Перформанс (енг. представа, представљање, изведба) је једна форма акционе уметности настала шездесетих година 20. века, као посљедица повезивања боди арта, хепенинга, одређених схватања позоришта и ритуала примитивних цивилизација.[1] Перформанс се у уметности најчешће односи на догађај у којем једна група људи (перформер или перформери) изводе, тј. понашају се на одређени начин за другу групу људи — публику.[2] Понекад је граница између перформера и публике врло мутна, па се може рећи да је и публика са својим реакцијама саставни део перформанса. Перформанс се поставља против представе о уметности која је продајни, трајни објекат и подвлачи пролазност уметничког дела и критикује раздвојеност уметничког дела од уметника. У средишту пажње нису улоге као у позоришту или слике и објекти као у ликовној уметности већ акције, покрети и процеси. Перформанс уметници не дају ништа друго осим себе самог. Познат и као уметничка акција, годинама се развијао као сопствени жанр у коме се уметност представља уживо. Имао је важну и фундаменталну улогу у авангардној уметности 20. века.[3][4]

"Refugien" 2005. у Берлину

Укључује четири основна елемента: време, простор, тело и присуство уметника и однос између ствараоца и јавности. Акције, које се углавном развијају у уметничким галеријама и музејима, могу се одвијати на улици, у било ком окружењу или простору и у било ком временском периоду.[5] Његов циљ је да изазове реакцију, понекад уз подршку импровизације и осећаја за естетику. Теме су обично повезане са животним искуствима самих уметника, или потребом денунцијације или друштвене критике и са духом трансформације.[6]

Термини „уметност перформанса“ и „перформанс“ су постали широко коришћени 1970-их, иако историја перформанса у визуелним уметностима датира још од футуристичких продукција и кабареа из 1910-их.[7][2] Главни пионири перформанса су Кароли Шниман,[8] Марина Абрамовић,[9] Ана Мендиета,[10] Крис Берден,[11] Херман Нич, Јосер Беујс, Нам Џун Пајк, Ивес Клејн и Вито Акончи.[12] Неки од главних експонената у новије време су Танија Бругуера,[13] Абел Азкона,[14] Регина Хозе Галиндо, Техчинг Хсиех, Марта Минухин[15] и Петр Павленски. Дисциплина је повезана са хепенингом, флуксус покретом, боди артом и концептуалном уметношћу.[16]

Израз перформанс уреди

 
Пантомима и сликарство

Појам перформанса није егзактно одређен и дефинисан, ту се може радити о уметности тела, боди арту, флуксусу и многи уметници као на пример бечки уметници акције или нови дадаисти описују своје активности као живе уметности, акционе уметности или интерпретације.

Историја и корени уреди

Перформанс има елементе позоришта, плеса, пантомиме, музике или циркуса. Тако долазе до изражаја основни елементи у игри; време, простор, тело уметника, драматургија. Перформанс је често описиван помоћу фотографије, филма или видеа.

Развија се заједно са хепенингом и претходила му је авангардна уметност 20. века као футуризам, дадаизам а и ритуал је извор перформанса.

Пионири перформанса уреди

Важни уметници перформанса прве генерације су;

Нова генерација перформанс уметника:

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Carlson, Marvin (1998). Performance: A Critical Introduction. London and New York: Routledge. стр. 1, 2. ISBN 978-0-415-13703-4. 
  2. ^ а б „Performance Art”. Tate Modern. Приступљено 20. 5. 2020. 
  3. ^ „Performance Art Movement Overview”. The Art Story. Приступљено 12. 5. 2020. 
  4. ^ „Media & Performance”. Moma Museo of Modern Art. Приступљено 20. 5. 2020. 
  5. ^ Taylor y Fuentes, Diana y Macela (2011). „Estudios avanzados de performance” (PDF). Fondo de Cultura Económica. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019. 
  6. ^ Franco Peplo, Fernando (2014). „El concepto de performance según Erving Goffman y Judith Butler” (PDF). Colección Documentos de trabajo. Editorial CEA. Año1. Número 3. Приступљено 8. 2. 2019. 
  7. ^ „Etimología de performance”. Etimologías de Chile. 2019. Приступљено 20. 5. 2020. 
  8. ^ Carreño Rio, Rodrigo. „Carolee Schneemann, Pionera y Referente”. Le Miau Noir. Приступљено 8. 6. 2020. 
  9. ^ „Marina Abramovic, pionera del performance”. The Vault. 8. 4. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  10. ^ „Ana Mendieta, la pionera cubana de la performance, está en Madrid”. Diario de Cuba. 14. 2. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  11. ^ Calvo, Irene (14. 5. 2015). „Chris Burden, el body art y la performance de los 70: referentes actuales”. Ah Magazine. Приступљено 8. 6. 2020. 
  12. ^ Davis, Ben (28. 4. 2017). „Vito Acconci, Transgressive Progenitor of Performance Art, Dies at 77”. London Arte Week. Приступљено 30. 6. 2020. 
  13. ^ „The Top 10 Living Artists of 2015”. Artsy. 2015. Приступљено 30. 6. 2020. 
  14. ^ „Abel Azcona, mejor artista de performance”. Hoyu es arte. 22. 2. 2016. Приступљено 30. 6. 2020. 
  15. ^ E. Cué, Carlos (17. 2. 2017). „Marta Minujín "Desde los años sesenta no se ha hecho nada nuevo en arte". El Pais. Приступљено 30. 6. 2020. 
  16. ^ Fischer-Lichte, Erika. The Transformative Power of Performance: A New Aesthetics. New York and London 2008, Routledge. ISBN 978-0415458566.

Литература уреди

Спољашње везе уреди