Бели тигар (митологија)

Бели тигар (кинески: 白虎 Бáихǔ) је један од четири симбола^[1] кинеских сазвежђа.^[2]^[3] Он се понекад назива и Бели тигар Запада (кинески: 西方白虎; пињин: Xīфāнг Бáихǔ), а познат је и као Бајху на кинеском, Бјако на јапанском. Он представља запад у смислу смера и јесењу сезону.

Седам кућа Белог тигра уреди

Као и код остала три симбола, у оквиру Белог тигра постоји седам астролошких „кућа” (Месечевих положаја). Имена и одреднице су:^[4]^[5]

Бр. куће	Име (пињин)	Превод	Одредишна звезда
15	奎 (Куí)	Ноге	Ета Андромедае^[6]^[7]
16	婁 (Лóу)	Веза	Бета Ариетис^[8]^[9]
17	胃 (Wèи)	Стомак	35 Ариетис^[10]
18	昴 (Мǎо)	Длакава глава	Алкион^[11]
19	畢 (Бì)	Мрежа	Епсилон Таври
20	觜 (Зī)	Корњачин кљун	Ламбда Орио
21	參 (Схēн)	Три звезде	Алнитак

Порекло уреди

У кинеској култури, тигар је краљ звери и вековима му је на челу представљан знак 王 (пињин: wáнг; дословно: "краљ"). Према легенди, тигров реп би побелео када би достигао старост од 500 година. На тај начин је бели тигар постао нека врста митолошког бића. Према предању бели тигар се појављује тек када цар влада апсолутном врлином, или ако буде мира у целом свету. Будући да бела боја теорије Ву Синга такође представља запад, Бели Тигар је постао митолошки чувар запада.

У фикцији уреди

Хатара Соња са Белим тигром.

У серији Бејблејд, Реј Конова звер Дригер је заснована на овоме.
У роману Приче о династији Танг (кинески: 隋唐演義), наводи се да је реинкарнација звезде Белог тигра генерал Луо Ченг (упрошћени кинески: 罗成; традиционални кинески: 羅成), који је служио у Валанг армији (кинески: 瓦岗军) и касније под Ли Шимином, а за реинкарнацију звезде Азурног змаја се наводи да је то побуњенички генерал Шан Сјунгсин (упрошћени кинески: 单雄信; традиционални кинески: 單雄信), који је служио Ванг Шичунгу. Њих двоје су заклета браћа Чин Шубао и Ченг Јаођин. Наводи се да њихове душе након смрти поседују тело нових јунака из династија Танг и Гогурјео, Сју Женгуи (упрошћени кинески: 薛仁贵; традиционални кинески: 薛仁貴) и Јеон Гаесомун (淵蓋蘇文).
У Госеи Сентај Дајренџеру, лик по имену Кибаренгер користи Бјако мотив, са својим мачем који се зове Бјакошинкен (白虎真剣, комбинација јапанске речи за Белог тигра и шинкен), и његовог гигантског робота Вон Тигра. Улога тог лика је касније промењена у серији Моћни Морфин Моћни ренџери у Бели ренџер.
У Б-Дејман Фајребласту, Бакуга Шира поседује Креис Рајдра, Б-дејмана са белим тигром запада као својом Б-животињом.
У Дигимону, Бајхумон је заснован на Белом тигру.

У Загонеткама & Змајевима, Бели Тигар је инкарниран као девојчица по имену Хаку. Она је део кинеског Пантеона, који садржи остала четири симбола; Вермилионску птицу, Црну корњачу и Азурног змаја.
У Ју Ју Хакушо, Бјако је приказан као члан групе подземља, Четири звери.
У Кајли Чановој серији Сјуен Ву, он је приказан као женскарошки тигар који је иначе нежан и одан.
У серији Фушиги Југи, прича Фушиги Југи Бјако Сенки посвећена је настојању Сузуно Осугија да постане свештеница Бјако.
На догађају Надгледање за кинеску нову годину 2018. (Година пса), Генђи има кожу инспирисану Белим тигром.
У видео игри Финална фантазија XIV: Стормблад, Бјако се јавља као шеф у потпројекту Четири лорда, појављујући се као бели тигар који се трансформише у џиновског хуманоида при чему десна рука задржава елементе тигарске форме.
У серији Кунг Фу Панда: Шапе судбине, он је једно од Четири сазвежђа, који је исцелитељ групе. Његов чи користи брза-на-обарачу и насилна Ђинг, што јој омогућава да лечи и пацификује друге.
У MapleStory, класа Хојоунг је заснована на Белом тигру.

Референце уреди

^ Хсинг-цхих Т'иен. анд Wилл Царл Руфус, Тхе Сооцхоw астрономицал цхарт, Анн Арбор : Университy оф Мицхиган Пресс, 1945, п. 4.
^ Неедхам, Ј. "Астрономy ин Анциент анд Медиевал Цхина". Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. Сериес А, Матхематицал анд Пхyсицал Сциенцес, Вол. 276, Но. 1257, Тхе Плаце оф Астрономy ин тхе Анциент Wорлд (Маy 2, 1974), пп. 67–82. Аццессед 9 Оцт 2012.
^ Пинес, Yури. "Политицал Мyтхологy анд Дyнастиц Легитимацy ин тхе Ронг Цхенг Схи Манусцрипт Архивирано 2012-04-25 на сајту Wayback Machine". Bulletin of SOAS, Vol. 73, No. 3 (2010), p. 515.
^ „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2015-11-04. г. Приступљено 2011-06-25.
^ Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25.
^ „Eta And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 23. 8. 2008.
^ Hummel, C. A.; Armstrong, J. T.; Quirrenbach, A.; Buscher, D. F.; Mozurkewich, D.; Simon, R. S.; Johnston, K. J. (1993). „The spectroscopic binary eta Andromedae: Determination of the orbit by optical interferometry”. The Astronomical Journal. 106: 2486. Bibcode:1993AJ....106.2486H. doi:10.1086/116816. .
^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7.
^ „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 28. 7. 2016.
^ „35 Ari -- Star”, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 2012-08-15.
^ Touhami, Y.; Gies, D. R.; Schaefer, G. H.; McAlister, H. A.; Ridgway, S. T.; Richardson, N. D.; Matson, R.; Grundstrom, E. D.; Ten Brummelaar, T. A.; Goldfinger, P. J.; Sturmann, L.; Sturmann, J.; Turner, N. H.; Farrington, C. (2013). „A CHARA Array Survey of Circumstellar Disks around Nearby Be-type Stars”. The Astrophysical Journal. 768 (2): 128. Bibcode:2013ApJ...768..128T. S2CID 9488327. arXiv:1302.6135  . doi:10.1088/0004-637X/768/2/128.

Literatura уреди

Book of Jin, volume 11–13 (晉書·天文志)
Huainanzi, volume 3 (淮南子·天文訓)
Needham, J. "Astronomy in Ancient and Medieval China". Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences, Vol. 276, No. 1257, The Place of Astronomy in the Ancient World (May 2, 1974)
Sun, Xiaochun (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures.
„The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2012-07-10. г. Приступљено 2011-06-25.
Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25.
Sun, Xiaochun (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures.
Chung, Saehyang P. (1990). „A Study of the Daming Palace: Documentary Sources and Recent Excavations”. Artibus Asiae. 50 (1/2): 23—72. JSTOR 3250086. doi:10.2307/3250086.
Wechsler, Howard J. (1979). „The Founding of the T'ang Dynasty: Kao-tsu (Reign 618–26)”. Ур.: Twitchett, Dennis. The Cambridge History of China, Volume 3: Sui and T'ang China, 589–906, Part I. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 150—187. ISBN 978-0-521-21446-9.
Bhat, R. B.; Wu, C. (2014). Xuan Zhang's mission to the West with Monkey King. New Delhi: Aditya Prakashan.
Fu, James S. (1977). Mythic and Comic Aspects of the Quest. Singapore: Singapore University Press.
Gray, Gordon; Wang, Jianfen (2019). „The Journey to the West: A Platform for Learning About China Past and Present”. Education About Asia. 24 (1).
Hsia, C.T. (1968). „The Journey to the West”. The Classic Chinese Novel . New York: Columbia University Press. стр. 115–164.
Jenner, William John Francis (1984). „Translator's Afterword”. Journey to the West. 4 (Seventh изд.). Beijing: Foreign Languages Press. стр. 2341—2343.
——— (3. 2. 2016). „Journeys to the East, 'Journey to the West”. Los Angeles Review of Books.
Kao, Karl S.Y. (октобар 1974). „An Archetypal Approach to Hsi-yu chi”. Tamkang Review. 5 (2): 63—98.
Plaks, Andrew (1987). The Four Masterworks of the Ming Novel. Princeton: Princeton University Press. стр. 183–276.
——— (1994). „The Journey to the West”. Ур.: Miller, Barbara S. Masterworks of Asian Literature in Comparative Perspective. New York: M.E. Sharpe. стр. 272—284.
Wu, Shelly (2005). Chinese Astrology. The Career Press. ISBN 1-56414-796-7.
Ting, Julian (2014), 占星學量子, createspace, ISBN 978-149373455-9
何, 丙郁 (2003), Chinese mathematical astrology : reaching out to the stars, Routledge, ISBN 0415297591 .
Levitt, Ellen Dorn (2013). Fate A Chinese Zodiac (на језику: енглески) (1st изд.). London: Center Press, John L. Norris Art Center, Lyndon Institute. стр. 1—130.
Kistemaker, Jacob, Sun, Xiaochun (1997). The Chinese sky during the Han: constellating stars and society. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-10737-3.
„"Almanac" "lunar" zodiac beginning of spring as the boundary dislocation? — China Network”. 16. 2. 2009. Приступљено 5. 1. 2011.
Franglen, Nora (2013). Simple Guide to Five Element Acupuncture (1st изд.). Singing Dragon. стр. 30—55. ISBN 9781848191860.
Alan Davidson, Tom Jaine, The Oxford companion to food, p. 305, article on "five grains of China"
Yang, Lihui, et al. (2005). Handbook of Chinese Mythology. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533263-6
Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (септембар 2008), „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 389 (2): 869—879, Bibcode:2008MNRAS.389..869E, S2CID 14878976, arXiv:0806.2878  , doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x.
van Rensbergen, W.; De Loore, C.; Jansen, K. (фебруар 2006), „Evolution of interacting binaries with a B type primary at birth”, Astronomy and Astrophysics, 446 (3): 1071—1079, Bibcode:2006A&A...446.1071V, doi:10.1051/0004-6361:20053543  .
„The Colour of Stars”, Australia Telescope, Outreach and Education, Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation, 21. 12. 2004, Архивирано из оригинала 18. 3. 2012. г., Приступљено 2012-01-16.
van Leeuwen, Floor (новембар 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, S2CID 18759600, arXiv:0708.1752v1  , doi:10.1051/0004-6361:20078357. Note: see VizieR catalogue I/311.
Borgman, J. (децембар 1960), „Seven-Colour Photometry of O, B and A Stars”, Bulletin of the Astronomical Institutes of the Netherlands, 15: 255, Bibcode:1960BAN....15..255B.
Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Ур.: Batten, Alan Henry; Heard, John Frederick. Determination of Radial Velocities and their Applications, Proceedings from IAU Symposium no. 30. University of Toronto: International Astronomical Union (објављено 1967). стр. 57—63. Bibcode:1967IAUS...30...57E.
Abt, Helmut A.; Levato, Hugo; Grosso, Monica (јул 2002), „Rotational Velocities of B Stars”, The Astrophysical Journal, 573 (1): 359—365, Bibcode:2002ApJ...573..359A, doi:10.1086/340590  .
Crawford, D. L.; Barnes, J. V.; Golson, J. C. (1971), „Four-color, Hbeta, and UBV photometry for bright B-type stars in the northern hemisphere”, The Astronomical Journal, 76: 1058, Bibcode:1971AJ.....76.1058C, doi:10.1086/111220.
Tetzlaff, N.; Neuhäuser, R.; Hohle, M. M. (јануар 2011), „A catalogue of young runaway Hipparcos stars within 3 kpc from the Sun”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 410 (1): 190—200, Bibcode:2011MNRAS.410..190T, S2CID 118629873, arXiv:1007.4883  , doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17434.x.
Zorec, J.; et al. (јул 2009), „Fundamental parameters of B supergiants from the BCD system. I. Calibration of the (λ_1, D) parameters into T_eff”, Astronomy and Astrophysics, 501 (1): 297—320, Bibcode:2009A&A...501..297Z, S2CID 14969137, arXiv:0903.5134  , doi:10.1051/0004-6361/200811147.
Pasinetti Fracassini, L. E.; et al. (фебруар 2001), „Catalogue of Apparent Diameters and Absolute Radii of Stars (CADARS) - Third edition - Comments and statistics”, Astronomy and Astrophysics, 367 (2): 521—524, Bibcode:2001A&A...367..521P, S2CID 425754, arXiv:astro-ph/0012289  , doi:10.1051/0004-6361:20000451.
Hohle, M. M.; Neuhäuser, R.; Schutz, B. F. (април 2010), „Masses and luminosities of O- and B-type stars and red supergiants”, Astronomische Nachrichten, 331 (4): 349, Bibcode:2010AN....331..349H, S2CID 111387483, arXiv:1003.2335  , doi:10.1002/asna.200911355.

Spoljašnje veze уреди

[1] Хсинг-цхих Т'иен. анд Wилл Царл Руфус, Тхе Сооцхоw астрономицал цхарт, Анн Арбор : Университy оф Мицхиган Пресс, 1945, п. 4.

[needy-2] Неедхам, Ј. "Астрономy ин Анциент анд Медиевал Цхина". Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. Сериес А, Матхематицал анд Пхyсицал Сциенцес, Вол. 276, Но. 1257, Тхе Плаце оф Астрономy ин тхе Анциент Wорлд (Маy 2, 1974), пп. 67–82. Аццессед 9 Оцт 2012.

[3] Пинес, Yури. "Политицал Мyтхологy анд Дyнастиц Легитимацy ин тхе Ронг Цхенг Схи Манусцрипт Архивирано 2012-04-25 на сајту Wayback Machine". Bulletin of SOAS, Vol. 73, No. 3 (2010), p. 515.

[4] „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2015-11-04. г. Приступљено 2011-06-25.

[5] Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25.

[sb0-6] „Eta And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 23. 8. 2008.

[intf-7] Hummel, C. A.; Armstrong, J. T.; Quirrenbach, A.; Buscher, D. F.; Mozurkewich, D.; Simon, R. S.; Johnston, K. J. (1993). „The spectroscopic binary eta Andromedae: Determination of the orbit by optical interferometry”. The Astronomical Journal. 106: 2486. Bibcode:1993AJ....106.2486H. doi:10.1086/116816. .

[Kunitzsch-8] Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7.

[IAU-CSN-9] „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 28. 7. 2016.

[SIMBAD-10] „35 Ari -- Star”, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 2012-08-15.

[chara-11] Touhami, Y.; Gies, D. R.; Schaefer, G. H.; McAlister, H. A.; Ridgway, S. T.; Richardson, N. D.; Matson, R.; Grundstrom, E. D.; Ten Brummelaar, T. A.; Goldfinger, P. J.; Sturmann, L.; Sturmann, J.; Turner, N. H.; Farrington, C. (2013). „A CHARA Array Survey of Circumstellar Disks around Nearby Be-type Stars”. The Astrophysical Journal. 768 (2): 128. Bibcode:2013ApJ...768..128T. S2CID 9488327. arXiv:1302.6135  . doi:10.1088/0004-637X/768/2/128.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]