Аљаска (полуострво)

Империјална конверзија
	Просечне макс. и мин. температуре у °F
	Укупне падавине у инчима

	Просечне макс. и мин. температуре у °C
	Укупне падавине у mm

Порт Хајден, Аљаска
Климатограм
	Просечне макс. и мин. температуре у °C
	Укупне падавине у mm
Империјална конверзија
	Просечне макс. и мин. температуре у °F
	Укупне падавине у инчима

Аљаска је полуострво^[1] које припада Северној Америци. Полуострво Аљаска се простире око 800 км (497 ми) на југозападу од копна Аљаске и завршава се на Алеутским острвима. Полуострво одваја Тихи океан од Бристолског залива, рукавца Беринговог мора. Осим Аљаског полуострва већа полуострва Северне Америке су: полуострво Лабрадор, полуострво Флорида и полуострво Калифорнија.

Многи људи повезују Аљаско полуострво са државом Алјаском, иако то није тачно. У близини острва је велико риболовно подручје Тихог океана. Аљаско полуострво је слабо насељено због врло сурових климатских услова субполарне климе.^[2]

У литератури (посебно руској) термин „Полуострво Аљаска“ је коришћен за означавање читавог северозападног испупчења Северноамеричког континента, или свега оног што је садашња држава Аљаска, искључујући њену превлаку и острва. Округ Лејк енд Пенинсула, добио је име по полуострву.

Географија уреди

Вулкани на полуострву Аљаска

Вулкан Пеулик и ливада памучне траве

Пролећни планинар у близини вулкана Чигинагак у мају 2007.

Вулкан Пеулик и Укинрек Марс

Клисура у Долини десет хиљада димова

Алеутски ланац је веома активан вулкански планински ланац који се протеже дуж целе дужине полуострва. Унутар њега се налазе уточишта дивљих животиња, укључујући национални парк и резерват Катмај, национални споменик и резерват Ањакчак и национално уточиште за дивље животиње Бечароф, национално уточиште за дивље животиње полуострва Аљаске и национално уточиште дивљих животиња Изембек. Најактивнији вулкан дуж вулканског планинског ланца је вулкан Павлоф који је виши од 2.515 метара (8.251 стопа).

Јужна страна полуострва Аљаска је смежурана и планинска, настала тектонском активношћу Севернопацифичке плоче која се спушта испод западног дела Северноамеричке плоче; северна страна је углавном равна и мочварна, резултат миленијумске ерозије и опште сеизмичке стабилности. Северна и јужна обала су такође прилично различите. Северна обалска страна залива Бристол је углавном замућена и блатњава, доживљава екстремне плиме и релативно је плитка; пацифичка страна, која је такође позната као „ватрени прстен“,^[3] има релативно малу активност плиме и осеке, а вода је дубока и бистра.

Администрација уреди

Цело полуострво је организовано као део четири округа; округ Источни Алеути, округ Бристолски залив, округ Кодијак острва Кодиак и округ Језеро анд полуострво. Округ Језеро и полуострво обухвата већину територије полуострва.

Клима уреди

Просечна годишња количина падавина креће се од 24—65 ин (610—1.650 мм). Приобална подручја су подложна интензивним олујама, ветру и киши. Зимске температуре су у просеку између −11—1 °Ц (12—34 °Ф), а лети између 6—15 °Ц (43—59 °Ф). Мразеви се могу јавити сваког дана у години на вишим надморским висинама.^[4]^[5] Клима се може упоредити са оном у деловима Шкотске, Алеутских острва, Исланда и Огњене земље.

Чигник, Аљаска

Климатограм

Ј	Ф	M	А	M	Ј	Ј	А	С	О	Н	D
149 −1 −7	193 0 −6	175 2 −5	124 4 −2	171 8 2	153 13 5	109 16 8	129 16 8	247 13 5	224 7 1	256 4 −2	183 1 −5
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm

Империјална конверзија
Ј	Ф	M	А	M	Ј	Ј	А	С	О	Н	D
5,9 31 20	7,6 33 21	6,9 35 23	4,9 40 28	6,7 46 35	6 55 41	4,3 61 46	5,1 61 47	9,7 55 41	8,8 45 34	10 38 28	7,2 34 24
Просечне макс. и мин. температуре у °F
Укупне падавине у инчима

Флора и фауна уреди

Вилоу Птармиган

Полуострво Аљаска је дом неких од највећих природних неузнемираваних популација дивљих животиња у Сједињеним Државама. Поред чувених популација мрких медведа на Аљасци у областима Макнил и Катмај, велика стада карибуа, лосова, чопори вукова, јата водених птица и врбових патки насељавају ову област. Медведи на полуострву и Бристолском заливу су толико бројни, јер се хране на највећим светским стазама лососа (Oncorhynchus nerka), који се овде углавном јављају зато што су многа велика језера на полуострву важан елемент у њиховом животном циклусу. Ови лососи, након што се врате са свог кратког времена на мору, пливају у језера и њихове потоке који доприносе мресту. Њихови потомци презимљују у дубоким и храном богатим дубинама ових језера све до њихове миграције у море за једну или две године.

Северна крзнена фока

Изузетно велике колоније морских птица постоје дуж обале.^[5] Поред тога, постоје велике популације морских сисара у северном Тихом океану између полуострва Аљаска и Камчатке. Ово укључује лучке фоке, прстенасте фоке, северне крзнене фоке, китове, морске плискавице, морске видре и морске лавове.^[6]

Кршевита јужна половина полуострва, као и архипелаг Кодијак који се налази на јужној обали полуострва, дом је знатног броја медведа, чине екорегију планинске тајге полуострва Аљаске и садржи низ заштићених подручја као што је национални парк Катмај. Вегетација на полуострву се углавном састоји од шибља, травнатих ливада или влажне тундре.

Демографија уреди

Поред заједница на обали (види: Бристолски залив), полуострво Аљаска такође је дом неколико познатих села: Колд Беј, Кинг Коув, Перивил, Чигник, језеро Чигник, лагуна Чигник и Порт Молер. Свака од њих је првенствено насељена урођеницима Аљаске и свака, такође, углавном зависи од рибарске индустрије за живот. Овде треба укључити и село Санд Појнт, упркос његовој локацији на острву Попоф, острву које је део Шумагинских острва, недалеко од јужне обале полуострва.