Анализа урина
Клинички тестови урина или уриноанализа су различити тестови урина у дијагностичке сврхе. Анализа урина (УА) је једна од најчешћих метода медицинске дијагнозе.[1] Реч уриноанализа је портманто речи урин и анализа.[2] Остали тестови су култура у урину (микробиолошка култура урина) и ниво електролита у урину.
| Анализа урина | |
|---|---|
| Интервенција | |
 Бела крвна зрнца у узорку урина виђена под микроскопом. | |
| МеСХ | Д016482 |
| Други кодови | ЛОИНЦ Цодес фор Уриналyсис панелс |
| МедлинеПлус | 003579 |
Постоје три основне компоненте за анализу урина: бруто преглед, хемијска евалуација и микроскопски преглед. Бруто испитивање циљних параметре који се могу мерити или квантификовати голим оком (или другим чулима), укључујући запремину, боју, провидност, мирис и специфичну тежину.
Део анализе мокраће може се обавити коришћењем уринских тест трака, у којима се резултати испитивања могу очитати као промене боје. Друга метода је светлосна микроскопија узорака урина.
Циљни параметри уреди
Резултати испитивања мокраће увек се тумаче коришћењем референтног распона који је дала лабораторија која је извршила испитивање или користећи информације које пружа произвођач тестне траке/уређаја.[3][4]
Боја уреди
Следе примери боја урина и њихових узрока (списак није потпун).
- Готово безбојан: Прекомерни унос течности за дате услове; нелечен дијабетес мелитус, дијабетес инсипидус и одређене врсте нефритиса.
- Жут: изразито жути урин може указивати на прекомерни унос рибофлавина (витамина Б2).
- Жуто-ћилибаран: нормалан.
- Жуто-облачан: прекомерни кристали (кристалурија) и / или прекомерни гној (пиурија).
- Наранџаст: недовољан унос течности за дате услове; унос наранџастих материја; унос феназопиридина због уринарних симптома.
- Црвен: цурење црвених крвних зрнаца или хемоглобина из таквих ћелија; хемолиза; унос црвених материја.
- Таман:
- Црвенкасто-наранџаст: Унос појединих лекова или других супстанци.
- Ружичасто-жут до црвенкастосмеђег: Унос појединих лекова или других супстанци.
- Тамносмеђ: Унос појединих лекова или других супстанци; оштећени мишић (миоглобинурија услед рабдомиолизе) од екстремног вежбања или других раширених оштећења, вероватно повезаних са лековима; измењена крв; билирубинурија; унос фенолних супстанци; неадекватни метаболизам порфирина; меланин из меланоцитних тумора; присутност абнормалног облика хемоглобина, метхемоглобина.
- Смеђе-црн до црног: Унос супстанци или лекова; измењена крв; проблем са метаболизмом хомогентисичне киселине (алкаптонурија), који такође може изазвати тамне беоњаче очију и тамне обојане унутрашње органе и ткива (охроноза); Отровање лајсолом (производом који садржи феноле); меланин из меланоцитних тумора). Парафенилендиамин је високо токсичан састојак формулација боја за косу који може да изазове акутну повреду бубрега и резултира црним урином.[5]
- Љубичаст због синдрома пурпурне мокраћне кесе.[5]
- Магента до љубичасто-црвене боје: Присутност фенолфталеина, стимулативног лаксатива који је претходно пронађен у сенозиду.[6]
- Зелен или таман са зеленкастим нијансама: Жутица (билирубинурија); проблем са метаболизмом жучи. Недавна операција која захтева високе дозе инфузије пропофола.[5] Употреба лека (Урибел) који је сличан феназопиридину за ублажавање уринарних симптома.
- Остале боје: Разне материје унесене у храну или пиће, посебно до 48 сати пре присуства обојеног урина.[7]
Мирис уреди
Мирис (задах) урина може нормално да варира од безмирисног (када је веома благо обојен и разблажен) до знатно јачег задаха када је особа дехидрирана, а мокраћа концентрована. Кратке промене мириса су обично само занимљиве и нису медицински значајне. (Пример: ненормалан мирис који многи могу открити након конзумирања шпаргле.) Урин дијабетичара који доживљавају кетоацидозу (урин који садржи високе нивое кетонских тела) може имати воћни или слатки мирис.[8]
Јони и метали у траговима уреди
| Циљ | Доњи лимит | Горњи лимит | Јединица | Коментари | ЛОИНЦ кодови |
|---|---|---|---|---|---|
| Нитрит | н/а | Присуство нитрита у урину, звано нитритурија, указује на присуство колиформних бактерија. | |||
| Натријум (Na) – дневно | 150[10] | 300[10] | ммол / 24 х | Анализа мокраће често се захтева током анализе акутне повреде бубрега. Потпуна функција бубрега може се открити једноставном методом тестне траке. | 2956-1 |
| Калијум (К) – дневно | 40[10] | 90[10] | ммол / 24 х | Урински К се може одређивати у оквиру анализе хипокалемије. У случају губитка К у гастроинтестиналном тракту, урински К ће бити низак. У случају бубрежног губитка К, ниво К у урину ће бити висок. Смањени нивои урина К уочљиви су и код хипоалдостеронизма и надбубрежне инсуфицијенције. | 2829-0 |
| Уринарни калцијум (Ca) – дневно | 15[11] | 20[11] | ммол / 24 х | Абнормално висок ниво назива се хиперкалциурија, а абнормално ниска стопа хипокалциурија. | 14637-3 |
| 100[11] | 250[11] | мг / 24 х | 6874-2 | ||
| Фосфат (П) – дневно | н/а[10] | 38[10] | ммол / 24 х | Фосфатурија је хиперекскреција фосфата у урину. Ово стање је подељено на примарни и секундарни тип. Примарну хиперфосфатурију карактерише директно излучивање фосфата путем бубрега, нпр. код примарне дисфункције бубрега, као и директно дејство многих класа диуретика на бубреге. Уз то, секундарни узроци, укључујући оба типа хиперпаратироидизма, изазивају хиперекскрецију фосфата у урину. | 14881-7 |
Параметар везан за натријум је фракционо излучивање натријума, што је проценат натријума који филтрира бубрег, који се излучује урином. То је користан параметар код акутног затајења бубрега и олигурије, чија вредност испод 1% указује на пререналну болест, а вредност изнад 3%[12] указује на акутну тубуларну некрозу или друга оштећења бубрега.
Протеини и ензими уреди
| Циљ | Доњи лимит | Горњи лимит | Јединица | Коментари |
|---|---|---|---|---|
| Протеин | 0 | количине у траговима[9] / 20 |
мг/дл | Протеини се могу мерити Албустикс тестом. Пошто су протеини веома велики молекули (макромолекули), они се нормално не налазе у мерљивим количинама у гломеруларном филтрату или у урину. Откривање протеина у урину, звано протеинурија, може указивати на повећану пропустљивост гломерула. То може бити узроковано бубрежним инфекцијама или другим болестима које су секундарно погодиле бубреге, попут хипертензије, дијабетес мелитуса, жутице или хипертиреозе. |
| Људски хорионски гонадотропин (hCG) | – | 50[13] | У/л | Овај хормон се појављује у урину трудница. Такође се појављује у случајевима рака тестиса код мушкараца. Кућни тестови трудноће обично откривају ову супстанцу. |
Крвне ћелије уреди
| Циљ | Доњи лимит | Горњи лимит | Јединица | Коментари |
|---|---|---|---|---|
| Црвена крвна зрнца (РБЦс) / еритроцити |
0[9][14] | 2[9] – 3[14] | по пољу високе снаге (ХПФ) |
Могу бити присутна као нетакнуте ћелије, што указује на крварење. Чак је и количина крви у траговима довољна да цели узорак урина добије црвено/ружичасту нијансу, што ствара потешкоће у процени количине крварења грубим прегледом. Хематурија може настати због генерализиране дијатезе крварења или проблема специфичних за уринарни тракт (траума, камен ... уролитијаза, инфекција, малигнитет итд.) или артефакта катетеризације у случају да се узорак узме из вреће за прикупљање, у којем случају на поновљени тест треба послати свежи узорак урина.
Ако су црвена крвна зрнца бубрежног или гломеруларног порекла (због гломерулонефритиса), она имају механичка оштећења настала при гломеруларном проласку, а затим осмотска оштећења дуж тубула, те се појављују дисморфне карактеристике. Дисморфна црвена крвна зрнаца у мокраћи која су најкарактеристичнија за гломеруларно порекло називају се „ћелије Г1”, торусни прстенови с избоченим округлим мехурићима који понекад изгледају попут главе Микија Мауса (са ушима). Безболна хематурија безгломеруларног порекла може бити знак малигнитета мокраћних путева, што може оправдати темељитије цитолошко истраживање. |
| РБЦ одливи | н/а | 0 / негативан[9] | ||
| Бела крвна зрнца (WБЦс) / леукоцити / (ћелије гноја) |
0[9] | 2[9] / негативан[9] | ||
| – | 10 | по µл или мм³ |
„Знатна леукоцитоурија” која је већа или једнака од 10 леукоцита по микролитру (µл) или кубном милиметру (мм³) | |
| „крв” / (заправо хемоглобин) |
н/а | 0 / негативан[9] | квантитативна скала тестног штапића од 0 до 4+ | Хемоглобинурија указује на ин виво хемолизу, али се мора разликовати од хематурије. У случају хемоглобинурије, урински тестни штапић показује присуство крви, али на микроскопском прегледу не види РБЦ. Ако је хематурија праћена артефактном екс виво или ин витро хемолизом у прикупљеном урину, тест штапићем ће такође бити позитиван на хемоглобин и тешко се може протумачити. Боја урина такође може бити црвена због излучивања црвенкастих пигмената или лекова. |
Референце уреди
- ^ Симервилле ЈА, Маxтед WЦ, Пахира ЈЈ (март 2005). „Уриналyсис: а цомпрехенсиве ревиеw”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 71 (6): 1153—62. ПМИД 15791892. Архивирано из оригинала 2. 6. 2005. г.
- ^ Харпер, Доуглас. „Уриналyсис”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г. Приступљено 26. 9. 2011.
- ^ „Референце Рангес анд Wхат Тхеy Меан”. Лаб Тестс Онлине (УСА). Архивирано из оригинала 28. 08. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2013.
- ^ „Урине Друг Тест”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 03. 07. 2020. Сундаy, 25 Новембер 2018
- ^ а б в https://reference.medscape.com/slideshow/discolored-urine-6008332?src=wnl_critimg_171117_mscpref_v2&uac=20524DV&impID=1486503&faf=1#18 Архивирано 2018-04-30 на сајту Wayback Machine Medscape, 12 Causes of Discolored Urine.
- ^ Murphy, James (6. 5. 2009). „Movement Away From Phenolphthalein in Laxatives”. JAMA. 301 (17): 1770. PMID 19417193. doi:10.1001/jama.2009.585.
- ^ „Urine color - Symptoms and causes”. mayoclinic.org. Архивирано из оригинала 14. 9. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2018.
- ^ „Urine odor Causes”. mayoclinic.org. Архивирано из оригинала 9. 1. 2018. г. Приступљено 30. 4. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з Normal Reference Range Table Архивирано 2011-12-25 на сајту Wayback Machine from The University of Texas Southwestern Medical Center at Dallas. Used in Interactive Case Study Companion to Pathologic basis of disease.
- ^ а б в г д ђ Reference range list from Uppsala University Hospital ("Laborationslista"). Artnr 40284 Sj74a. Issued on April 22, 2008
- ^ а б в г medscape.com - Urine Calcium: Laboratory Measurement and Clinical Utility Архивирано 2011-09-06 на сајту Wayback Machine Бy Кевин Ф. Фолеy, ПхД, ДАБЦЦ; Лорензо Боццуззи, ДО. Постед: 12/26/2010; Лабораторy Медицине. 2010;41(11):683–686. © 2010 Америцан Социетy фор Цлиницал Патхологy. Ин турн цитинг:
- Wу ХБА. Тиетз Гуиде то Цлиницал Лабораторy Тестс. 4тх ед. Ст. Лоуис, МО: Саундерс, Елсевиер; 2006.
- ^ „МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа: Фрацтионал еxцретион оф содиум”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2009. г. Приступљено 2. 5. 2009.
- ^ Ајуби НЕ, Нијхолт Н, Wолтхуис А (2005). „Qуантитативе аутоматед хуман цхориониц гонадотропин меасуремент ин урине усинг тхе Модулар Аналyтицс Е170 модуле (Роцхе)”. Цлиницал Цхемистрy анд Лабораторy Медицине. 43 (1): 68—70. ПМИД 15653445. дои:10.1515/ЦЦЛМ.2005.010.
- ^ а б „медицал.хисторy.интервиеw: Лаб Валуес”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2008.
Спољашње везе уреди
- Lab Tests Online: Urinalysis
- Instructions How to Use with Reader and Without By Color Comparison Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2017)
- Conoximent de las Orines, an early book about analyzing urine for medical purposes. Estimated date 1466. Архивирано 2014-10-21 на сајту Archive.today