Атипични антипсихотик

Атипични антипсихотици (ААП, друга генерација антипсихотика) су група антипсихотичких умирујућих лекова који се користе за третирање психијатријских обољења. ФДА је одобрила употребу појединих атипичних антипсихотика за третирање шизофреније. Други су одобрени за лечење акутне маније, биполарне депресије, психотичке агитације, и других индикација. Обе генерације лекова блокирају рецепторе у можданим допаминским путевима, али се атипични разликују од типичних антипсихотика у томе да су они мање склони узроковању ектрапирамидални синдром инвалидности моторне контроле, који обухвата нестабилне покрете попут оболелих од Паркинсонове болести, укоченост тела и невољно подрхтавање.[1] Ти абнормални телесни покрети могу да постану перманентни чак и након претанка употребе лека.

Клозапин, први атипични антипсихотик

Током треатмана атипични антипсихотици имају низ корисних утицаја: повећавају ниво респонзивних пацијената, и ефикасност третмана рефракторних обољења, умањују ризик од самоубиства, повећавају функционални капацитет и побољшавају квалитет живота.[2] Постоји и супротна тачка гледишта, по којој је прва генерација антипсихотика боља од друге.[3] Мада се сматра да су атипични антипсихотици безбеднији од типичних, они ипак имају озбиљне нуспојаве, укључујући тардивну дискинезију, и озбиљне поремећаје покрета, неуролептички малигни синдром, и повећани ризик од можданог удара, изненадне срчане смрти, формирања крвних угрушака, и развоја дијабетеса. Може доћи и до знатног повећања телесне тежине.

Референце уреди

  1. ^ Цулпеппер, L. (2007). „А Роадмап то Кеy Пхармацологиц Принциплес ин Усинг Антипсyцхотицс, Примарy Царе Цомпанион То Тхе Јоурнал оф Ассоциатион оф Медицине анд Псyцхиатрy”. 9: 444—454. 
  2. ^ Horacek, J., Bubenikova-Valeova, V., Kopecek, M., Palenicek, T., Dockery, C., Mohr, P. & Höschl, C. (2006) Mechanism of Action of Atypical Antipsychotic Drugs and the Neurobiology of Schizophrenia, CNS Drugs 20(5) 389–405 Retrieved from Psychology and Behavioral Sciences Collection database.
  3. ^ Стефан Леуцхт; Царолине Цорвес; Диетер Арбтер; Ролф Р Енгел; Цхунбо Ли; Јохн M Давис (3. 1. 2009). „Сецонд-генератион версус фирст-генератион антипсyцхотиц другс фор сцхизопхрениа: а мета-аналyсис” (ПДФ). Ланцет. стр. 31—41. 

Види још уреди

Спољашње везе уреди