Ангелина Петровић
Ангелина Петровић (Пале, Сарајево, 24. јануар 1966) српска је књижевница, новелиста, приповедач и есејиста.
Ангелина Петровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 24. јануар 1966. |
| Место рођења | Пале, СФРЈ |
Биографија
уредиАнгелина Петровић је рођена у Довлићима, у селу надомак Пала, у Источном Сарајеву, од оца Момира Нешковића и мајке Бранке, рођене Андан.[1] До своје треће године живела је у Устипрачи, малом месту на обали реке Миљацке. Први сукоб са животом доживљава у четвртој години, када је спасена из набујале реке Миљацке. Са родитељима и братом сели се у Београд 1970. године, јер отац проналази нови посао у Србији. Насељавају се у малом месту надомак Београда, у Реснику.
Рецепција у књижевности
уредиАнгелина Петровић члан је Удружења књижевника Србије и добитник Златне значке (2014), националног признања за допринос у области културе и стваралаштва.[2] Свој први роман, под насловом „Психа” објавила је 2011. године. Награђен је књижевном наградом „Пегаз — печат времена”. Инспирацију и надахнуће годинама проналази у делима Достојевског, Толстоја, Ремарка, Гетеа, док су јој узори из српске књижевности Иво Андрић, Десанка Максимовић и Милош Црњански.
Референце
уреди- ^ „О аутору – Ангелина Петровић” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 08. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019.
- ^ „Ангелина Петровић | Шефкија Дувњаковић” (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 27. 08. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019.
