Археолошки налази керамике из Рисна

Археолошки налази керамике из Рисна су покретни налази употребних предмета, углавном из периода античког Рисна, у којима доминира керамика разних типова и провенијенције и квалитета израде, откривени током археолошких истраживања на више локација у Боки которској.

Археолошки налази керамике из Рисна
Место	Рисан
Саграђен	3. век
Тип структуре	град
Антички Рисан

Историја

Праисторија

Прве људске заједнице на просору Рисна везују се за епоху неолита-млађег каменог доба и то према траговима у пећини Спила. У њој је заступљен старији јадрански неолит (око 5.500- 4.500 п.н.е. ) са керамиком иморессо-цардиум, карактеристичним за Медитеран, средњи (око 4.500 – 3.800 п.н.е. ) и млађи јадрански неолит (око 3.800- 3.00 п.н.е ) са налазима керамике у горњим слојевима.

Грчка насеобина

Неки аутори сматрају да је Ризон био грчка колонија, од 6. века п. н .е. док други сматрају да је постојао истовремено кад и илирски град, тачније илирски град на градини, а грчки у подножју. У Рисну је било грчких насељеника, који су преко луке трговали са Илирима. Грци су живели уз Илире, и поред њих била им је битна трговина. Све њихове насеобине налазиле су се под влашћу Илира. Све откривени записи сведоче о присуству и снази грчке културе и утицаја у Рисну и Боки Которској, нарочито у духовној сфери.

Римско раздобље

Римска освајања илирске државе и подручја садашњег Бококоторског залива започета су већ 229.године п.н.е. ратом против краљице Теуте. Илирска држава је егзистирала све до 168. године п.н.е. када су Римљани успоставили потпуну контролу, последњом победом над Илирима. Дошло је до превласти Римљана на Балкану и успостављање владавине источним Средоземљем.

Римљани су спроводила интезивно насељавање, нарочито у приморском појасу, где је спадао и Рисански залив, у чијем подручју су се налазили градови Рхисиниум и Ацруиум, којом су владали преко пет векова, све до пропасти Западног римског царства 476.године.

Од римског раздобља остали су бројни материјални трагови, који указује на Рисан као развијену и организовану средину.

Из наведених историјских раздобља на археолошким локалитетаима у околини Рисна, откривен је значајан покретни археолошки материјал из илирског и античког периода, на Царинама.

Налази се у изложени у више музеја, међутим доста тога је и нестало. У которском музеју, са подручја Рисна изложени су многи керамички предмети (нпр суд са шупљом ногом, украшен ребрастим елементима).

Археолошка истраживања

Прва истраживања археолошког локалитета на коме је откривена керамика започела су рано, од стране сер А. Еванс, који је, обилазећи ове крајеве као дописник „Манчестер Гардијана“ (Манцхестер Гуардиан) у време босанскохерцеговачког устанка, вршио истраживања у Рисну, и о њима написао неколико расправа, које датује у хеленистички период. Налази потичу с истраживања локалитета Царине, и једног гробу у коме је А. Еванс пронашао грнчарију хеленистичког карактера.

Х. Ричли био је следећи истраживач Рисна, који је у чланку „Археолошки материјал из Боке которске“ 1898. године описо налазе са локалитета Царине, и прилажио плану, који дели локалитет на девет сектора. Међу значајнијим налазима навео је и фрагменте земљаних посуда.

Ученици Умјетничке школе из Херцег Новог, којии су вршили ископавања на Царинама 1950. године, пронашли су остатке веће сакралне грађевине ‒ храма, велики мермерни блокови и делови архитектонске пластике са грађевина, сада изложени на простору виле са мозаицима.

Следеће истраживање спровео је Републичког завода за заштиту споменика културе из Цетиња двадесетак година касније, тачниј 1968. године, у северном сектору „Царина”. Током ових истраживања откривено је мноштво уломака керамике.

Након катастрофалног земљтреса који је захватио Црну Гору 1979. године, током обнове порушеног подручја, откривени су вредни налази сепулкралног карактера: римске урне са натписима, богати прилози у виду стаклених флашица ‒ балзамарија и лакримарија.

У две кампање: 1988. и 1989. године истраживања на подручју Рисна вршио је Регионални завод за заштиту споменика културе из Котора, који је паралелно вршио и заштиту археолошких ископавања на локалитету Царине. Током ових истраживања је откривена; велика концентрација керамичких уломака разних посуда, углавном јужноиталског типа „Гнатија“ керамике, остаци питоса, амфора са поклопцима који носе ознаке произвођача, остаци малих посуда са танким осликаним зидовима, тањира типа „терра сигилата“.

Врсте керамике и порекло

Међу откривеном керамиком разликују се два основна типа:

Луксузна керамика — увезена са других подручја, углавном из радионица у Јужној Италији (Магна Граециа), и то углавном из града Гнатија, по којем је и добила име.

Употребна керамик — нешто грубље израде, која је настала из локалне производње. На производњу локалне керамије, указује налаз калупа из Рисна који сведочи да су њему израђивани отисци. То је уједно и доказ веће потражње и дистрибуције овог производа, проистекле из степена културе становништва.

Опис керамичких налаза из Рисна

Амфоре

Уљане лампе

Античка керамичка позооришна маска

Амфоре

Из обиље откртивеног керамичког материјала, као посебна целине издвајају се бројне амфоре за вино и уље, грчке или јужноиталске провенијенције. Амфора су пуњене грчким и италијанским вином, о власнику амфора, као и о месту производње амфора и вина сведоче печати са именима произвођача утиснути на дршкама, врату и ободима. Такође и поклопци амфора у периоду од 2. до 1. века п.н.е, на спољашњој страни су често украшавани монограмом или именом произвођача, али и разним симболима, нпр. сунчевим диском и точком, симболом протока времена. То сведочи о дугој и континуираној трговини на овом простору медитерана.

Временски распон у који се амфоре датирају је хеленистичког доба (од 4. до 1. века п. н. е.) до раног царског доба, и од 1. и 2. века н. е. до периода касног царства.

Луксузне посуде

У ову врсту керамике спадају посуде врло танких зидова, фирнисаних црном или црвеном бојом, понекад с аплицираним пластичним украсима. Ове посуде прављене су од добро прочишћене печене глине. Главни њихови украси су канелуре, које су углавном распоређене испод обода и на трбуху, у фризовима и метопама.

Зидови луксузне керамике често су осликани флоралним и вегетабилним мотивима, а на већим посудама у касном хеленизму приказиване су и митолошке сцене, често коришћене за позоришне представе, веома популарне у овом периоду.

Луксузну керамику из Рисна карактерше разноврсност посуда, које могу бити:

• кратери са двије хоризонталне дршке,
• купе или скифоси,
• арибалоси,
• кантароси,
• ојнохои.

Уљане лампе

Луксузним налазима припадају и уљане лампе, или жишци, које су, поред тога што су се свакодневно употребљавале, имале и сепулкрални карактер, па су често проналажене у археолошки истраженим гробовима у Рисну.

Комична позоришна маскица

Ове маскице рађене су од фино прочишћене глине, почев од 3.века п.н.е. Налаз комичне маскице од фино прочишћене земље беличасте боје сведочи о улози позоришта и представа у животу Рисна. као водеће врсте занаве, у свакодневном животу становника.

Овакве маскице су у Грчкој употребљаване и као улазнице за позоришне представе.

Значај

На примерима керамике из Рисна најбоље се могу сагледати прожимања различитих миљеа и култура, као и комуникација грађана Рисна са осталим античким светом.

У античком периоду Рисан је био један од важних центара илирске државе, па је самим тим био подложан утицајима који су долазили из развијеног хеленистичког света. Богати археолошки налази грчке и хеленистичке провенијенције, оличени у предметима од керамике, потврђују да је прихваћено све што је у појединим историјскоим раздобљима било напредније, али исто тако да је остало дуго у употреби и памћењу становника Рисна нешто што говори о култу, локалној традицији и односу према прецима.

Види још

• Антички Рисан
• Бока которска

Спољашње везе

• Ивана Комненић (29. 6. 2011). „У Рисну пронађен златни прстен и остаци куће из хеленистичког периода”. Вијести.ме. Приступљено 29. 4. 2020.