У органској хемији, бензил је супституент или молекулски фрагмент који има структуру C6H5CH2-. Бензил садржи бензенски прстен везан за CH2 групу.[1]

Структура бензил групе

Номенклатура

уреди

У ИУПАЦ номенклатури префикс бензил се односи на C6H5CH2 супституент, на пример бензил хлорид или бензил бензоат. Бензил није исто што и фенил, чија формула је C6H5. Термин бензилни се користи за описивање позиције првог угљеника ковалентно везаног за бензен или други ароматични прстен. На пример позитивно наелекрисање, које је стабилизовано у тој позицији се назива "бензилни" карбокатјон.

Бензил слободни радицал има формулу C6H5CH2. Бензил карбокатјон има формулу C6H5CH2+; карбањон има формулу C6H5CH2-. Ови молекулски облици се не могу формирати у знатним количинама под нормалним условима, али су корисни у објашњавању механизама хемијских реакција.

Скраћенице

уреди

Скраћеница "Бн" се често користи за означавање бензил група у номенклатури и у структурним описима хемијских формула. На пример, бензил алкохол се може представити као BnOH. Ова скраћеница се разликује од "Бз", која означава бензоил групу C6H5C(O)-, као и фенил групе C6H5, скраћено "Ph".

Референце

уреди
  1. ^ Carey, F. A., and Sundberg, R. J.; Advanced Organic Chemistry, Part A: Structure and Mechanisms, 5th ed.; Springer: New York, NY, 2008. pp 806–808, 312–313.