Википедија

Аустријска спомен служба жртвама холокауста

Аустријска спомен служба жртвама Холокауста (АХМС) алтернатива је служењу регуларног војног рока успостављена 1992. године, која се обавља у иностранству у трајању од најмање 12 месеци. Ова служба се претежно обавља у спомен местима Холокаусту.[5] Немачко име је Gedenkdienst (Меморијална служва). Ова организација је заинтересована за корене и резултате нацизма [6] и стара се о жртвама нацизма.[7] Wомен цан партиципате синце 2013.

Аустријска спомен служба жртвама Холокауста
Сврха Комеморација холокауста
Оснивач и председник Андреас Маислингер
Андреас Маислингер[1][2] (лево) са Бранко Лустиг[3][4] (десно)
Канцеларија Инзбрук, Тирол, Аустрија
Оснивање 1992, Инзбрук
Вебсајт www.auslandsdienst.at/en/austrian-holocaust-memorial-service

Носиоци службе уреди

Три организације спомен службе чине широм света јединствену мрежу, за спомен места и музеје холокауста, који желе да користе њихову помоћ у архивама, библиотекама итд. Намера спомен службе је да нагласи сукривицу Аустрије за холокауст, и да сви ми постанемо свесни одговорности, да се боримо да се то никада више не догоди. (Извод иż говора бившег аустријског канцелара, Франца Враницког, у Јерусалиму, јун 1993)

 
Први војни обвезник у Аушвицу

Историја уреди

Предисторија од 1980. уреди

Политолог из Инсбрука и шеф научног одељења Института за савремену историју у Браунау, Андреас Маислингер,[8][9] ангажовао се од краја 1970-их година за законско утемељење могућности служења војне службе на овај начин, чији је циљ био расветљавање чињеница о холокаусту.[10] Дана 10. октобра 1980 године добио је могућност да, на позив Антона Пелинке, представи свој пројекат „Цивилно служење војног рока у Аушвицу” у емисији ОРФ-а „Kreuzverhör” коју је водила Долорес Бауер.[11] Тадашњи председник Аустрије Рудолф Кирхшлегер одбио је његов предлог са образложењем да „не постоји грех Аустријанаца у Аушвицу”. Касније је Кирхшлегер признао „позитиван резултат” спомен службе, за коју се изборио Маислингер.[12]

1980/81 је Маислингер заједно са Јоахимом Шлером био волонтер у реферату за Пољску, немачке организације „Aktion Suehnezeichen Friedensdienste”, који су водили Фолкер вон Терне и Кристоф Хојбнер. У музеју „Аушвиц-Биркенау” био је задужен за вођење немачких омладинских група. После повратка био је још чвршћег убеђења да би требало да оствари сличан програм и у Аустрији. У томе су га пре свих подржали Симон Визентал, Теди Колек, Ари Рат, Херберт Розенкранц, Герхард Ретлер и Карл Пфаифер. Један од Ретлерових синова је касније служио у спомен служби и Пфаифер је објавио један интервју у новинама израелске културне заједнице „Заједница”.

Реализација 1991. уреди

Коначно, у мају 1991. Андрејас Маислингер је обавештен писмом аустријског министра унутрашњих послова Франца Лешнака, да је аустријска влада одобрила спомен службу као алтернативу цивилном служењу војног рока и да ће средства потребна за то, до одређеног оквира, обезбедити министарство унутрашњих послова Аустрије. 1.септембра 1992 ступио је на службу, у музеју „Аушвиц-Биркенау” први војни обвезник.

Надређена удружења за подршку аустријској служби у иностранству уреди

Под министром унутрашњих послова Ернстом Штрасером је 2001. основано удружење за помоћ аустријској служби у иностранству, који додељује средства, независним носиоцима службе као што је на пример „Аустријска служба у иностранству”.

Признања уреди

„Као некадашњи политички затвореник у нацистичком концентрацијоном логору и као историчар другог светског рата, желим да искористим почаст да говорим у парламенту и да се из свег срца захвалим свим Аустријанцима који су се истрајно заложили да се прошлост не заборави. При томе се посебно захваљујем људима из Архива аустријског отпора под вођством проф. Волфганга Нојгебауера, аустријској заједници логораша Mauthausen-а, аустријској спомен служби, и такође општинама Gusen, Langenstein и St. Georgen у Горњој Аустрији, као и радној заједници „Домовине, Сећања и неговања историје”

Удружења уреди

Удружење „Спомен служба” уреди

Валтер Гугенбергер, Андреас Хертнагл и Андреас Маислингер су 1992 основали удружење „Спомен служба”, чији је циљ да се расветле узроци холокауста и његове последице. Удружење организује избор и бригу о младима, који служе цивилни војни рок и који су се пријавили на једно од 20 места у иностранству пре, током или после њихове цивилне службе. О улози Аустријанаца као извршиоца,жртве или посматрача се притом посебно води рачуна. Жене имају такође могућност да као добровољци проведу једну годину у спомен служби у оквиру „Европске добровољне службе”. Женски добровољци су први пут 2008 године финансирани из новоформираног „Mezei Fond-а”, који је настао са циљем, да се и женама омогући, да под истим условима као и мушкарци обављају тај посао.

Удружење „Никада не заборавити” од 1994. уреди

Удружење нуди места на укупно 19 споменобележја у Немачкој и Пољској. Удружење карактерише да је организација посла врло једноставна и нема превише учесника. Удружење је активно у раду са младима, са циљем да се прошлост никада не заборави и такође је саоснивач симпозијума „Hermann Langbein” за едукацију о нацизму.

Удружење за службу у иностранству од 1998, Аустријско удружење иностране службе од 2005. уреди

Андреас Маислингер и Андреас Хертнагл 1997 нису поново изабрани за руководиоце удружења „Спомен служба”, тако да су они после дуготрајних конфликата са новим руководством удружења, у јануару 1998 формирали удружење за службу у иностранству која је 2005 године преименовано у „Аустријска служба у иностранству” (Österreichischer Auslandsdienst).

Одликовања уреди

Године 2005. је оснивач Аустријске спомен службе жртвама Холокауста, Андреас Маислингер, примио Орден за службу Републици Аустрији у сребру од председника Аустрије, Хајнца Фишера, и Медаљу за заслуге државе Тирол од Хервига ван Ста и Луиса Дурнвалдера.

Дана 8. новембра 2009 Маислингер је награђен Наградом за животно дело за „његових 10 година борбе за стицање званичног признања алтернативне, филантропске службе” на Годишњој вечери[13] Музеја холокауста у Лос Анђелесу заједно са преживелим затвореником холокауста и продуцентом Шиндлерове листе Бранком Ластигом.[14]

Референце уреди

  1. ^ Маислингер, Андреас (децембар 1979). „Интернатионале Југендбегегнунгсстäтте Аусцхwитз” [Тхе Интернатионал Yоутх Меетинг Центер ин Аусцхwитз]. Критисцхес Цхристентум (на језику: Герман). 33. 
  2. ^ „Бриеф вон Др. Рудолф Кирцхсцхлäгер ан Др. Андреас Маислингер, Wиен 3. Фебруар 1995” (на језику: Герман). Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 04. 10. 2013. 
  3. ^ „Мој пут од логора до Холлywоода”. Глориа (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 21. 12. 2010. 
  4. ^ „С Осцаровцем Лустигом на бар мицви у Аусцхwитзу: Мазел тов, Бранко!”. Јутарњи лист (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 10. 5. 2011. г. Приступљено 8. 5. 2011. 
  5. ^ Тхе Неw Ригхтеоус: Аустриан yоутх серве тхе меморy оф тхе Холоцауст аброад (Палома Фриедман)
  6. ^ геденкдиенст.ат/
  7. ^ Геденкдиенст
  8. ^ „Прессеарцхив”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 17. 04. 2019. 
  9. ^ „Бриефарцхив”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2011. г. Приступљено 17. 04. 2019. 
  10. ^ „Зивилдиенст ин Холоцауст Геденкстäттен“, Др. Петер Хуемер унд Др. Андреас Маислингер, ОРФ Момент – Лебен Хеуте, 9. март 1988.
  11. ^ Андреас Маислингер: „ЗИВИЛДИЕНСТ“ ин Аусцхwитз, Статтблатт – Линзер Программ- унд Белангзеитсцхрифт 22/1980
  12. ^ Бриеф вон Др. Рудолф Кирцхсцхлäгер ан Др. Андреас Маислингер Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Беч 3. фебруар 1995.
  13. ^ L.А. Холоцауст Мусеум Анноунцес Хонореес фор 2нд Аннуал Диннер Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2019) (ламотх.орг)
  14. ^ ЛА Мусеум оф тхе Холоцауст хонорс АХМС Фоундер Андреас Маислингер Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2019) (Ембассy оф Аустриа)

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Аустријска спомен служба жртвама холокауста на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Austrijska_spomen_služba_žrtvama_holokausta&oldid=27602939”