Отворите главни мени

Post-pank (engl. Post-punk) je muzički pravac koji se razvio iz panka kasnih 1970-ih, kao odgovor na pank rok eksploziju iz sredine iste decenije.

Koreni post-panka su u panku, ali muzika je za razliku od panka više introvertna, kompleksna i eksperimentalna[1]. Post-pank je postavio temelj alternativnoj rok muzici, proširivši granice pank i andergraund muzike uz pomoć elemenata kraut-roka (upotreba sintesajzera i obuhvatnog ponavljanja), daba (pogotovo bas gitare), američkog fanka pa čak i disko muzike, koje tradicionalni pank nikada ne bi dopustio.

1980-ih post-pank je zauzeo jako mesto na indi sceni i iz njega su se razvili gotik rok, industrijski rok, alternativni rok i psihobili.

Sam termin „post-pank“ je ušao u upotrebu ranih 1980-ih. Britanski kritičar Grejl Markus je u julu 1980. godine korstio izraz da bi opisao muziku bendova kao što su Gang of Four, The Raincoats i Essential Logic[2].

Садржај

Klasični post-pank sastaviУреди

Novi talasУреди

Oko 1977. se u Severnoj Americi razvio novi talas koji se uklopio u post-pank. Karakteristika bendova novog talasa jeste da se više usredsređuju na performanse nego na koherentnu strukturu same muzike. Bendovi novog talasa su na primer Teenage Jesus and the Jerks, Glenn Branca, Rhys Chatham, Mars, James Chance and the Contortions, DNA, Bush Tetras, Theoretical Girls, Swans i Sonic Youth.

Post-pank revajvlУреди

Početkom 21. veka se iz britanskog i američkog indi roka razvio post-pank revajvl, muzički pravac koji ima jasne karakteristike post-panka. Ova modernija vrsta post-panka je komercijalno daleko uspešnija od klasične post-pank muzike, sa bendovima kao što su The Strokes, Interpol, The Rapture, The Rakes, The Libertines, Franz Ferdinand, The Killers, Editors i Stroszek.

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ www.allmusic.com
  2. ^ Greil Marcus, Ranters and Crowd Pleasers, pp. 109