Батинање је облик телесног кажњавања који подразумева чин ударања, било дланом или неким оруђем, по задњици особе да би се нанео физички бол. Израз батинање у широком смислу обухвата употребу било руке или оруђа, употреба оруђа се такође може односити на примену специфичнијих врста телесног кажњавања као што су ударање штапом, лопатицом и папучење.

Средњовековна представа ђака који добија батине прућем

Неки родитељи ударају децу као одговор на нежељено понашање.[1][2] Одрасли чешће ударају дечаке него девојчице код куће и у школи.[3] Неке земље су забраниле батинање деце у сваком окружењу, укључујући домове, школе и казнене установе,[4] док друге дозвољавају када то ради родитељ или старатељ.

У кући

уреди

Родитељи обично ударају своју децу као облик телесног кажњавања у Сједињеним Државама; међутим, подршка овој пракси опада међу родитељима.[1][5] Батинање се обично врши једним или са више удара по задњици детета голом руком, мада се, не ретко, користе различити предмети за ударање деце, као што су четка за косу или дрвена кашика.[1] Историјски гледано, одрасли су више тукли дечаке него девојчице.[3][6] У Сједињеним Државама одрасли најчешће ударају малу децу.[7] Главни разлози због којих родитељи туку своју децу су да би деца била сагласнија и да би промовисало боље понашање, посебно да би зауставило очигледно агресивно понашање деце.

Међутим, истраживања су показала да је батинање (или било који други облик телесног кажњавања) повезано са супротним ефектом.[1][5] Када одрасли физички кажњавају децу, деца с временом све мање слушају родитеље и развијају агресивнија понашања, укључујући и опхођења према другој деци.[1] Сматра се да ово повећање агресивног понашања одражава дететову перцепцију да је ударање начин да се носи са бесом и фрустрацијом.[1] Такође постоје многи негативни физички, ментални и емоционални ефекти у корелацији са батинањем и другим облицима телесног кажњавања, укључујући разне физичке повреде, повећану анксиозност, депресију и антисоцијално понашање.[1][8][9] Одрасли који су били батинани у детињству имају већу вероватноћу да злостављају своју децу и супружника.[1]

Америчка академија за педијатрију (ААП), Краљевски колеџ за педијатрију и здравље деце (РЦПЦХ) и Краљевски аустралијски колеџ лекара (РАЦП) препоручују да ниједно дете не треба да буде батинано и уместо тога фаворизују употребу ефикасних, здравих облика дисциплине.[1][5][10][11] Поред тога, ААП препоручује да пружаоци услуга примарне здравствене заштите (нпр. педијатри и лекари породичне медицине) почну да разговарају о методама родитељске дисциплине најкасније у доби од девет месеци и да размотре покретање таквих дискусија до узраста од 3-4 месеца.[1] До осмог месеца старости, 5% родитеља пријавило је батинање, а 5% наводи да је почело да удара у доби од три месеца.[1] ААП такође препоручује да педијатри разговарају о ефикасним стратегијама дисциплиновања и саветују родитеље о неефикасности батина и ризицима штетних ефеката повезаних са том праксом како би се минимизирала штета за децу и усмеравали родитеље.[5][12]

Иако родитељи и други заговорници батина често тврде да је батинање неопходно за промовисање дисциплине деце, студије су показале да родитељи имају тенденцију да недоследно примењују физичко кажњавање и да чешће ударају када су љути или под стресом.[13] Употреба телесног кажњавања од стране родитеља повећава вероватноћу да ће деца трпети физичко злостављање,[1] а већина документованих случајева физичког злостављања у Канади и Сједињеним Државама почиње као дисциплинско батинање.[14] Ако се дете често удара, овај облик телесног кажњавања постаје мање ефикасан у модификацији понашања током времена (познат и као изумирање).[1] Као одговор на смањену ефикасност батинања, неки родитељи повећавају учесталост или тежину ударања или користе неки предмет.[1]

У школи

уреди

Телесно кажњавање, које се обично изводи оруђем (као што је весло или штап), а не отвореном руком, некада је био уобичајен облик школске дисциплине у многим земљама, али је сада забрањено у већини западног света.

Телесно кажњавање, попут ударања штапом, остаје уобичајен облик дисциплине у школама у неколико азијских и афричких земаља, чак и у земљама у којима се ова пракса сматра нелегалном, као што су Индија и Јужна Африка.[15][16][17] У овим културама се помиње као „паличење”, а не „батинање”. Врховни суд Сједињених Држава је 1977. године сматрао да батинање ученика није само по себи незаконито.[18] Међутим, 31 држава је сада забранила батинање у јавним школама. Оно је још увек уобичајено у неким школама на југу, и више од 167.000 ученика је добило батине у школској 2011–2012 години у америчким државним школама.[19] Ученици могу бити физички кажњени од вртића до краја средње школе, што значи да чак и одрасли који су постали пунољетни понекад бивају ударени од стране школских службеника.[20]

Бројна медицинска, педијатријска или психолошка друштва издала су изјаве у којима се противе свим облицима телесног кажњавања у школама, наводећи такве исходе као узрок лошијих академских постигнућа, повећању антисоцијалног понашања, повредама ученика и неугодном окружењу за учење. Они укључују Америчко медицинско удружење,[21] Америчку академију за дечију и адолесцентну психијатрију,[22] Америчко психоаналитичко удружење,[23] Америчку академију за педијатрију (ААП),[24][25] Друштво за адолесцентну медицину,[26][27] Америчко психолошко удружење,[28] Краљевски колеџ за педијатрију и здравље деце,[29][30] Краљевски колеџ психијатара,[31] Канадско педијатријско друштво[32] и Аустралијско психолошко друштво,[33] као и Национално удружење школских психолога Сједињених Држава и Национално удружење директора средњих школа.[34][35]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Золотор, АЈ (октобар 2014). „Цорпорал пунисхмент”. Педиатриц Цлиницс оф Нортх Америца (Ревиеw). 61 (5): 971—8. ПМИД 25242709. дои:10.1016/ј.пцл.2014.06.003 . 
  2. ^ Сyлвестер, Фостер, Цхарлес Херберт, Еллсwортх D. (1919). „Тхе Неw Працтицал Референце Либрарy, Волуме 2”. Тхе Неw Працтицал Референце Либрарy. 2. 
  3. ^ а б Страус, Мурраy А.; Доуглас, Емилy M.; Мадеирос, Росе Анн (2013). Тхе Примордиал Виоленце: Спанкинг Цхилдрен, Псyцхологицал Девелопмент, Виоленце, анд Цриме. Неw Yорк: Роутледге. стр. 31—32. ИСБН 978-1848729537. 
  4. ^ „Статес wхицх хаве прохибитед алл цорпорал пунисхмент”. Глобал Инитиативе то Енд Алл Цорпорал Пунисхмент оф Цхилдрен. Архивирано из оригинала 2. 5. 2018. г. 
  5. ^ а б в г Сеге, РД; Сиегел, БС (децембар 2018). „Еффецтиве Дисциплине то Раисе Хеалтхy Цхилдрен”. Педиатрицс (Ревиеw). 142 (6): е20183112. ПМИД 30397164. С2ЦИД 53239513. дои:10.1542/педс.2018-3112 . 
  6. ^ Елдер, Г.Х.; Боwерман, C. Е. (1963). „Фамилy Струцтуре анд Цхилд Реаринг Паттернс: Тхе Еффецт оф Фамилy Сизе анд Сеx Цомпоситион”. Америцан Социологицал Ревиеw. 28 (6): 891—905. ЈСТОР 2090309. дои:10.2307/2090309. 
  7. ^ Страус, Мурраy А. (пролеће 2010). „Преваленце, Социетал Цаусес, анд Трендс ин Цорпорал Пунисхмент бy Парентс ин Wорлд Перспецтиве” (ПДФ). Лаw анд Цонтемпорарy Проблемс. Дуке Университy Сцхоол оф Лаw. 73 (2). „Фигуре 1. Цорпорал Пунисхмент Бегинс Wитх Инфантс, Ис Хигхест Фор Тоддлерс, Анд Цонтинуес Инто Тхе Теен Yеарс Фор Манy Цхилдрен 
  8. ^ Герсхофф, Елизабетх Т. (септембар 2013). „Спанкинг анд Цхилд Девелопмент: Wе Кноw Еноугх Ноw то Стоп Хиттинг Оур Цхилдрен”. Цхилд Девелопмент Перспецтивес. Тхе Социетy фор Ресеарцх ин Цхилд Девелопмент. 7 (3): 133—137. ПМЦ 3768154 . ПМИД 24039629. дои:10.1111/цдеп.12038. 
  9. ^ МацМиллан, ХЛ; Миктон, ЦР (септембар 2017). „Мовинг ресеарцх беyонд тхе спанкинг дебате.” (ПДФ). Цхилд Абусе & Неглецт. 71: 5—8. ПМИД 28249733. дои:10.1016/ј.цхиабу.2017.02.012. Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 04. 2019. г. Приступљено 01. 12. 2023. 
  10. ^ „Роyал Цоллеге оф Паедиатрицс анд Цхилд Хеалтх Поситион Статемент он цорпорал пунисхмент” (ПДФ). рцпцх.адлибхостинг.цом. Тхе Роyал Цоллеге оф Паедиатрицс анд Цхилд Хеалтх. 
  11. ^ „Поситион Статемент: Пхyсицал Пунисхмент оф Цхилдрен” (ПДФ). www.рацп.еду.ау. Тхе Роyал Аустраласиан Цоллеге оф Пхyсицианс. 
  12. ^ Орентлицхер, Давид (1998). „Спанкинг анд Отхер Цорпорал Пунисхмент оф Цхилдрен бy Парентс: Ундервалуинг Цхилдрен, Овервалуинг Паин”. Хоустон Лаw Ревиеw. 38: 147. 
  13. ^ Цоммиттее он Псyцхосоциал Аспецтс оф Цхилд анд Фамилy Хеалтх (април 1998). „Гуиданце фор еффецтиве дисциплине”. Педиатрицс. Америцан Ацадемy оф Педиатрицс. 101 (4 Пт 1): 723—8. ПМИД 9521967. С2ЦИД 79545678. дои:10.1542/педс.101.4.723. 
  14. ^ Герсхофф, Елизабетх Т. (пролеће 2010). „Море Харм Тхан Гоод: А Суммарy оф Сциентифиц Ресеарцх он тхе Интендед анд Унинтендед Еффецтс оф Цорпорал Пунисхмент он Цхилдрен”. Лаw & Цонтемпорарy Проблемс. Дуке Университy Сцхоол оф Лаw. 73 (2): 31—56. 
  15. ^ Пак, Јеннифер (5. 4. 2014). „Малаyсиа'с лове фор тхе цане ис qуестионед”. ББЦ Неwс. 
  16. ^ „Цорпорал пунисхмент 'wидеспреад' ин Индиан сцхоолс”. ББЦ Неwс. 25. 10. 2010. Приступљено 20. 6. 2018. 
  17. ^ Сеале, Лебоганг (7. 10. 2017). „Севере цорпорал пунисхмент стилл царриед оут ат манy СА сцхоолс”. ИОЛ. Приступљено 20. 6. 2018. 
  18. ^ Инграхам в. Wригхт, 97, С.Цт. 1401 (1977).
  19. ^ Андерсон, Мелинда D. (15. 12. 2015). „Тхе Статес Wхере Теацхерс Цан Стилл Спанк Студентс”. Тхе Атлантиц (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2016. 
  20. ^ C. Фаррелл (октобар 2016). „Цорпорал пунисхмент ин УС сцхоолс”. www.цорпун.цом. 
  21. ^ "Х-515.995 Цорпорал Пунисхмент ин Сцхоолс" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016). American Medical Association.
  22. ^ „Corporal Punishment in Schools”. American Academy of Child and Adolescent Psychiatry. септембар 2014. 
  23. ^ „Position Statement on Corporal/Physical Punishment” (PDF). www.apsa.org. American Psychoanalytic Association. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 11. 2021. г. Приступљено 01. 12. 2023. 
  24. ^ American Academy of Pediatrics, Committee on School Health (фебруар 1984). „Corporal punishment in schools”. Pediatrics. 73 (2): 258. PMID 6599942. S2CID 245213800. doi:10.1542/peds.73.2.258. 
  25. ^ Stein, M.T.; Perrin, E.L. (април 1998). „Guidance for effective discipline. American Academy of Pediatrics. Committee on Psychosocial Aspects of Child and Family Health”. Pediatrics. 101 (4 Pt 1): 723—8. PMID 9521967. S2CID 79545678. doi:10.1542/peds.101.4.723. 
  26. ^ Greydanus, D.E.; Pratt, H.D.; Spates, Richard C.; Blake-Dreher, A.E.; Greydanus-Gearhart, M.A.; Patel, D.R. (мај 2003). „Corporal punishment in schools: position paper of the Society for Adolescent Medicine” (PDF). J Adolesc Health. 32 (5): 385—93. PMID 12729988. doi:10.1016/S1054-139X(03)00042-9. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 4. 2009. г. 
  27. ^ Corporal Punishment, Committee Ad Hoc; Greydanus, Donald E.; Pratt, Helen D.; Greydanus, Samuel E.; Hofmann, Adele D.; Tsegaye-Spates, C. Richard (мај 1992). „Corporal punishment in schools. A position paper of the Society for Adolescent Medicine”. J Adolesc Health. 13 (3): 240—6. PMID 1498122. doi:10.1016/1054-139X(92)90097-U . 
  28. ^ "Corporal Punishment". Council Policy Manual. American Psychological Association. 1975.
  29. ^ „Royal College of Paediatrics and Child Health Position Statement on corporal punishment” (PDF). новембар 2009. 
  30. ^ Lynch, M. (септембар 2003). „Community pediatrics: role of physicians and organizations”. Pediatrics. 112 (3 Part 2): 732—4. PMID 12949335. S2CID 35761650. doi:10.1542/peds.112.s3.732. 
  31. ^ „Memorandum on the Use of Corporal Punishment in Schools”. Psychiatric Bulletin. 2 (4): 62—64. 1978. doi:10.1192/pb.2.4.62 . 
  32. ^ Psychosocial Paediatrics Committee; Canadian Paediatric Society (2004). „Effective discipline for children”. Paediatrics & Child Health. 9 (1): 37—41. PMC 2719514 . PMID 19654979. doi:10.1093/pch/9.1.37. 
  33. ^ „Legislative assembly questions #0293 - Australian Psychological Society: Punishment and Behaviour Change”. Parliament of New South Wales. 20. 10. 1996. Архивирано из оригинала 3. 5. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2008. 
  34. ^ „Corporal Punishment”. www.nassp.org/. National Association of Secondary School Principals. 13. 2. 2018. 
  35. ^ „Position Statement: Corporal Punishment”. www.nasponline.org. National Association of School Psychologists. 

Spoljašnje veze

уреди