Апарат по Илизарову

Апарат по Илизарову или Илизаров циркуларни спољњи фиксатор,[а] је изум руског лекара др Гавриилиа Абрамовича Илизарова, по коме је и назван. Овај метални апарат је састављен од више од 20 делова и у поставци ниједан није исти. Примена овог од метала начињеног апарата заснована је на биолошком својству раста и регенерације костију као одговору на дозирано растезање фрагмената. Што има утицај код напрегнуте дистракције на генезу ткива и адекватности васкуларизације и оптерећења на буђење резервних репаративних могућности и пластичних процеса у костима и другим ткивима. Илизаров је 1963. године први објавио доказе да првостепену улогу у остеогенези има напрегнута дистракција, која омогућава управљање регенерацијским процесима и у условима остеомијелитичког оштећења кости.[1][2]

Апарат по Илизарову
Лечење прелом потколенице апаратом по Илизарову
ИЦД-9-CM78.3, 84.53
МеСХД018889

Метода користи фиксаторе у облику металних игли које се проводе кроз фрагменте костију. На тај се начин зоне прелома се не излажу напрезању и нема опасности од дислокације приликом оптерећења доњих удова.

Суштина овог начина лечења је да се у једној етапи у ткивима доњих или горњих удова санира, не само фрактура већ и пратрећи запаљенски процес, нарочито након отворених прелома, и тако надокнађује дефект кости. При томе није потребна примена антибиотика, јер се у току периода дистракције апаратом Илизарова повећава природна бактерицидна активност ткива.[3][4][5][6]

Апарат и метода коју је предложио Илизаров, 60.тих година 20. века, данас се користи у више од 60 земаља света, јер смањује време терапије, трошкове терапије и инвалидитет.[7]

Историја уреди

 
Валери Брумел

Илизаров апарат добио је назив по доктору Гаврилу Абрамовичу Илизарову, који је хирургију почео да изучава за време шестомесечног курса из области ратне медицине. Наиме тада се прво заинтересовао за ортопедију и реконструкцију кости јер су велики број његових пацијената представљали војници који су се враћали са фронтова у току другог светског рата са бројним повредама и деформитеитима. Многи од ових пацијената су задобили тешке преломе и морали су да претрпе дуготрајно лечење; гипс и скелетна тракција биле су једине методе које су опште коришћене.

Илизаров је веровао да постоје и други начини лечења прелома и посветио је своју каријеру раду у ортопедији.

Када се 1950. године Илизаров се преселио у Курган где је радио на одељењу за општу хирургију у Курганској регионалној болници, наставио је истраживање и усавршавања лечења прелома. Након ових истраживања развио је идеју о спољњем фиксатору у виду прстена са укрштеним иглама, којима је требало да побољша њихову стабилност.

Први пацијент који је био лечен са новим спољним фиксатором био је радник који је радио у фабрици у којој су се производили метални делове за израду прстена Иако је Илизаров апарат наишао на неповерење код колега, сличне конструкције су у то време већ почеле да се појављују широм света.

Илизарова метода постала је шире прихваћена тек након ђто је успешно излечио совјетског скакача у вис, Валерија Брумела 1968. године. Брумел је претрпео отворен прелом тибије, коју је неколико хирурга покушало да лечи, али безуспешно. Три године после прелома Брунел је упознао Илизарова али до тада се већ развио остеомијелитис и имао је значајно скраћење екстремитета. Илизаров је лечио обе компликације и Брумелу је омогућено да настави своју спортску каријеру.

Илизаров метод је постала позната у Италију након успешног лечења италијанског новинара Карла Маурија 1980. године. Маури је био толико импресиониран да је написао чланак у италијанским новинама назвавши Илизарова „Микеланђелом ортопедије“. Ово је био кључни моменат који је резултовао ширењем Илизарове методе на остатак света.

Данас, у Руској федерацији у Кургану постоји унапређена установа или светски научни центар назван по Г. А. Илизарову за реконструктивну ортопедију и трауматологију свих врста деформитета и компликација прелома. Такође у овом центру који је уједно и научно наставна база за обуку младих стручњака, врши се и експериментални рад на животињама. Центар уједно врши и обуку свих заинтересованих за ову методу из разних крајева света. Стручњаци овог центра су високо котирани у свету а знање стечено у овом центру приликом обуке користи стручњацима за правилну примену ове методе.

Недавно је развијен нови побољшани апарат који убрзава раст костију за два пута. Микромотори који су инсталирани на телу апарата аутоматски растежу кост.

Биомеханика спољних фиксатора уреди

Спољни фиксатор, као што је то апарат по Илизарову, служи за имобилизацију прелома и аплицирање на поломљену кост, којој обезбеђује услове за санацију и преузима њену улогу у систему кретања полуга. Како на месту прелома делују силе притиска, вучења, смицања и торзије, постављање спољњег фиксатора има за циљ да све силе неутралише и уравнотежи, и да при том он трпи њихово дејство, које мање или више умањује његов значај и улогу.

Саставне делове спољног фиксатора, поред његовог рама, чине клинови и игле. Они имају веома значајну улогу у њиховој биомеханици. Спој клинова и игала са костима и рамом фиксатора су биомеханичке слабе тачке фиксатора. Клинови су најслабији део система и степен њихове деформације под оптерећењем је главна одредница јачине фиксације кости.

У циљу остваривања што чвршћег споја између кости и клина, непрестано се истражују навоји клинова са различитим карактеристикама: са већим кораком, са коничним обликом дела клина са навојима, са навојима само за други кортекс, са посебним испупчењем (олива) на игли и др.

Индикације за примену апарата уреди

Индикациона подручја примене апарата по Илизарову су:

  • отворени и затворени преломи,
  • псеудоартрозе и дефекти костију,
  • скраћење екстремитета,
  • контрактуре зглобова,
  • тешка оштећења зглобова,
  • деформитети костију,
  • продужење екстремитета у патуљастости,
  • инфекције костију
  • дислокација кукова у деце и одраслих,
  • губитак костију након тумора, трауме или инфекције

Контраиндикације за примену апарата уреди

Апарат не би требало применити у лечењу болесника:

  • са оштећењем психе;
  • са некритичким односом повређеног према свом стању;
  • узраста млађег од 5 година;
  • са опсежним гнојним запаљења меких ткива.

Конструкција апарата уреди

Апарат је метални и састављен је од више од 20 делова и у поставци ниједан део није исти. Основни деловови апарата су: игле; обруча; полуобруча; лукова; иглодржача; дистанцера; плоче; плочице; подупирача; спојнице са навојима; буренцета; подлошке; шрафова и навртке.

Од инструмената потребних за постављање апарата неопходни су: секач игала, клешта, два типа кључева и затезач игала.

Приказ третмана Илизаровим апаратом након прелома потколенице

Добре стране апарата уреди

Као добре стране Илизаровог апарата у литератури се наводе ове чињенице:

  • Омогућује коштаним фрагментима да се повлаче. Ово резултује остеогенезом и може се користити за продужење екстремитета или за регенерацију изгубљене кости услед трауме, тумора или инфекције
  • Држи уломке заједно и омогућује им да се сједине, док традиционалне методе фикасције нису у могућности да дају правилно држање уломака и дозвољава значајну компресију у случају несраслих прелома.
  • Модуларни дизајн апарата омогућава да рам буде направљен по мери за сваког пацијента посебно.
  • Циркуларна природа рама побољшава стабилност и равномерно распоређује притисак преко кортикотомије дистракционе пукотине.
  • Грађа и јачина рама омогућују оптерећење тежином током терапије, што је корисно за пацијента у погледу могућности покрета током терапије и омогућавања јачања мишићне снаге и превенције укочености зглобова.
  • Када се рам постави на екстремитет током операције, само игле фиксирају кости за обруч, не праве се никакве инцизије на кожи, чиме се смањује ризик од крварења, инфекције и оштећења околног меког ткива.[8]
  • Смањује време терапије, трошкови терапије и инвалидитет, што је веома битно за економију земље. Када се користи за лечење фрактура и посттрауматских несраслих фрактура, примарна неспособност се смањила 3 до 5 пута и осам пута у односу на лечење отворених фрактура методама традиционалног лечења.[9]
  • Илизаров спољњи фиксатор се показао изутено погодан и у ситуацијама када постоји слаба мекоткивна потпора, или у случајевима контаминације ране.
  • Циркуларни прстенасти фиксатор је такође много стабилнији него монолатерални фиксатор и користи се за више нивоа стабилизације у случају сегментних фрактура јер омогућује рано оптерећење.
  • Циркуларни фиксатор се такође користи када је постављање интрамедуларног клина немогуће или неподобно, нпр. код старијих особа због остеопоротичне

кости и оскудног меког ткива.[10]

Компликације уреди

Компликације које могу настати у току примене апарат по Илизарову могу бити ране и касне.

Ране компликације уреди

Ране компликације могу бити опште и локалне.

Опште компликације

У опште компликације спадају болни синдром, хипертензија, сепса, масна емболија и смртни исход.

Локалне компликације

Најчешче локалне компликације су оне које су настале:

  • провођивањем иглама
  • компресијом и неправилном апликацијом апарата
  • дистракцијом и неправилном апликацијом апарата
  • у каснијем периоду лечења компликације

Касне компликације уреди

Касне компликације су малобројне, а најћешће су:

  • Ангуларна деформација коштаног регенерата. Новостворени регенерат поседује значајну чврстину на растезање и притисак, али слабо подноси флексиони притисак. У принципу апарат се скида када рентгенолошка чврстина регенерата одговара приближној чврстини суседних делова кости. У случају радног или принудног скидања апарата, неопходно је регенерат заштитити од ангуларних деформитета гипсаном имобилизацијом.
  • Фисура регенерата после корекције деформације и стављања гипса брзо се санира. У случају опекотине кости иглом приликом провођења и настанком асептичне некрозе кости, а такође и код слабе фиксације и сталне трауматизације канала иглом долази до повећања пречника канала. Све то слаби чврстину фиксације и може довести до прелома кости након скидања апарата на месту проводјења игле.[11]

. Рано одстрањење апарата код дистракционе остеогенезе може довести до колапса регенерата или губитка постигнутог продужења. Извесно време након скидања апарата може се на месту игала активирати „дремајућа инфекција“. По правилу инфекција је локализована у меким ткивима и није везана за кост. Активација ове инфекције настаје или због механичке трауме или због других услова. Манифестује се у виду црвенила ожиљака, локалног повишења температуре и болова. У тежим случајевима се на месту ожиљака ствара локализовани гној. Инцизија ожиљака доводи до оздрављења.[12]

Напомене уреди

  1. ^ Како се често описује у англосаксонској литератури.

Извори уреди

  1. ^ Илизаров ГА, Каплунов АГ, Дегтиарев ВЕ, Ледиаев VI. Треатмент оф псеудартхросес анд унунитед фрацтурес, цомплицатед бy пурулент инфецтион, бy тхе метход оф цомпрессион-дистрацтион остеосyнтхесис. Ортоп Травматол Протез 1972; 33(11): 10–4. (Руссиан)
  2. ^ АСАМИ (1991) Оперативе принциплес оф Илизаров. Меди Сургицал Видео, Медицалпластиц СРЛ, Милан, Италy
  3. ^ Дендринос ГК, Контос С, Лyритсис Е. Усе оф тхе Илизаров тецхниqуе фор треатмент оф нон-унион оф тхе тибиа ассоциатед wитх инфецтион. Ј Боне Јоинт Сург Ам 1995; 77(6): 835–46.
  4. ^ Сонг ХР, Цхо СХ, Коо КХ, Јеонг СТ, Парк YЈ, Ко ЈХ. Тибиал боне дефецтс треатед бy интернал боне транспорт усинг тхе Илизаров метход. Инт Ортхоп 1998; 22(5): 293–7.
  5. ^ Цаттанео Р, Цатагни M, Јохнсон ЕЕ. Тхе треатмент оф инфецтед нонунионс анд сегментал дефецтс оф тхе тибиа бy тхе метходс оф Илизаров. Цлин Ортхоп Релат Рес 1992; (280):143–52.
  6. ^ Палеy D, Маар DC. Илизаров боне транспорт треатмент фор тибиал дефецтс. Ј Ортхоп Траума 2000; 14(2):76–85.
  7. ^ Попова, L. А. &Кходесевицх, Н. I.(1984) Илизаров Метход ин Сциенце анд Працтице: Ит'с Ецономиц анд Социал Сигнифицанце. Ин: Трансоссеоус Цомпрессион‐Дистрацтион Остеосyнтхесис ин Траума анд Ортхопаедицс. Курган. пп. 63‐68
  8. ^ Литтлеwоод Р. Тхе бенефитс анд рискс оф тхе Иилизаров тецниqуе фор лимб рецоструцтион. Раллис Ортхопедиц Хоспитал; 2010 [цитед 2016 Мар 24]. Аваилабле фром: www.оух.нхс.ук
  9. ^ Попова ЛА, Кходесевицх НИ. Илизаров метход ин сциенце анд працтице: ит'с ецономиц анд социал сигнифицанце. Трансоссеоус цомпрессион дистрацтион остеосyнтхесис ин траума анд ортхопаедицс. Курган; 1984. п. 63-8.
  10. ^ МцНаллy M, Цатагни M. Принциплес оф цирцулар еxтернал фиxатион ин траума. Ин: Теxтбоок оф ортхопаедицс анд траума; Оxфорд: Университy Пресс; 2002. п. 1636-51.
  11. ^ Илизаров С, Розбруцх СР. Лимб ленгтхенинг анд рецонструцтион сургерy. Неw Yорк: Информа Хеалтхцаре; 2007
  12. ^ Илизаров ГА. Тхе принциплес оф тхе Илизаров метход. 1988. Булл Хосп Јт Дис. 1997;56(1):49-53.

Литература уреди

  • Маурер РЦ, Диллин L. Мултистагед сургицал манагемент оф посттрауматиц сегментал тибиал боне лосс. Цлин Ортхоп Релат Рес 1987; (216): 162–70.
  • Цхристиан ЕП, Боссе МЈ, Робб Г. Рецонструцтион оф ларге диапхyсеал дефецтс, wитхоут фрее фибулар трансфер, ин ГрадеИИИБ тибиал фрацтурес. Ј Боне Јоинт Сург Ам 1989; 71(7): : 994–1004.
  • Атесалп АС, Басбозкурт M, Ерлер Е, Сехирлиоглу А, Тунаy С, Солакоглу C, ет ал. Треатмент оф тибиал боне дефецтс wитх тхе Илизаров цирцулар еxтернал фиxатор ин хигх-велоцитy гунсхот wоундс. Инт Ортхоп 1998; 22(6): 343–7.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).