Август Капелен

норвешки уметник

Херман Август Капелен (1. мај 18278. март 1852) био је норвешки сликар познат по својим меланхоличним, драматичним и романтичним пејзажним композицијама.[1]

Август Капелен
Скица за портрет Августа Капелана (1846) сликара Ханса Гудеа
Лични подаци
Датум рођења1. мај 1827.
Место рођењаШијен, Норвешка
Датум смрти8. јул 1852.
Место смртиДизелдорф, Немачка

Образовање

уреди
 
Водопад у Доњем Телемарку (1852)

Рођен је у Шијену, Норвешка, као син Дидерика вон Капелена (1795—1866) и Маргарет Нобле Северине Хенријете Ловенскјолд (1796—1866). Обе фамилије биле су истакнуте породице норвешких трговаца, власника земљишта, државних службеника и политичара. Његова породица је била и власник познате железаре, а његов деда, Дидерик фон Капелен (1761-1828) био је члан норвешке Уставотворне скупштине 1814. године у Ејдсволу.[2][3]

Одрастао је у Холдену, Телемарк. Након завршене школе 1845. године у Шијену, преселио се у Кристијанију (данас Осло) и уписао се на Универзитет Ројал Фередеик. Затим је отишао у Дизелдорф, где је студирао са Ханс Гудом.[4] Потом је студирао пејзажно сликарство од 1846. до 1850. године код Јохана Вилхелма Скирмера на Уметничкој академији у Дизелдорфу.[5]

Каријера

уреди

Капелен је био на неколико студијских путовања у Норвешкој: у Гудбрандсдалену и Лому (заједно са Гудом и Јохан Фредрик Екерсбергом, 1846), Хардангеру (1847), као и у неколико летњих резиденција у близини Холдена. Његове слике карактерише оригиналност у комбинацији са доста поетског осећања. Његове слике шума, језера и потока у Телмарку одишу патетичним расположењем усамљености и пролазности. Капеленов најпродуктивнији период је био између 1850. и 1852, тј. последње две године његовог живота. Борио се против рака желуца од чега је и преминуо 1852. у Дизелдрофу у својој 25 години живота.

Културно наслеђе

уреди

Најзначајнија Капеленова колекција се налази у Народном музеју уметности, архитектуре и дизајна у Ослу. Национална галерија Норвешке поседује три његова главна рада: Водопад у Доњем Телемарку, Језеро у шуми и Умирућа шума, као и још 26 мањих слика. У парку у Холи је 1980. године подигнут споменик њему у част.[6]

Одабрана дела

уреди
  • Квернхус, 1850
  • Утдøенде урског и увæр, 1851
  • Моркне трæр, 1851
  • Тјерн и тåке, 1851
  • Фосс и недре Телемарк, 1852
  • Скогтјерн и Недре Телемарк, 1852
  • Сварттјерн, 1852
  • Мøллефоссен, 1852
  • Утдøенде урског, 1852

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди