Вилијам Мајкл Алберт Броуд (енгл. William Michael Albert Broad, 30. новембар 1955) познатији као Били Ајдол (енгл. Billy Idol) је енглески рок музичар. Постао је популаран у лондонском панк бенду Generation X, dok je pravu slavu stekao tokom osamdesetih, solo karijerom u SAD. Prepoznatljiv muzički stil je rezultat saradnje sa Stivom Stivensom (Steve Stevens). Његови спотови су доживели велики успех, начинивши га МТВ звездом.

Били Ајдол
Ајдол 2012. године
Лични подаци
Пуно имеВилијам Мајкл Алберт Броуд
Датум рођења(1955-11-30)30. новембар 1955.(68 год.)
Место рођењаСтанмор, Уједињено Краљевство
Занимањемузичар, аутор песама, глумац
Музички рад
Активни период1973—данас
Жанр
Инструментивокал, гитара
Издавачке куће
Остало
Веб-сајтbillyidol.net

Музичка каријера уреди

Били Ајдол је своју музичку каријеру отпочео 1975. у бенду Рокитс (Rockettes), који је основао са Стивом Апстоуном. Свирали су само обраде познатих песама. После тога је био гитариста у бенду Челси, основаном 1976. године у Лондону. Први сингл им је био Right to Work. У почетку су била четири члана, од којих су тројица (Били Ајдол, Тони Џејмс и Џон Тоув) убрзо формирала Џенерејшн Екс (новембар 1976). Чланови групе Џенерејшн Екс су се временом мењали, а Били Ајдол је био певач од почетка до напуштања бенда. Први сингл Your Generation је издат новембра 1977. године. Објавили су три албума: Generation X (1978), Valley of the Dolls (1979) и Kiss Me Deadly (1981). Највећи хит је била песма Dancing with Myself, са последњег албума.

Преселивши се у Њујорк 1980[1] , започиње соло каријеру објављивањем мини албума Don't Stop (1981) са само 4 песме, од којих су најзначајније Dancing with Myself и Mony Mony (обрада Томи Џејмса и Шонделса из 1968). Од албума Billy Idol (1982), почиње сарадња са Стивом Стивенсом (Steve Stevens), гитаристом из Њујорка, који је допринео препознатљивом музичком стилу Ајдола током осамдесетих, под утицајем постпанка, њувејва и синтпопа. Хитови са тог албума су били Hot in the City и White Wedding.1984 године објављује албум Rebel Yell са хитовима: Rebel Yell, Flesh for Fantasy, Eyes Without a Face, Catch My Fall. Издавањем овог албума је постигао светску славу, са мулти-платинастим тиражом. Vital Idol, ремикс компилација највећих хитова се појављује 1985. године. Успешан албум је био и Whiplash Smile (1986), односно песме Sweet Sixteen, To Be a Lover и Don't Need a Gun. Песма Sweet Sixteen са призвуком кантрија, једна је од ретких његових балада. 1987. године издаје Vital Idol зе америчко тржиште, уз пратећи ливе сингл за песму "Монy Монy" који заузима прву позицију у САД-у. Убрзо затим, Стив Стивенс га напушта и формира свој бенд. Били Ајдол се сели у Лос Анђелес, где 1990. издаје албум Charmed Life, са песмама у типичном рок стилу. У то време је доживео тешку саобраћајну несрећу на мотору, због које је умало изгубио ногу. Највећи хитови с овог албума су били L.A. Woman (обрада Дорса из 1971) и Cradle of Love. Спот за песму Cradle of Love је доживео огроман успех. Албум Cyberpunk (1993), доноси промене у Ајдоловом музичком стилу, са примесама техна и компјутерском обрадом гласа, што је било много испред свог времена. Није доживео велики успех, а најпознатија песма са тог албума је Shock to the System. Следеће године издаје сингл Speed (1994), који је био велики хит из филма Брзина. После тога га прате проблеми с дрогом и следи дугогодишња пауза у издавању студијских албума. Сарадњу са Стивом Стивенсом поново покреће 2001. године и издаје компилацију Greatest Hits, на којој се нашла и песма Don't You Forget About Me (обрада Симпл Мајндса из 1985). Devil's Playground (2005) је био његов први студијски албум након 12 година. Највећи хит с тог албума је Scream.

Занимљивости уреди

  • Били Ајдол се опробао и као глумац. Први пут је то било у филму Дорси (The Doors 1991), иако се појавио у сасвим споредној улози. Његов ангажман у том филму је требало да буде већи, али га је спречила саобраћајна несрећа и прелом ноге. Из истог разлога је пропустио улогу у филму Терминатор 2 (Terminator 2: Judgment Day 1991). Требало је да глуми главног негативца, робота Т-1000. У филму Мад Дог Тиме (1996) је Лее Турнер, унајмљени убица, а у филму Свадбени певач (Wedding Singer 1998) се појављује у улози самог себе, на крају филма.
  • У споту Cradle of Love, сниман му је само горњи део тела, пошто је доњи био привремено парализован услед саобраћајне несреће.[2] Током снимања спота Eyes Without a Face, добио је привремено слепило. Телевизије су одбиле да емитују првобитну верзију спота за песму Wхите Wеддинг, разлог је сцена на којој се види крв након стављања прстена. Спот Хот Ин Тхе Цитy из 1987. године је забрањен од стране МТВ-а, јер је Пери Листер разапета на крст.
  • Велики хит из осамдесетих, песма Don't You Forget About Me, коју је написао његов дугогодишњи продуцент Кит Форси (Keith Forsey) за групу Симпл Мајндс (Simple Minds), прво је била понуђена њему, али је Ајдол одбио. Урадио је њену обраду 2001.
  • У Србији је гостовао 2006. године, на фестивалу „Егзит“ у Новом Саду и 21. јуна 2010. у Београду на „Ушће фесту“, 2014. испод калемегданске тврђаве и у Јулу 2018. године у Зајечару.
  • Наступао је у Рио де Жанеиру, у Бразилу, 1991. године на другом фестивалу Rock in Rio пред више од 100 хиљада људи.

Дискографија уреди

Албуми уреди

Синглови уреди

  • 1981. Dancing With Myself, Mony Mony
  • 1982. Hot in the City, White Wedding
  • 1984. Rebel Yell, Eyes Without a Face, Flesh for Fantasy
  • 1985. Catch My Fall
  • 1986. To Be a Lover
  • 1987. Don't Need a Gun, Sweet Sixteen, Mony Mony (Live)
  • 1990. Cradle of Love, L.A. Woman, Prodigal Blues
  • 1993. Shock to the System, Heroin, Adam in Chains, Wasteland
  • 1994. Speed
  • 2005. Scream, Cherie
  • 2008. John Wayne
  • 2008. New Future Weapon

Референце уреди

  1. ^ Хилбурн, Роберт (30. 11. 1986). „Биллy Идол--то Бе А Хуман”. латимес.цом. Приступљено 26. 11. 2011. 
  2. ^ „Биллy Идол Биограпхy”. www.тхебиограпхyцханнел.цо.ук. Архивирано из оригинала 30. 12. 2011. г. Приступљено 26. 11. 2011. 

Спољашње везе уреди