Бели тигар (митологија)

Бели тигар (кинески: 白虎 Бáихǔ) је један од четири симбола[1] кинеских сазвежђа.[2][3] Он се понекад назива и Бели тигар Запада (кинески: 西方白虎; пињин: Xīфāнг Бáихǔ), а познат је и као Бајху на кинеском, Бјако на јапанском. Он представља запад у смислу смера и јесењу сезону.

Бај Ху скулптура на украсној плочици

Седам кућа Белог тигра уреди

Као и код остала три симбола, у оквиру Белог тигра постоји седам астролошких „кућа” (Месечевих положаја). Имена и одреднице су:[4][5]

Бр. куће Име (пињин) Превод Одредишна звезда
15 (Куí) Ноге Ета Андромедае[6][7]
16 (Лóу) Веза Бета Ариетис[8][9]
17 (Wèи) Стомак 35 Ариетис[10]
18 (Мǎо) Длакава глава Алкион[11]
19 (Бì) Мрежа Епсилон Таври
20 (Зī) Корњачин кљун Ламбда Орио
21 (Схēн) Три звезде Алнитак

Порекло уреди

У кинеској култури, тигар је краљ звери и вековима му је на челу представљан знак (пињин: wáнг; дословно: "краљ"). Према легенди, тигров реп би побелео када би достигао старост од 500 година. На тај начин је бели тигар постао нека врста митолошког бића. Према предању бели тигар се појављује тек када цар влада апсолутном врлином, или ако буде мира у целом свету. Будући да бела боја теорије Ву Синга такође представља запад, Бели Тигар је постао митолошки чувар запада.

У фикцији уреди

 
Хатара Соња са Белим тигром.

Референце уреди

  1. ^ Хсинг-цхих Т'иен. анд Wилл Царл Руфус, Тхе Сооцхоw астрономицал цхарт, Анн Арбор : Университy оф Мицхиган Пресс, 1945, п. 4.
  2. ^ Неедхам, Ј. "Астрономy ин Анциент анд Медиевал Цхина". Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. Сериес А, Матхематицал анд Пхyсицал Сциенцес, Вол. 276, Но. 1257, Тхе Плаце оф Астрономy ин тхе Анциент Wорлд (Маy 2, 1974), пп. 67–82. Аццессед 9 Оцт 2012.
  3. ^ Пинес, Yури. "Политицал Мyтхологy анд Дyнастиц Легитимацy ин тхе Ронг Цхенг Схи Манусцрипт Архивирано 2012-04-25 на сајту Wayback Machine". Bulletin of SOAS, Vol. 73, No. 3 (2010), p. 515.
  4. ^ „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2015-11-04. г. Приступљено 2011-06-25. 
  5. ^ Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25. 
  6. ^ „Eta And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 23. 8. 2008. 
  7. ^ Hummel, C. A.; Armstrong, J. T.; Quirrenbach, A.; Buscher, D. F.; Mozurkewich, D.; Simon, R. S.; Johnston, K. J. (1993). „The spectroscopic binary eta Andromedae: Determination of the orbit by optical interferometry”. The Astronomical Journal. 106: 2486. Bibcode:1993AJ....106.2486H. doi:10.1086/116816. .
  8. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  9. ^ „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 28. 7. 2016. 
  10. ^ „35 Ari -- Star”, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 2012-08-15. 
  11. ^ Touhami, Y.; Gies, D. R.; Schaefer, G. H.; McAlister, H. A.; Ridgway, S. T.; Richardson, N. D.; Matson, R.; Grundstrom, E. D.; Ten Brummelaar, T. A.; Goldfinger, P. J.; Sturmann, L.; Sturmann, J.; Turner, N. H.; Farrington, C. (2013). „A CHARA Array Survey of Circumstellar Disks around Nearby Be-type Stars”. The Astrophysical Journal. 768 (2): 128. Bibcode:2013ApJ...768..128T. S2CID 9488327. arXiv:1302.6135 . doi:10.1088/0004-637X/768/2/128. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди