Википедија

Klozapin

Klozapin (Klozaril, Azaleptin, Leponeks, Fazaklo, Froidir, Denzapin, Zaponeks, Klozapol, Klopin) je antipsihotik koji se koristi za lečenje šizofrenije. Poznato je da se primenjuje i za lečenje manično-depresivne psihoze, mada za tu indikaciju nije odobren.

Klozapin
IUPAC ime
8-hloro-11-(4-metilpiperazin-1-il)-
5H-dibenzo[b,e][1,4]diazepin
Klinički podaci
Prodajno imeKlozaril
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa691001
Kategorija trudnoće
  • B
Način primeneOralno
Pravni status
Pravni status
  • Lek na recepat, specijalne restrikcije se primenjuju u mnogim zemljama
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost60 do 70%
MetabolizamHepatički, posredstvom nekoliko CYP izozima
Poluvreme eliminacije6 do 26 sata (prosečna vrednost 14.2 sata pri stabilnim uslovima)
Izlučivanje80% u metabolisanom stanju: 30% bilijarno i 50% renalno
Identifikatori
CAS broj5786-21-0 ДаY
ATC kodN05AH02 (WHO)
PubChemCID 2818
IUPHAR/BPS38
DrugBankDB00363 ДаY
ChemSpider10442628 ДаY
UNIIJ60AR2IKIC ДаY
KEGGD00283 ДаY
ChEBICHEBI:3766 ДаY
ChEMBLCHEMBL42 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC18H19ClN4
Molarna masa326,823 g/mol
  • CN1CCN(CC1)C2=Nc3cc(ccc3Nc4c2cccc4)Cl
  • InChI=1S/C18H19ClN4/c1-22-8-10-23(11-9-22)18-14-4-2-3-5-15(14)20-16-7-6-13(19)12-17(16)21-18/h2-7,12,20H,8-11H2,1H3 ДаY
  • Key:QZUDBNBUXVUHMW-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja183 °C (361 °F)
Rastvorljivost u vodi0,1889[1] mg/mL (20 °C)

Klozapin je bio prvi atipični antipsihotik. On je prvo uveden u Evropi 1971, ali je bio dobrovoljno povučen sa tržišta 1975, nakon što je pokazano da uzrokuje agranulocitozu, oboljenje koje je karakterisano opasnim smanjenjem broja belih krvnih zrnaca, što može da ima smrtni ishod. Nakon što je pokazano da je efektivniji od drugih antipihotika u lečenju šizofrenije, FDA je 1989. odobrila upotrebu klozapina za lečenje te bolesti u slučajevima kad postoji rezistencija na druge lekove. FDA zahteva testiranje krvi kod pacijenata na klozapinu.[2][3] Takođe se zahteva da pakovanja klozapina budu obležena upozorenjem za moguću pojavu agranulocitoze, epileptičkih napada, miokarditisa, drugih nepoželjnih kardiovaskularnih i respiratornih efekata, kao i da dovodi do povišenja mortaliteta kod starijih pacijenata sa psihozom vezanom za demenciju.[4]

Klozapin se obično koristi kao lek zadnjeg izbora kod pacijenata koji ne odgovaraju na druge antipsihotičke tretmane zbog mogućeg uzrokovanja agranulocitoze i zbog troškova testiranja krvi, mada je on jedan od veoma efektivnih antipsihotika.[5] Pacijenti se prate na nedeljnoj bazi tokom prvih šest meseci. Ako ne dolazi do pojave umanjenja broja belih krvnih zrnaca, pacijent se može testirati svake dve nedelje tokom narednih šest meseci. Nakon toga, pacijent može da pređe na testiranje svake četvrte nedelje.[6] Klozapin ima brojne ozbiljne nuspojave, među kojima su agranulocitoza, iritacija creva,[7] epileptički napadi,[8] miokarditis, i dijabetes. Osim toga, on često uzrokuje hipersalivaciju i uvećanje telesne težine.

Hemija уреди

Klozapin je dibenzodiazepin. On je strukturno srodan sa loksapinom. Klozapin je u maloj meri rastvoran u vodi, rastvoran je u acetonu, i veoma rastvoran u hloroformu. Njegova rastvorljivost u vodi je 188,9 mg/L (25 C).[1][9][10] Jedan od mogućih sintetičkih puteva je:[11][12][13]

 

Reference уреди

  1. ^ а б Hopfinger A, Esposito EX, Llinas A, Glen RC, Goodman JM (2009). „Findings of the Challenge To Predict Aqueous Solubility”. Journal of Chemical Information and Modeling. 49: 1—5. 
  2. ^ „Clozapine prescribing information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2012. 
  3. ^ CLAUDIA WALLIS & JAMES WILLWERTH (6. 7. 1992). „Awakenings Schizophrenia a New Drug Brings Patients Back to Life”. Time. Архивирано из оригинала 19. 09. 2008. г. Приступљено 9. 10. 2008. 
  4. ^ „Clozaril (Clozapine) drug description - FDA approved labeling for prescription drugs and medications at RxList”. Rxlist.com. Архивирано из оригинала 15. 6. 2008. г. Приступљено 9. 10. 2008. 
  5. ^ National Institute of Mental Health. „What medications are used to treat schizophrenia?”. 
  6. ^ „Frequency of Monitoring based on Stage of Therapy or Results from WBC Count and ANC Monitoring Tests” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2012. 
  7. ^ Case report: rapidly fatal bowel ischaemia on clozapine treatment
  8. ^ Clozapine‐related seizures
  9. ^ Novartis Pharmaceuticals (april 2006). „Prescribing Information” (PDF). Novartis Pharmaceuticals. стр. 36. Приступљено 29. 6. 2007. 
  10. ^ Hunziker F.; Fischer E.; Schmutz J. (1967). „11-Amino-5H-dibenzo[b, e]-1, 4-diazepine. 10. Mitteilung �ber siebengliedrige Heterocyclen”. Helvetica Chimica Acta. 50: 1588. doi:10.1002/hlca.19670500618.  replacement character у |title= на позицији 58 (помоћ)
  11. ^ S.A.A. Wander, FR 1334944  (1963).
  12. ^ F. Hunziker, J. Schmutz, U.S. Patent 3.539.573 (1970).
  13. ^ S.A.A. Wander, GB 980853  (1961).

Literatura уреди

  • Benkert, Hippius: Kompendium der Psychiatrischen Pharmakotherapie (German), 4th. ed., Springer Verlag
  • B. Bandelow, S. Bleich, and S. Kropp: Handbuch Psychopharmaka (German), 2nd. ed. Hogrefe
  • Crilly JF (2007). The history of clozapine and its emergence in the US Market: A review and Analysis. History of Psychiatry, 18(1): 39–60. . doi:10.1177/0957154X07070335.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klozapin&oldid=27558618”