Антропоморфизам

Езопова басна Северни Ветар и Сунце

Антропоморфизам (или човеколикост) је тежња да се понашање животиња објашњава психолошким терминима добијеним проучавањем човека. Такође, тумачење божанских, природних и социјално-покретачких сила по аналогији са индивидуалним људским особинама (у филозофији, религији, уметности итд).^[1]

Порекло речиУреди

Антропоморфија је склоп грчких речи ánthrōpos (грч. ἄνθρωπος), у значењу "човек" и morphē (грч. μορφή), "облик".^[2]

Петроглиф из праисторије са примитивном представом антропоморфног лика

Примена у уметности, религији и митологијиУреди

У историји уметности антропоморфизам је често присутни елемент, на пример на старим дуборезима, рељефима и стелама. Човек је почев од праисторијског доба тежио да своје људске карактеристике пренете на животиње и друге елементе природе визуелно прикаже, најчешће тако представљајући неки митолошки лик или божанство.

У модерном добу, вероватно најпознатији антропоморфни лик је Мики Маус Волта Дизнија.

ИзвориУреди

^ Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada. Izdanje Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društva socijalnih radnika Srbije, Asocijacije centra za socijalni rad Srbije i Unije Studenata socijalnog rada. Beograd: 2006. ISBN 978-86-904183-4-3.
^ Oxford English Dictionary, 1st ed. "anthropomorphism, n." Oxford University Press (Oxford), 1885.

ЛитератураУреди

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

[1] Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada. Izdanje Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društva socijalnih radnika Srbije, Asocijacije centra za socijalni rad Srbije i Unije Studenata socijalnog rada. Beograd: 2006. ISBN 978-86-904183-4-3.

[2] Oxford English Dictionary, 1st ed. "anthropomorphism, n." Oxford University Press (Oxford), 1885.

[1]

[2]