Библиотека Медичи Лауренцијана
Библиотека Медичи Лауренцијана (лат. Biblioteca Medicea Laurenziana) у Фиренци је позната по томе што је у њој ускладиштено преко 11.000 древних рукописа и 4.500 раних штампаних књига.[1] Саграђена у оквиру самостана у Медичијевој базилици под покровитељсквом Клемента VII, папе из породице Медичи, Библиотека је требало да свима покаже како породица Медичи више нису били само трговци, него и припадници тадашње интелигенције. Садржи рукописе и књиге из приватне збирке Медичијевих. Библиотека је позната по свом архитектонском стилу, а саградио ју је Микеланђело Буонароти. Сматра се једним од примера маниризма.[1][2][3]
| Библиотеца Медицеа Лаурензиана | |
 Библиотека Медичи Лауренцијана | |
| Оснивање | 1523.-1525.год. |
|---|---|
| Локација | Фиренца Италија |
| Директор | Дотт. сса Анна Рита Фантони |
| Адреса | Пиазза Сан Лорензо н° 9 |
| Веб-сајт | Библиотека Медичи Лауренцијана |
Значај породице Медичи и настанак библиотеке уреди
Козимо де Медичи (Цòсимо ди Гиованни дегли Мèдици) је владао без икакве титуле тридесет година. Основао је Платонову академију и тако је омогућио да се Фиренца претвори у највећи центар интелектуалног и уметничког живота у Италији. У својој палати у Фиренци, Козимо је формирао приватну збирку која је његовим наследницима постала једна од најважнијих ренесансних библиотека у Европи - Библиотеца Медицеа Привата. Културну политику је посебно наставио његов унук Лоренцо, звани Лоренцо Величанствени. У његово време библиотека је била омиљено место за окупљање хуманиста. Најмлађи Лоренцов син Дјовани (Гиованни ди Бицци де' Медици), пренеће касније ту библиотеку у Рим, али након његове смрти кардинал Ђулијано је библиотеку вратио у Фиренцу. У жељи да трајно реши питање њеног смештаја, Ђулијано де Медичи се обратио Микеланђелу Буонаротију са жељом да у клаустру базилике "Св.Лоренца" сагради за њу посебне просторије. На подизању и укрштавању ове библиотеке радили су најбољи мајстори и уметници тог времена, међу којима је Ђорђо Вазари који је по Микеланђеловим нацртима израдио чувено стубиште којим се улази у главну просторију библиотеке. Библиотека је отворена за јавност 1571. године а располагала је са око 3,000 врло вредних рукописа. Касније ова библиотека је названа Библиотеца Медицеа Лаурензиана.
Предворје уреди
Предворје или улазни хол библиотеке Лауренцијане чине рукописи које је сакупио Козимо старији уз помоћ неких најпознатијих хуманиста тих времена. Главна карактеристика предворја је његова вертикалност: зидови су подељени у три секције које су декорисане дуплим колонама и уоквиреним пиластрима који су зашиљени ка доле у неуобичајеном стилу. Степениште, које је оригинално замишљено од Микеланђела, је реализовано од Бартоломеа Аманатија . Његова тројна структура, укључујући централно степениште са степеницама елипсастог облика, је веома јединствена. Микеланђело је имао замисао да предворје буде тамни увод ка светлој соби за читање. Остало је недовршено до краја 20.века када је фасада коначно завршена са серијама блиндираних прозора. Плафон је био прекривен тканином која приказује мотиве који имитирају урезан дрвени плафон собе за читање. [4]
Читаоница уреди
Соба за читање, која се за разлику од предворја развија хоризонтално, садржи две серије дрвених клупа, такозвани плутеи, који су функционисали као сталци за читање као и полице за књиге. Колекција која је овде чувана била је јединствена по својој психолошкој и уметничкој вредности. Рукописи и штампане књиге су били положени хоризонтално на сталцима за читање и биле су распоређене по теми ( астрономија, филозофија, историја, граматика, поезија, географија). Центар читаонице одјекује украсним и симболичким дизајнима који се налазе на плафону и асоцирају на породицу Медичи.
Канони манастира уреди
Главни манастир који припада базилици Сан Лоренцо, датира до последње фазе 15. века где је уследила обнова комплекса коју је поручила породица Медичи. Базилика је посвећена великомученику Лоренсу и основана је у антици. У углу, на самом крају сваког манастира, постоје степенице ка горњем спрату и ка библиотеци Лауренцијани. Кроз манастир са леве стране степеништа, налази се улаз у крпту која садржи гробницу Козима де Медичија старијег и вајара Донатела .
Референце уреди
- ^ а б Медицеан-Лаурентиан Либрарy. Енцyцлопæдиа Британница. 2007.
- ^ Фазио, Мицхаел; Моффетт, Мариан; Wодехоусе, Лаwренце, Буилдингс ацросс Тиме (Лондон: Лаwренце Кинг Публисхинг Лтд, 2009), пп. 308-310
- ^ Лотз, Wолфганг; Хоwард, Деборах, Арцхитецтуре ин Италy, 1500-1600 (Неw Хавен: Yале Университy Пресс, 1995), пп. 91-94
- ^ Историја и естетика књиге 2. Драгутин Фуруновић.
Литература уреди
- Историја и естетика књиге 2. Драгутин Фуруновић.
- Медицеан-Лаурентиан Либрарy. Енцyцлопæдиа Британница. 2007.
Спољашње везе уреди
- Званична интернет страница (ин Енглисх)Приступљено 13.04.2017.
- Греат Буилдингс он-лине: Библиотека Медичи Лауренцијана
- Фотографије библиотеке и вестибуле, са коментарима
- Архитектура Микеландјела