

Жупске пољанеУреди

Посебну способност Жупе представљају Жупске пољане. Има их још увек двадесетак. Раније их је било пуно више. Ту су јединствена сезонска насеља која својом специфичном архитектуром и лепотом представљају дах људи минулих векова.У њима су некада живели виноградари у време обраде своих винограда. Ту су били углавном и најчешће људи из планинских села који су у Жупи имали винограде, а живели су на обранцима планине Копаоник, Гоч, Жељин...

Музеј винарства и виноградарстваУреди

Вишегодишњу традицију виноградарења и винарења у Жупи за будуће генерације чува јединствен на овим просторима Музеј винарства и виноградарства. Смештен је у старом винском подруму Пољопривредне школе у Александровцу Жупском и има задатак да скупља, научно обрађује, публикује, чува и излаже предмете, справе и алате, којима се документује историски развој виноградарства и винарства у Србији. Као установа бави се организацијом културних садржаја, истовремено центар је са веома запаженом улогом у развоју туризма Жупе и Србије.[12]

Свети ТрифунУреди

Жупљани сваке године славе ,,Светог Трифуна" заштитника виноградара и винара, што је уједно и Дан општине Александровац. Тога датума (14. фебруара) на свечан начин уз верски обред орезују се први чокоти и званично почиње сезона радова у виноградима благородне и винородне Жупе.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Србија - знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, Београд (1965)
  2. ^ Како је Александровац добио име
  3. ^ „Указ Краља Србије Милана I о промени назива Кожетина у Александровац”. Архивирано из оригинала на датум 07. 12. 2011. Приступљено 01. 08. 2012. 
  4. ^ Vino Župa lider među firmama | Srbija | Novosti.rs
  5. ^ „48 жупска берба”. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2012. Приступљено 06. 09. 2012. 
  6. ^ Јубиларна 50. Жупска берба („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
  7. ^ „Музеј жупе - О музеју. Архивирано из оригинала на датум 24. 08. 2012. Приступљено 01. 08. 2012. 
  8. ^ „Александровац Знаменитости. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2012. Приступљено 01. 08. 2012. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  12. ^ Скривено благо Жупе („Вечерње новости“, 2. јануар 2016)

Спољашње везеУреди