Алиса у земљи чуда

roman žanra fantastika

Алиса у земљи чуда (енгл. Alice's Adventures in Wonderland, често скраћено као Alice in Wonderland) је роман из 1865. који је написао енглески писац Чарлс Латвиџ Доџсон (Charles Lutwidge Dodgson) под псеудонимом Луис Керол (Lewis Carroll).[1] Књига говори о девојчици по имену Алиса (Alice) која након што пропадне кроз зечју рупу доспева у свет маште у коме живе необична и антропоморфна створења. Прича се поиграва с логиком на начин који јој је обезбедио дуготрајну популарност како код деце, тако и код одраслих.[2] Књига се сматра једним од најкарактеристичнијих представника такозваног жанра литерарног апсурда,[2][3] а њена нарација и структура имале су огромни утицај,[3] првенствено у жанру фантастике. Прича књиге је подељена у 12 поглавља.

Алиса у земљи чуда
Насловна страна оригиналног издања из 1865.
Настанак и садржај
Ориг. насловAlices Adventures in Wonderland
АуторЛуис Керол
ИлустраторЏон Тенијел
ЗемљаЕнглеска
ЈезикЕнглески
Жанр / врста делаФантастика
Издавање
Издавање26. новембар 1865.
ИздавачMacmillan

У наредним годинама до данас услед велике популарности књиге изашао је велики број филмова, серија и стрипова са овом тематиком, као и позоришних представа.

Позадина приче уреди

Алиса је објављена 26. новембра 1865. године, три године након што су Чарлс Латвиџ Доџсон и велечасни Робинсон Дакворт веслали у чамцу 4. јула 1862.[4] (овај популарни датум „златног послеподнева”[5] може бити збуњујући или чак још једна Алисиних прича, јер је тај специфични дан био хладан, облачан и кишовит[6]), узводно Темзом са три младе кћери Хенрија Лидела (заменика канцелара Оксфордског универзитета и декана Христове цркве), које су се звале: Лорина Шарлот Лидел (13 година, рођена 1849) („Прима” у уводном стиху књиге); Алис Плезанс Лидел (10 година, рођена 1852) („Секунда” у уводном стиху); Едит Мери Лидел (8 година, рођена 1853) („Терција” у уводном стиху).[7]

Цео првобитни тираж је брзо распродат, а књигу су иако је била намењена деци радо читали и одрасли, а неки од страствених читалаца били су краљица Викторија и млади Оскар Вајлд.[8]

Садржај уреди

 УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!
 
Бели зец илустрација


  Прво поглавље - Низ зечију рупу

Алиса, седмогодишња девојчица седи на обали реке са својом старијом сестром и досађује се. У једном тренутку примећује белог зеца који пролази у близини, одевеног у панталоне и карирани прслук и гледа на џепни сат док мрмља себи у браду: „О Боже, закаснићу!” Убрзо зец нестаје у рупи изнад које она стаје из радозналости како би опет видела зеца, али упада у рупу. Дуго је падала пре него што је упала у дворану која је свуда унаоколо имала мала врата, али су која год је покушала да отвори била закључана. Док разгледа около примећује мали сто на коме стоји златни кључ који она узима и откључава мала врата иза завесе кроз која види прелепу башту, али су врата и сувише мала да би прошла кроз њих. На сточићу где је нашла кључ налази и бочицу на којој пише “попиј ме”. Кад је попила бочицу почиње да се смањује довољно да успева да прође кроз врата која је откључала. Тад установљава да су се врата затворила, а кључ остао на столу који је сада сувише високо да би га дохватила. Тад испод сточића примећује кутију у којој се налази колач на коме пише “поједи ме”.


  Друго поглавље - Базен суза

Кад је појела колач почиње да расте, али толико да је главом ударила у плафон. Сад може да узме кључ, али опет не може да прође кроз врата. У том тренутку она почиње да плаче због целе ситуације, а њене сузе стварају преплављују просторију и вода достиже висину до половине ходника. Тада испија задње капи из бочице и смањује се и упада у ту исту бочицу и пролази кроз кључаоницу. Док плута у бочици помишља како ће се удавити у сопственим сузама кад среће миша који је исто упао у воду, а потом примећује и разне друге животиње које су исто упале у море суза и сви убрзо испливавају на обалу.


  Треће поглавље - Изборна трка и дуга прича

Након што сви испливају на обалу смишљају начин како да се осуше па одлучују да организују трку. Један од мокрих учесника је и птица додо која предлаже да организују трку и она исцртава круг по коме почињу сви насумично да трче. После пола сата трчања сви су углавном суви и трка се завршава. Тад додо птица одлучује да су сви победили и да сви заслужују награду. Сви гледају у Алису очекујући неку награду, а она у џепу налази бомбоне и расподељује свима као награду. Онда је питају шта још има у џеповима и она налази напрстак који узима додо и свечано јој га уручује уз пригодан говор. Убрзо је опет чула неко тапкање и опет угледала белог зеца.


  Четврто поглавље - Зец шаље малог Била

Зец је опет журио и гледао око себе као да нешто тражи. Чула га је како мрмља и помиње како ће војвоткиња сигурно да нареди да га погубе јер је изгубио нешто њено. Зец тад у журби помеша Алису са слушкињом и нареди јој да оде до куће и пронађе рукавице и лепезу које припадају војвоткињи. Она у кући налази бочицу на којој ништа не пише и одлучује да је попије и онда опет порасте толико да је ударила главом у плафон. Кад зец примећује да не може да уђе у кућу шаље баштована, гуштера Била кроз оџак како би узео рукавице и лепезу. Алиса у међувремену примећује да се на поду налазе каменчићи који се претварају у колачиће. Тад поједе један и смањује се и креће даље за зецом који журно одлази у шуму.


  Пето поглавље - Савет гусенице

У шуми Алиса наилази на гусеницу која седи на печурки и пуши наргилу. Она почиње да испитује Алису ко је и одакле долази, али она одговара да не зна јер се толико пута променила током дана. Кад јој се Алиса пожали да је и сувише мала гусеница јој саветује да поједе део печурке на којој она седи. Каже јој да ће је једна половина учинити већом, а друга смањити. Тад гусеница одлази, а Алиса не зна са које стране да једе. Пробала је једну страну и толико се смањила да јој је глава додиривала ноге. Онда узме парче са друге стране и врати се на своју нормалну висину. Тад наставља кроз шуму када стиже до мале куће. Пошто је превелика да уђе у кућицу она поједе мало печурке и смањи се како би могла да уђе.


  Шесто поглавље - Прасе и бибер

 
измишљена Чеширска мачка

Када је покуцала на врата отворио јој је слуга који је убрзо пусти унутра. Тад је видела војвоткињу како седи у кухињи и љуља бебу у рукама. Кад је ушла у кухињу почела је да крије јер је куварица ставила превише бибера у супу. Тад војвоткиња замоли Алису да причува дете и она остаје у кухињи са дететом и мачком који се само церекао. Кад је мало боље загледала дете приметила је да је то прасе. Тад Алиса упита мачка да јој покаже пут како да оде одатле. Тад јој мачак објасни како на десној страни живи шеширџија, а на левој мартовски зец и каже јој да су обојица луда, као и сви остали. Алиса се не слаже са тиме, али јој мачак каже да не би дошла тако далеко да је нормална. Алиса се и даље не слаже и одлази у правцу зечеве куће.


  Седмо поглавље - Луда чајанка

Убрзо Алиса наилази на кућу зеца која је имала димњак попут зечијих ушију, а кров прекривен крзном. Када је ушла унутра видела је шеширџију и зеца како седе за столом и добија позив да се и она придружи, а на столу се налази само чај. Шеширџија јој каже како по цели дан пију чај пошто му је сат стао на шест сати, кад је време за поподневни чај. Кад је села они почињу да јој постављају разне загонетке. Кад се напокон уморила од гомиле загонетки изјављује да на досаднијој чајанки није била и одлази даље.


  Осмо поглавље - Краљичино крокет игралиште

 
Алиса покушава да игра крикет са фламингом

Даље наилази на врата на дрвету кроз која пролази и убрзо наилази на три карте, баштована које су беле руже на дрвету бојиле у црвено. Кад их је Алиса упитала зашто то раде они су јој рекли да су грешком посадили белу ружу уместо црвене и сад се плаше краљице јер она мрзи беле руже и зато их боје. Тад наилази поворка карата са краљицом на челу и она позива Алису на партију крикета са њом и осталим поданицима. Игралиште је било чудно, било је пуно бусења, а лопте су били живи јежеви, лукови су били војници, а палице су били фламингоси. Тад краљица упита Алису да ли је чула причу лажне корњаче, а када јој она одговори да није шаље је код ње како би могла да чује необичну причу.


  Девето поглавље - Прича лажне корњаче

Корњача Алиси признаје да је права корњача и да је ишла у школу на дну мора и да је имала неколико занимљивих предмета. Сем француског и музичког имала је и предмет прање, што је Алису зачудило пошто никад није чула за тај предмет. Тад јој грифон који је довео Алису ту каже да прича мало о играма.


  Десето поглавље - Кадрил јастога

Након приче корњача и грифон заплешу кадрил, француску игру у различитим тактовима, за четири пара док им Алиса углавном нетачно рецитује песму "глас јастога". Након тога грифон одводи Алису на суђење које се одвијало.


  Једанаесто поглавље - Ко је украо колаче?

Алиса присуствује суђењу карти жандару срце јер је оптужен да је украо краљици колаче. У пороти Алиса види и белог зеца, а судија је краљ срце. Први сведок је био шеширџија која даје индиректне одговоре и фрустрира краља, а следећи сведок је војвоткиња куварица која на питање од чега прави колач каже од бибера. Као следећег сведока бели зец на њено велико изненађење позива управо Алису.


  Дванаесто поглавље - Алисино сведочење

Кад је краљ упитао Алису шта зна о нестанку колача одговорила је да не зна ништа. Кад је краљ увидео да ни она нема шта да каже рече јој да напусти судницу, што она одбија. Тад зец прочита писмо које је жандар писао, а након тога рече пороти да почне са суђењем. Тад се умеша краљица која рече прво пресуда, па онда суђење. Тад се Алиса побунила како може прво пресуда, а тек онда суђење и посвађа се са краљицом која нареди стражарима да јој одрубе главу. Шпил карата чувара потрча према Алиси кад она врисну и сестра је пробуди.

Илустрације разних издања књиге уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ ББЦ'с Греатест Енглисх Боокс лист
  2. ^ а б Лецерцле, Јеан-Јацqуес (22. 1. 2002). Пхилосопхy оф Нонсенсе: Тхе Интуитионс оф Вицториан Нонсенсе Литературе. Таyлор & Францис. стр. 1. ИСБН 978-0-415-07652-4. 
  3. ^ а б Сцхwаб, Габриеле (1996) "Цхаптер 2: Нонсенсе анд Метацоммуницатион: Алице ин Wондерланд" Тхе миррор анд тхе киллер-qуеен: отхернесс ин литерарy лангуаге Индиана Университy Пресс, Блоомингтон, Индиана. ISBN 978-0-253-33037-6. стр. 49-102.
  4. ^ „The real Alice”. Story Museum. Архивирано из оригинала 17. 11. 2010. г. Приступљено 24. 4. 2010. 
  5. ^ Lewis Carroll, "Alice on the Stage, The Theatre, April 1887
  6. ^ Astronomical and Meteorological Observations Made at the Radcliffe Observatory, Oxford, Vol. 23
  7. ^ The Background & History of Alice In Wonderland Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2012). Bedtime-Story Classics. Retrieved 29 January 2007.
  8. ^ „10 things you didn't know about Alice in Wonderland”. The Guardian. Приступљено 29. 10. 2019. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди