Википедија

Клозапин

Клозапин (Клозарил, Азалептин, Лепонекс, Фазакло, Фроидир, Дензапин, Запонекс, Клозапол, Клопин) је антипсихотик који се користи за лечење шизофреније. Познато је да се примењује и за лечење манично-депресивне психозе, мада за ту индикацију није одобрен.

Клозапин
IUPAC име
8-хлоро-11-(4-метилпиперазин-1-ил)-
5H-дибензо[б,е][1,4]диазепин
Клинички подаци
Продајно имеКлозарил
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa691001
Категорија трудноће
  • Б
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • Лек на рецепат, специјалне рестрикције се примењују у многим земљама
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост60 до 70%
МетаболизамХепатички, посредством неколико CYP изозима
Полувреме елиминације6 до 26 сата (просечна вредност 14.2 сата при стабилним условима)
Излучивање80% у метаболисаном стању: 30% билијарно и 50% ренално
Идентификатори
CAS број5786-21-0 ДаY
ATC кодN05AH02 (WHO)
PubChemCID 2818
IUPHAR/BPS38
DrugBankDB00363 ДаY
ChemSpider10442628 ДаY
UNIIJ60AR2IKIC ДаY
KEGGD00283 ДаY
ChEBICHEBI:3766 ДаY
ChEMBLCHEMBL42 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC18H19ClN4
Моларна маса326,823 g/mol
  • CN1CCN(CC1)C2=Nc3cc(ccc3Nc4c2cccc4)Cl
  • InChI=1S/C18H19ClN4/c1-22-8-10-23(11-9-22)18-14-4-2-3-5-15(14)20-16-7-6-13(19)12-17(16)21-18/h2-7,12,20H,8-11H2,1H3 ДаY
  • Key:QZUDBNBUXVUHMW-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења183 °C (361 °F)
Растворљивост у води0,1889[1] mg/mL (20 °C)

Клозапин је био први атипични антипсихотик. Он је прво уведен у Европи 1971, али је био добровољно повучен са тржишта 1975, након што је показано да узрокује агранулоцитозу, обољење које је карактерисано опасним смањењем броја белих крвних зрнаца, што може да има смртни исход. Након што је показано да је ефективнији од других антипихотика у лечењу шизофреније, ФДА је 1989. одобрила употребу клозапина за лечење те болести у случајевима кад постоји резистенција на друге лекове. ФДА захтева тестирање крви код пацијената на клозапину.[2][3] Такође се захтева да паковања клозапина буду облежена упозорењем за могућу појаву агранулоцитозе, епилептичких напада, миокардитиса, других непожељних кардиоваскуларних и респираторних ефеката, као и да доводи до повишења морталитета код старијих пацијената са психозом везаном за деменцију.[4]

Клозапин се обично користи као лек задњег избора код пацијената који не одговарају на друге антипсихотичке третмане због могућег узроковања агранулоцитозе и због трошкова тестирања крви, мада је он један од веома ефективних антипсихотика.[5] Пацијенти се прате на недељној бази током првих шест месеци. Ако не долази до појаве умањења броја белих крвних зрнаца, пацијент се може тестирати сваке две недеље током наредних шест месеци. Након тога, пацијент може да пређе на тестирање сваке четврте недеље.[6] Клозапин има бројне озбиљне нуспојаве, међу којима су агранулоцитоза, иритација црева,[7] епилептички напади,[8] миокардитис, и дијабетес. Осим тога, он често узрокује хиперсаливацију и увећање телесне тежине.

Хемија

уреди

Клозапин је дибензодиазепин. Он је структурно сродан са локсапином. Клозапин је у малој мери растворан у води, растворан је у ацетону, и веома растворан у хлороформу. Његова растворљивост у води је 188,9 mg/L (25 C).[1][9][10] Један од могућих синтетичких путева је:[11][12][13]

 

Референце

уреди
  1. ^ а б Хопфингер А, Еспосито ЕX, Ллинас А, Глен РЦ, Гоодман ЈМ (2009). „Финдингс оф тхе Цхалленге То Предицт Аqуеоус Солубилитy”. Јоурнал оф Цхемицал Информатион анд Моделинг. 49: 1—5. 
  2. ^ „Clozapine prescribing information” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 2. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2012. 
  3. ^ ЦЛАУДИА WАЛЛИС & ЈАМЕС WИЛЛWЕРТХ (6. 7. 1992). „Аwакенингс Сцхизопхрениа а Неw Друг Брингс Патиентс Бацк то Лифе”. Тиме. Архивирано из оригинала 19. 09. 2008. г. Приступљено 9. 10. 2008. 
  4. ^ „Цлозарил (Цлозапине) друг десцриптион - ФДА аппровед лабелинг фор пресцриптион другс анд медицатионс ат РxЛист”. Рxлист.цом. Архивирано из оригинала 15. 6. 2008. г. Приступљено 9. 10. 2008. 
  5. ^ Натионал Институте оф Ментал Хеалтх. „Wхат медицатионс аре усед то треат сцхизопхрениа?”. 
  6. ^ „Frequency of Monitoring based on Stage of Therapy or Results from WBC Count and ANC Monitoring Tests” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 2. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2012. 
  7. ^ Case report: rapidly fatal bowel ischaemia on clozapine treatment
  8. ^ Clozapine‐related seizures
  9. ^ Novartis Pharmaceuticals (april 2006). „Prescribing Information” (PDF). Novartis Pharmaceuticals. стр. 36. Приступљено 29. 6. 2007. 
  10. ^ Hunziker F.; Fischer E.; Schmutz J. (1967). „11-Amino-5H-dibenzo[b, e]-1, 4-diazepine. 10. Mitteilung �ber siebengliedrige Heterocyclen”. Helvetica Chimica Acta. 50: 1588. doi:10.1002/hlca.19670500618.  replacement character у |title= на позицији 58 (помоћ)
  11. ^ S.A.A. Wander, FR 1334944  (1963).
  12. ^ F. Hunziker, J. Schmutz, U.S. Patent 3.539.573 (1970).
  13. ^ S.A.A. Wander, GB 980853  (1961).

Литература

уреди
  • Benkert, Hippius: Kompendium der Psychiatrischen Pharmakotherapie (German), 4th. ed., Springer Verlag
  • B. Bandelow, S. Bleich, and S. Kropp: Handbuch Psychopharmaka (German), 2nd. ed. Hogrefe
  • Crilly JF (2007). The history of clozapine and its emergence in the US Market: A review and Analysis. History of Psychiatry, 18(1): 39–60. . doi:10.1177/0957154X07070335.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klozapin&oldid=27558618”