Аномалије језика

Аномалије језика спадају у групу конгениталних аномалија које по своме изгледу и функционалним сметњама, представљају медицински и социјални проблем, а због сложености захтевају мултидисциплинарно лечење које траје од рођења до адултног периода. Ово стање може утицати на дојење, оралну хигијену и на развитак говора[1]

Аномалије језика
Анкилоглосија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностмаксилофацијална хирургија
ICD-10Q38.2 (congenital) K14.8 (acquired)
ICD-9-CM529.8, 750.15
OMIM153630
DiseasesDB7689
MedlinePlus002250
eMedicineент/746
MeSHД008260

Анатомија уреди

Језик (латински лингуа) је мишићно-слузокожни орган смештен на поду усне дупље. Обавља низ значајних функција као што су: говор, жвакање, сисање, гутање, преношење утисака у централни нервни систем итд. Састоји се из предњег дела или тела језика и задњег дела или корена језика које дели заврђни жљеб (латински сулцус терминалис).[2]

 
Анатомске структуре језика
Тело језика

Предње две трећине језика, или његов већи и покретни део, чини тело језика (латински цорпус лингуае), са његовим врхом (апеx лингуае). Горња страна тела се назива и полеђина језика и на њему се налази слузокожа прекривена великим бројем језичних папила, и то:

  • опшанчене папиле (латински папиллае валлатае) , које се налазе испод терминалног сулкуса језика у виду обрнутог слова „В”.
  • кончасте (латински папиллае филиформес) ,
  • печуркасте (латински папиллае фунгиформес) и
  • лиснате (латински папиллае фолиатае) .
Корен језика

Корен језика (латински радиx лингуае) је смештен позади и непокретан је јер је преко мишића повезан са подјезичном кости, доњом вилицом, слепоочном кости и непцем и ждрелом. Слузокожа која прекрива корен језика нема папиле, али је прекривена лимфним чворићима који се зову језични фоликули.

Вентрална или доња страна језика покривена је танким слојем слузокоже, која у средини прави дупликатуру у виду набора (латински френулум лингуае). Са једне и друге стране френулума лингуае налази се папилла саливарис сублингуалис која представља изводни канал подвиличне (субмандибуларне) и подјезичне (сублингвалне) пљувачне жлезде.

Језик садржи пљувачне жлезде које се могу поделити на предње (Бландин) и задње (Ебнер). Поред ћула укуса и мрвљења хране језик учествује при гутању, жвакању хране и формирању говора.

Микроглосија уреди

Микроглосија (латински мицроглоссиа), је јако мали језик. Ово је јако ретка аномалија и не представља сметње у гутању код новорођенчета, али у каснијем периоду живота детета могу настати проблеми са говором.

Анкилоглосија уреди

 
Френулум језика
 
Макроглосија

Анкилоглосија (латински анкyлоглоссиа) је аномалија у којој је језик прирастао за под усне дупље целом својом дужином.

Терапија

Лечи се хируршким одвајањем језика. Новонастали дефект се покрива кожним трансплантатом који врло брзо метаплазира у слузницу.[3]

Френулум бреве уреди

Френулум бреве језика (латински френулум лингуае бреве) је скраћење ресице (везе језика за под усне дупље), тако да дете не може да исплази језик и има сметње са изговором предњенепчаних сугласника.

Терапија

Лечи се пресецањем ове везе, што треба урадити чим се постави дијагноза френулума.

Макроглосија уреди

Макроглосија (латински мацрогоссио) је увећан језик. Она може бити примарнна (урођена) или је увећање језика настало као последици хемангиома или лимфангиома. Када је језик јако велик, он излази из усне дупље, сасушује се и представља велике функционалне сметње у гутању, дисању и говору.

Језик може бити релативно увећан, када је он нормалан, али је усна дупља мала, као нпр. код Пире-Робиновог синдрома. Код овог синдрома дете има расцеп секундарног непца, хипоплазију мандибуле (доње вилице), релативну макроглосију и при томе језик запада и дете се гуши, отежано дише и не може нормално да једе. Ове сметње могу бити различитог степена.

Терапија

Зависно од стања, лечење се састоји од постављања детета у положај потрбушке до хируршког фиксирања језика за десни. Ови проблеми обично нестају у периоду од 4 до 5 месеца живота.[4]

Извори уреди

  1. ^ .Ј.M.Цонверсе: Пластиц рецонструцтиве сургерy, W.Б.Саундерс цомпанy,Пхиладелпхиа /Лондон, 1987.
  2. ^ Јовановић, Славољуб В. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
  3. ^ Серафин & Н. Георгиаде: Педиатриц пластиц сургерy, Мосбy цомпанy,Торонто, 1984.
  4. ^ МцЦартхy: Пластиц сургерy, W.Б.Саундерс цомпанy, Лондон/Торонто/Токио,1990.

Литература уреди

  • Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.
  • Н. Робертон “Теxтбоок оф неонатологy”, Цхурцхил Ливингдтоне 1989

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).