Википедија

Аустријска служба у иностранству

Аустријска служба у иностранству (нем. Auslandsdienst Österreichs) је алтернативни облик служења цивилне службе у Аустрији, који се спроводи у иностранству. Видови служења су: Аустријска спомен-служба (нем. Gedenkdienst), социјална служба (нем. Sozialdienst) и мировна служба (нем. Friedensdienst). Идеја о оснивању овог облика цивилне службе, заснована је на немачком пројекту Мировна служба акције помирења (АСФ), а иницијатор је аустријски политиколог Андреас Маислингер. Ово је трећи и најновији вид служења младих Аустријанаца и поред служења обавезног војног рока и цивилног служења, представља једну могућу алтернативу.

Грб организације

Законска регулатива уреди

Аустријски закон појам Служба у иностранству (нем. Auslandsdienst, Auslandszivildienst) не познаје. Како се цивилно служење сматра државном службом на територији Аустрије, по § 12б Закона о цивилном служењу[1] у правном смислу овај вид не представља посебну форму цивилног служења. Учесник у иностраној служби се, кроз овај вид служења ослобађа обавезе служења у цивилној служби.[1] Сличан вид цивилног служење је у Немачкој под називом Другачији вид служења (нем. Anderer Dienst im Ausland (ADiA))

Историја уреди

 
Андреас Маислингер као АСФ-добровољац у Пољској (1981)

Крајем 1970-тих Андреас Маислингер[2][3] је иницирао озакоњење оваквог вида служења обавезе војног рока у Аустрији, која првенствено за циљ има обележавање спомена на жртве холокауста.[4] У телевизијској емисији Kreuzverhör, 10. октобра 1980. године, на позив аустријског новинара Антона Пелинке, Андреас Маислингер је презентирао своје концепт служења у бившем Концентрационом логору Аушвиц.[5] Тадашњи председник Аустрије Рудолф Кирхшлегер је одбио његов концепт, речима:

"...један Аустријанац нема разлога да се искупљује за Аушвиц ..."

Тек 1995. године Кирхшлегер је признао позитивне резултате и одјек у свету о служењу и концепту Маислингера.[6]

Током 1980/81. Маислингер са Јоахимом Шлер је радио као волонтер у пројекту немачке АСФ, под вођством немачких књижевника Волкер фон Тернеа и Кристофа Хеубнера,[7] где је при Државном музеју Аушвиц-Биркенау сурађивао и водио групе немачке омладине. Након повратка у Аустрију, Маислингер је био убеђен, да је овакав или сличан вид служења могућ и у Аустрији.[8] Подршку је добио од Симона Визентала, Тедија Колека,[9] Арија Рата, Херберта Росенкранза, Герхарда Ретлера и Карла Пфеифера.

Реализација уреди

У мају 1991. године, тадашњи аустријски министар унутрашњих послова Франц Лешнак, обавестио је Андреаса Маислингера писмом[10] да је од стране аустријске владе, могуће служење у иностранству, као алтернатива за цивилно служење (нем. Zivildienst), те да се одобравају потребна новчана средства у оквиру Аустријског министарства унутрашњих послова. Већ 1. септембра 1991. у Државни музеј Аушвиц-Биркенау одлази први обвезник с циљем неговања сећања на жртве холокауста.[11]

Развој уреди

У новембру 1997. године донесена је нова законска одредба, којом се омогућава службовање у иностранству, такође за друга два вида: социјалну службу и мировну службу. За време мандата аустријског министра унутрашњих послова Ернста Штрасера је 2001. године основано удружење Auslandsdienst-Förderverein,[12] које је задужено за расподелу новчаних средстава независних организација. У међувремену је више од 1.100 младих Аустријанаца искористило овај начин служења, те служило на свих пет континената. Данас је Verein Österreichischer Auslandsdienst (VÖA) једна од основних организација, која помаже при извођењу служења Аустријанаца у иностранству.[13]

Финансирање уреди

Свакој организацији, аустријска влада одобрава одређена новчана средства по чланку § 12б Закона о цивилном служењу[1] Сваки обвезник се потпомаже са максималним износом од 9.000 €. Могућа је даља расподела средстава, чиме се омогућава већем броју обвезника, учешће у пројекту, што с друге стране, умањује износ подршке на минимално 4.500 €. Овом подршком државе омогућава се овакво служење обвезницима, али се истовремено ограничава њихов број.[14]

Референце уреди

  1. ^ а б в Закон о цивилном служењу
  2. ^ „Прессеарцхив”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 17. 04. 2019. 
  3. ^ „Бриефарцхив”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2011. г. Приступљено 17. 04. 2019. 
  4. ^ „Зивилдиенст ин Холоцауст Геденкстäттен“, Др. Петер Хуемер унд Др. Андреас Маислингер, ОРФ Момент – Лебен Хеуте, 9. март 1988.
  5. ^ Андреас Маислингер: „ЗИВИЛДИЕНСТ“ ин Аусцхwитз, Статтблатт – Линзер Программ- унд Белангзеитсцхрифт 22/1980
  6. ^ Бриеф вон Др. Рудолф Кирцхсцхлäгер ан Др. Андреас Маислингер Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Беч 3. фебруар 1995.
  7. ^ Еинсам унтер Фриеденсенгелн: Wехрдиенстверwеигерер Андреас Маислингер лебт алтернативен Фриеденсдиенст вор, ПРОФИЛ, 12. јули 1982.
  8. ^ „Зивилдиенст ин Холоцауст Геденкстäттен“, Др. Петер Хуемер унд Др. Андреас Маислингер, ОРФ „Момент – лебен хеуте“, 9. март 1988.
  9. ^ Теддy Коллек зум Пројект Геденкдиенст, Тиролер Тагесзеитунг, 12. јануар 1993.
  10. ^ Бриеф вон Инненминистер Франз Лöсцхнак ан Андреас Маислингер, Дие ГЕМЕИНДЕ, 22. јули 1991.
  11. ^ Поситивес Ецхо ауф Öстерреицхс ерстен Зивилдиенер, дер ин ехемалигем КЗ Аусцхwитз диент, Тиролер Тагесзеитунг, 12./13. септембар 1992.
  12. ^ Зивилдиенер: Неуер Вереин фüр Аусландсдиенсте – „Вереин зур Фöрдерунг дес Аусландсдиенстес“ Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2014), Дер Стандард, 5. март 2001.
  13. ^ „Службена страница ВÖА”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 17. 04. 2019. 
  14. ^ Дер Стандард Гералд Јохн: Хартер Сцхнитт беи Геденкдиенст, Дер Стандард 10. новембар 2010. {

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Аустријска служба у иностранству на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Austrijska_služba_u_inostranstvu&oldid=27675390”