Антропоморфизам
Антропоморфизам (или човеколикост) је тежња да се понашање животиња објашњава психолошким терминима добијеним проучавањем човека. Такође, тумачење божанских, природних и социјално-покретачких сила по аналогији са индивидуалним људским особинама (у филозофији, религији, уметности итд).[1]
Порекло речиУреди
Антропоморфија је склоп грчких речи ánthrōpos (грч. ἄνθρωπος), у значењу "човек" и morphē (грч. μορφή), "облик".[2]
.jpg)
Примена у уметности, религији и митологијиУреди
У историји уметности антропоморфизам је често присутни елемент, на пример на старим дуборезима, рељефима и стелама. Човек је почев од праисторијског доба тежио да своје људске карактеристике пренете на животиње и друге елементе природе визуелно прикаже, најчешће тако представљајући неки митолошки лик или божанство.
У модерном добу, вероватно најпознатији антропоморфни лик је Мики Маус Волта Дизнија, као и ракун Ракета[3] из Марвеловог филмског универзума.[4]
ИзвориУреди
- ^ Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada. Izdanje Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društva socijalnih radnika Srbije, Asocijacije centra za socijalni rad Srbije i Unije Studenata socijalnog rada. Beograd: 2006. ISBN 978-86-904183-4-3.
- ^ Oxford English Dictionary, 1st ed. "anthropomorphism, n." Oxford University Press (Oxford), 1885.
- ^ „Угинуо најпознатији ракун Рокет из 'Чувара галаксије'”. Недељник. 12. 2. 2019. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ Изворни медиј ракуна Ракете је стрип, али је највећи публицитет добио након приказивања филмова из Марвеловог филмског универзума.
ЛитератураУреди
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
| Антропоморфизам на Викимедијиној остави. |