Википедија

Алишер Навој

Мир Алишер Навој (9. фебруар 1441 – 3. јануар 1501), такође познат као Низам-ал-Дин ʿАли-Шир Херави[н 1] (Чагатајаки туркијски/перс. نظام‌الدین علی‌شیر نوایی), био је туркијски[1] песник, писац, политичар, лингвиста, мистик и сликар[2] који је био највећи представник чагатајске књижевности.[3][4]

Алишер Навој
А цоммеморативе Совиет стамп маде ин хоноур оф Алисхер Наваиy'с 550тх биртхдаy
Комеморативна совјетска марка издата у част 550. рођендана Алишера Навоја
Пуно имеНизам ал-Дин Алишер Навој
Име по рођењуНизāм ал-Дин Алисхер Наваиy
Датум рођења9. фебруар 1441.
(Исламски календар: Рамадан 17, 844)
Место рођењаХерат
 Тимуридско царство
Датум смрти3. јануар 1501
(Исламски календар: Џумада II 12, 906) (старост 59)
Место смртиХерат
 Тимуридско царство
ЗанимањеПесник, писац, политичар, лингвиста, мистик и сликар
Алишер Навојев портрет у Исфани, Киргистан

Навој је сматрао да су чагатајски и други туркијски језици били супериорни у односу ан персијски у погледу књижевне примене, што је неуобичајено гледиште за то време. Он је бранио такво гледиште у свом раду под називом Упоређивање два језика. Он је наглашавао своје веровање у богатство, прецизност и ковност туркијског речника за разлику од персијског.[5]

Рад уреди

 
Алишер Навој приказан на совјетској поштанској марки из 1942. године којом се комеморише петстота годишњица његовог рођења.

Алишер је служио као јавни администратор и саветник свог султана, Хусеина Бејкараха. Такође је био градитељ за кога се наводи да је основао, обновио или обдарио око 370 џамија, медреса, библиотека, болница, каравансараја и других образовних, побожних и добротворних установа у Хорасану. У Херату је био одговоран за 40 каравансараја, 17 џамија, 10 резиденција, девет купаоница, девет мостова и 20 базена.[6]

Међу Алишеровим најпознатијим грађевинама су маузолеј мистичног песника из 13. века, Фарида ал-Дина Атара, у Нишапуру (североисточни Иран) и Каласијска медреса у Херату. Он је био један од инструменталних доприносиоца архитектури Херата, која је, по речима Ренеа Грусета, постала „Фиренца онога што се с правом назива Тимуридском ренесансом”.[7] Штавише, био је промотор и покровитељ учења, уметности и писма, музичар, композитор, калиграф, сликар и вајар, и тако славан писац да га је Бернард Луис, познати историчар исламског света, називао „турским Чосером”.[8]

Наслеђе уреди

Навој је један од најомиљенијих песника међу централноазијским туркијским народима. Генерално се сматра највећим представником књижевности на чагатајском језику.[3][4] Његово владање чагатајским језиком било је такво да је постао познат као „језик Навоја“.[3]

Иако су све примене модерних централноазијских етнонима на људе Навојевог времена анахроне, совјетски и узбекистански извори сматрају Навоја етничким Узбеком.[9][10][11] Према Мухамеду Хајдару, који је написао Тарикх-и-Расхиди, Алишер Навој је био потомак ујгурских Бакши писара,[12] што је навело неке изворе да Навоја називају потомком Ујгура.[4][13][14] Међутим, други научници као што је Казујуки Кубо се не слажу са овим ставом.[15][16]

Совјетски и узбекистански извори сматрају да је Навој значајно допринео развоју узбекистанског језика и сматрају га оснивачем узбекистанске књижевности.[9][10][17][18] Почетком 20. века, совјетска лингвистичка политика је чагатајски језик преименовала у „староузбекистански“, што је, према Едварду А. Олворту, „јако изобличио књижевну историју региона“ и коришћено је да би ауторима као што је Алишер Навој дао узбекистански идентитет.[19]

У децембру 1941, цео Совјетски Савез је прославио Навојеву петстогодишњицу.[20] У Лењинграду који су блокирали нацисти, јерменски оријенталиста Јосиф Орбели водио је фестивал посвећен Навоју. Николај Лебедев, млади специјалиста источњачке књижевности који је патио од акутне дистрофије и више није могао да хода, посветио је последње тренутке свог живота читању Навојеве песме Седам путника.[21]

Многа места и институције у Узбекистану и другим земљама Централне Азије носе имена по Алишеру Навоју. Навојска област, град Навој, Национална библиотека Узбекистана названа по Алишеру Навоју,[22] Алишер Навојева опера и балетски театар, станица ташкентског метроа Алишер Навој и Међународни аеродром Навој – сви су названи по њему.

Године 2021, одржана је међународна духовна манифестација посвећена 580. годишњици Алишир Навоја у Кући пријатељства у Нур-Султану, Казахстан.[23]

Напомене уреди

  1. ^ У раној новој персијској и источној савременој варијанти персијског језика постоје два различита самогласника ī и ē који су приказани истим персијско-арапским словом ی, а у стандардној транслитерацији оба обично бивају транслитерисана као ī. Међутим, када се размотри разлика ī и ē, његово име треба превести као Алишер

Референце уреди

  1. ^ Рицхардс, Јохн Ф. (1995), Тхе Мугхал Емпире, Цамбридге Университy Пресс, стр. 6, ИСБН 978-0-521-56603-2 
  2. ^ Субтелнy, Мариа Ева (2013). „ʿАлī Схīр Навāʾī”. Брилл Онлине. Енцyцлопаедиа оф Ислам. Архивирано из оригинала 17. 11. 2018. г. Приступљено 16. 10. 2015. 
  3. ^ а б в Роберт МцХенрy, ур. (1993). „Навā'ī, (Мир) 'Алī Схīр”. Енцyцлопæдиа Британница. 8 (15тх изд.). Цхицаго: Енцyцлопæдиа Британница, Инц. стр. 563. 
  4. ^ а б в Субтелнy 1993, стр. 90-93.
  5. ^ "قیاس الغتین" نوائی پایه دانشی ندارد.
  6. ^ Алисхер Навои. Цомплете Wоркс ин 20 Волумес. 1—18. Тасхкент. 1987—2002. 
  7. ^ Субтелнy, Мариа Ева (новембар 1988). „Социоецономиц Басес оф Цултурал Патронаге ундер тхе Латер Тимуридс”. Интернатионал Јоурнал оф Миддле Еаст Студиес. 20: 479—505. дои:10.1017/с0020743800053861. 
  8. ^ Хоберман, Баррy (1985). „Цхауцер оф тхе Туркс”. Сауди Арамцо Wорлд: 24—27. 
  9. ^ а б Валитова 1974, стр. 194–195.
  10. ^ а б А. M. Прокхоров, ур. (1997). „Навои, Низамиддин Мир Алисхер”. Греат Енцyцлопедиц Дицтионарy (на језику: руски) (2нд изд.). Саинт Петерсбург: Греат Руссиан Енцyцлопедиа. стр. 777. 
  11. ^ Умидбек (9. 2. 2011). „Алисхер Нава'и Ремемберед ин Мосцоw”. Радио Фрее Еуропе/Радио Либертy (на језику: узбечки). Приступљено 28. 1. 2012. 
  12. ^ Субтелнy, Мариа Ева (1979—1980). 'Алī Схīр Навā'ī: Бакхсхī анд Бег. Еуцхаристерион: Ессаyс пресентед то Омељан Притсак он хис Сиxтиетх Биртхдаy бy хис Цоллеагуес анд Студентс. 3/4. Харвард Украиниан Студиес. стр. 799. 
  13. ^ Паксоy, Х. Б. (1994). Централ Асиа Реадер: Тхе Редисцоверy оф Хисторy. M.Е. Схарпе. стр. 22. ИСБН 978-1-56324-202-1. 
  14. ^ Кутлу, Мустафа (1977). Тüрк Дили ве Едебиyатı Ансиклопедиси: Девирлер, İсимлер, Есерлер, Теримлер. 7. Дергâх Yаyıнларı. стр. 37. 
  15. ^ Голомбек, Лиса (1992). Тимурид Арт анд Цултуре: Иран анд Централ Асиа ин тхе Фифтеентх Центурy. Миддле Еаст Студиес Ассоциатион оф Нортх Америца Меетинг. Брилл. стр. 47. 
  16. ^ Кабо, Казуyуки (1990). „ミール・アリー・シールの学芸保護について” [Мир 'Али Схир'с Патронаге оф Сциенце анд Арт]. 西南アジア研究: 22—24. 
  17. ^ „Алисхер Навои”. Wритерс Фестивал. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 26. 1. 2012. 
  18. ^ Маxим Исаев (7. 7. 2009). „Узбекистан – Тхе монументс оф цлассицал wритерс оф ориентал литературе аре ремовед ин Самарqанд”. Фергхана Неwс. Приступљено 26. 1. 2012. 
  19. ^ Аллwортх, Едwард А. (1990). Тхе Модерн Узбекс: Фром тхе Фоуртеентх Центурy то тхе Пресент: А Цултурал Хисторy . Хоовер Институтион Пресс. стр. 229–230. ИСБН 978-0-8179-8732-9. 
  20. ^ Григол Убириа (2015). Совиет Натион-Буилдинг ин Централ Асиа: Тхе Макинг оф тхе Казакх анд Узбек Натионс. Роутледге. стр. 232. ИСБН 9781317504351. 
  21. ^ Харрисон Салисбурy (2003). Тхе 900 Даyс: Тхе Сиеге Оф Ленинград. Да Цапо Пресс. стр. 430. ИСБН 9780786730247. 
  22. ^ „Абоут тхе Натионал Либрарy оф Узбекистан намед афтер Алисхер Навоиy”. тхе Натионал Либрарy оф Узбекистан намед афтер Алисхер Навоиy. Архивирано из оригинала 3. 2. 2013. г. Приступљено 14. 3. 2013. 
  23. ^ Фебруарy 2021, Зханна Схаyакхметова ин Централ Асиа он 23 (2021-02-23). „Казакх Цапитал Хостс а Поетрy Евент то Цоммеморате 580тх Анниверсарy оф Поет Алисхер Навои”. Тхе Астана Тимес (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-14. 

Литература уреди

  • Субтелнy, Мариа Ева (1993). C. Е. Босwортх; Е. Ван Донзел; W. П. Хеинрицхс; Цх. Пеллат, ур. Мīр 'Алī Схīр Наwā'ī. Тхе Енцyцлопедиа оф Ислам. VII. Леиден—Неw Yорк: Е. Ј. Брилл. 
  • Валитова, А. А. (1974). А. M. Прокхоров, ур. Алисхер Навои. Греат Совиет Енцyцлопедиа. XVII. Мосцоw: Совиет Енцyцлопедиа. 
  • Кхwандамир (1979), Гандјеи, Т., ур., Макарим ал-акхлак, Леиден .
  • Бабур (1905), Беверидге, А. С., ур., Тхе Бабурнама, Тасхкент .
  • Семенов, А. А. (1940), Материали к библиографицхескомy указателyу пецхатнyкх произведениy Алисхера Навои и литературy о нем. (Материалс фор а Библиограпхy оф тхе Публисхед Wоркс оф Алī Схīр Навā'ī анд тхе Сецондарy Литературе он Хим), Тасхкент .
  • Левенд, Агâх Сıрри (1965—1968), Али Şîр Неваî, Анкара .
  • Аyбек, M. Т., ур. (1948), Великиy узбекскиy поет. Сборник статеy (Тхе Греат Узбек Поет), Тасхкент .
  • Еркинов, А. (1998), „Тхе Перцептион оф Wоркс бy Цлассицал Аутхорс ин тхе 18тх анд 19тх центуриес Централ Асиа: Тхе Еxампле оф тхе Xамса оф Али Схир Наwа`и”, Ур.: Кемпер, Мицхаел; Франк, Аллен, Муслим Цултуре ин Руссиа анд Централ Асиа фром тхе 18тх то тхе Еарлy 20тх Центуриес, Берлин, стр. 513—526 .
  • Немати Лимаи, Амир (2015), Аналyсис оф тхе Политицал Лифе оф Амир Алисхир Наваи анд Еxплоринг Хис Цултурал, Сциентифиц, Социал анд Ецономиц Wоркс, Техран & Масххад: МФА (Цире)& Фердоwси Университy .

Спољашње везе уреди

 
Алишер Навој на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ališer_Navoj&oldid=27676741”