Амилин (острваца амилоидног полипептида, ИАПП) је 37 аминокиселина дуг пептидни хормон. Он се излучује заједно са инсулином из панкреасних β-ћелија у односу од око 100:1.[1] Амилин учествује у глицемичког регулацији путем успоравања гастричког пражњења и промовисања ситости, чиме спрећава постпрандијална нагла повишења нивоа крвне глукозе.

острваца амилоидног полипептида
Доступне структуре
1КУW​, 2Г48​, 2КБ8​, 2Л86​, 3ФПО​, 3ФР1​, 3ФТХ​, 3ФТК​, 3ФТЛ​, 3ФТР​, 3Г7В​, 3Г7W​, 3ХГЗ
Идентификатори
Симболи ИАПП; ДАП; ИАП
Вањски ИД ОМИМ147940 МГИ96382 ХомолоГене36024 ГенеЦардс: ИАПП Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3375 15874
Енсембл ЕНСГ00000121351 ЕНСМУСГ00000041681
УниПрот П10997 П12968
РефСеq (мРНА) НМ_000415.2 НМ_010491.2
РефСеq (протеин) НП_000406.1 НП_034621.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 12:
21.51 - 21.53 Мб
Цхр 6:
142.3 - 142.3 Мб
ПубМед претрага [1] [2]
Аминокиселинска секвенца амилина са дисулфидним мостом и местима пресецања ензима инсулин деградирања означеним стрелицама

ИАПП се формира из 89 аминокиселине дуге кодирајуће секвенце. Прооствце амилоидни полипептид (проИАПП, проамилин, амилоидни полипептидни прекурзор, проострвце протеин) се формира у панкреасним бета-ћелијама као пептид са 67 аминокиселина, 7404 Далтона тежак пропептид и он подлеже посттранслационој модификацији укључујући протеазно пресецање да се формира амилин.[2]

Референце уреди

  1. ^ „Ентрез Гене: ИАПП ислет амyлоид полyпептиде”. 
  2. ^ Хигхам, C. Е., Хулл, Р. L., Лаwрие, L., Схеннан, К. I. Х., Моррис, Ј. Ф., Бирцх, Н. П., Доцхерy, К., & Цларк, А. (2000). „Процессинг оф сyнтхетиц про-ислет амyлоид полyпептиде (проИАПП) `амyлин' бy рецомбинант прохормоне цонвертасе ензyмес, ПЦ2 анд ПЦ3, ин витро.”. 267. Еуропеан Јоурнал оф Биоцхемистрy: 4998—5004. Архивирано из оригинала 20. 03. 2006. г. Приступљено 27. 12. 2012. 

Литература уреди

Види још уреди

Спољашње везе уреди