Перформанс
Перформанс (енг. представа, представљање, изведба) је једна форма акционе уметности настала шездесетих година 20. века, као посљедица повезивања боди арта, хепенинга, одређених схватања позоришта и ритуала примитивних цивилизација.[1] Перформанс се у уметности најчешће односи на догађај у којем једна група људи (перформер или перформери) изводе, тј. понашају се на одређени начин за другу групу људи — публику.[2] Понекад је граница између перформера и публике врло мутна, па се може рећи да је и публика са својим реакцијама саставни део перформанса. Перформанс се поставља против представе о уметности која је продајни, трајни објекат и подвлачи пролазност уметничког дела и критикује раздвојеност уметничког дела од уметника. У средишту пажње нису улоге као у позоришту или слике и објекти као у ликовној уметности већ акције, покрети и процеси. Перформанс уметници не дају ништа друго осим себе самог. Познат и као уметничка акција, годинама се развијао као сопствени жанр у коме се уметност представља уживо. Имао је важну и фундаменталну улогу у авангардној уметности 20. века.[3][4]
Укључује четири основна елемента: време, простор, тело и присуство уметника и однос између ствараоца и јавности. Акције, које се углавном развијају у уметничким галеријама и музејима, могу се одвијати на улици, у било ком окружењу или простору и у било ком временском периоду.[5] Његов циљ је да изазове реакцију, понекад уз подршку импровизације и осећаја за естетику. Теме су обично повезане са животним искуствима самих уметника, или потребом денунцијације или друштвене критике и са духом трансформације.[6]
Термини „уметност перформанса“ и „перформанс“ су постали широко коришћени 1970-их, иако историја перформанса у визуелним уметностима датира још од футуристичких продукција и кабареа из 1910-их.[7][2] Главни пионири перформанса су Кароли Шниман,[8] Марина Абрамовић,[9] Ана Мендиета,[10] Крис Берден,[11] Херман Нич, Јосер Беујс, Нам Џун Пајк, Ивес Клејн и Вито Акончи.[12] Неки од главних експонената у новије време су Танија Бругуера,[13] Абел Азкона,[14] Регина Хозе Галиндо, Техчинг Хсиех, Марта Минухин[15] и Петр Павленски. Дисциплина је повезана са хепенингом, флуксус покретом, боди артом и концептуалном уметношћу.[16]
Израз перформанс уреди
Појам перформанса није егзактно одређен и дефинисан, ту се може радити о уметности тела, боди арту, флуксусу и многи уметници као на пример бечки уметници акције или нови дадаисти описују своје активности као живе уметности, акционе уметности или интерпретације.
Историја и корени уреди
Перформанс има елементе позоришта, плеса, пантомиме, музике или циркуса. Тако долазе до изражаја основни елементи у игри; време, простор, тело уметника, драматургија. Перформанс је често описиван помоћу фотографије, филма или видеа.
Развија се заједно са хепенингом и претходила му је авангардна уметност 20. века као футуризам, дадаизам а и ритуал је извор перформанса.
Пионири перформанса уреди
Важни уметници перформанса прве генерације су;
- Марина Абрамовић,
- Ален Капров ("Allan Kaprow") који је увео појам хепенинга,
- Ив Клајн ("Yves Klein"),
- Пијеро Манчони ("Piero Manzoni"),
- Вито Аконси ("Vito Acconci"),
- Тимм Улрихс ("Timm Ulrichs"),
- Херман Нич ("Hermann Nitsch"),
- Јозеф Бојс ("Joseph Beuys"). који су почев од 1968. године стварали често политичку манифестацију као перформанс
Нова генерација перформанс уметника:
- Франко Б ("Franko B"),
- Себастијан Биник ("Себастијан Биениек", "Sebastian Bieniek")
- Рон Ети ("Ron Athey"),
- Кира О’Рајли ("Kira O'Reilly"),
- Габријел Савић Ра,
- Џунипер Перлис ("Juniper Perlis"),
- Оливер Фрост ("Oliver Frost"),
- Орит Ашери ("Oreet Ashery"),
- Стал Стенсли ("Stahl Stenslie"),
- Дамали Ајо ("damali ayo"),
- Една Флорета ("Edna Floretta")
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Carlson, Marvin (1998). Performance: A Critical Introduction. London and New York: Routledge. стр. 1, 2. ISBN 978-0-415-13703-4.
- ^ а б „Performance Art”. Tate Modern. Приступљено 20. 5. 2020.
- ^ „Performance Art Movement Overview”. The Art Story. Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ „Media & Performance”. Moma Museo of Modern Art. Приступљено 20. 5. 2020.
- ^ Taylor y Fuentes, Diana y Macela (2011). „Estudios avanzados de performance” (PDF). Fondo de Cultura Económica. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ Franco Peplo, Fernando (2014). „El concepto de performance según Erving Goffman y Judith Butler” (PDF). Colección Documentos de trabajo. Editorial CEA. Año1. Número 3. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ „Etimología de performance”. Etimologías de Chile. 2019. Приступљено 20. 5. 2020.
- ^ Carreño Rio, Rodrigo. „Carolee Schneemann, Pionera y Referente”. Le Miau Noir. Приступљено 8. 6. 2020.
- ^ „Marina Abramovic, pionera del performance”. The Vault. 8. 4. 2018. Приступљено 8. 6. 2020.
- ^ „Ana Mendieta, la pionera cubana de la performance, está en Madrid”. Diario de Cuba. 14. 2. 2020. Приступљено 8. 6. 2020.
- ^ Calvo, Irene (14. 5. 2015). „Chris Burden, el body art y la performance de los 70: referentes actuales”. Ah Magazine. Приступљено 8. 6. 2020.
- ^ Davis, Ben (28. 4. 2017). „Vito Acconci, Transgressive Progenitor of Performance Art, Dies at 77”. London Arte Week. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „The Top 10 Living Artists of 2015”. Artsy. 2015. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Abel Azcona, mejor artista de performance”. Hoyu es arte. 22. 2. 2016. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ E. Cué, Carlos (17. 2. 2017). „Marta Minujín "Desde los años sesenta no se ha hecho nada nuevo en arte"”. El Pais. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ Fischer-Lichte, Erika. The Transformative Power of Performance: A New Aesthetics. New York and London 2008, Routledge. ISBN 978-0415458566.
Литература уреди
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
- Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
- Carlson, Marvin (1996). Performance: A Critical Introduction. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-13702-7.. ISBN 978-0-415-13703-4.
- Carr, C. (1993). On Edge: Performance at the End of the Twentieth Century. Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-5267-9.. ISBN 978-0-8195-6269-2.
- Erika Fischer-Lichte: Ästhetik des Performativen. Frankfurt: edition suhrkamp. 2004. ISBN 978-3-518-12373-7. (in German)
- Goldberg, Roselee. Performance: Live Art Since 1960. Harry N. Abrams, NY NY. 1998. ISBN 978-0-8109-4360-5.
- Goldberg, Roselee (2001). Performance Art: From Futurism to the Present (World of Art). Thames & Hudson
- Gómez-Peña, Guillermo (2005). Ethno-techno: Writings on performance, activism and pedagogy. London: Routledge. ISBN 978-0-415-36248-1.
- Jones, Amelia and Heathfield, Adrian (eds.) Perform, Repeat, Record. Live Art in History. Intellect, Bristol. 2012. ISBN 978-1-84150-489-6.
- Rockwell, John (2004). "Preserve Performance Art?" New York Times, April 30.
- Schimmel, Paul (ed.) (1998). Out of Actions: Between Performance and the Object, 1949–1979. Thames and Hudson, Los Angeles. Library of the Congress NX456.5.P38 S35 1998
- Smith, Roberta (2005). "Performance Art Gets Its Biennial". New York Times, November 2.
- Atkins, Robert (1997). ArtSpeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords, 1945 to the Present. Abbeville Press. ISBN 978-0789211514. (basic definition and basic overview provided)
- Art in the Modern Era: A Guide to Styles, Schools, & Movements, by Amy Dempsey, Publisher: Harry N. Abrams. ISBN 978-0810941724. (basic definition and basic overview provided)
- Fischer-Lichte, Erika (2008). The Transformative Power of Performance: A New Aesthetics. New York and London: Routledge. ISBN 978-0415458566.
- Beuys Brock Vostell. Aktion Demonstration Partizipation 1949-1983. ZKM - Zentrum für Kunst und Medientechnologie, Hatje Cantz, Karlsruhe. 2014. ISBN 978-3-7757-3864-4.
- Verlag, Hatje Cantz. „Beuys Brock Vostell - Zeitgenössische Kunst - Hatje Cantz Verlag”. www.hatjecantz.de.
- Fischer-Lichte, Erika; Arjomand, Minou (2014). The Routledge Introduction to Theatre and Performance Studies. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-50420-1.
- Fischer-Lichte, Erika; Wihstutz, Benjamin (2018). Transformative Aesthetics. Oxon and New York: Routledge. ISBN 978-1-138-05717-3.
- Atkins, Robert (2013). A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords, 1945 to the present. Abbeville Press. ISBN 978-0789211514.
- Bäckström, Per. "Performing the Poem. The Cross-Aesthetic Art of the Nordic Neo-Avant-Garde", The Angel of History. Literature, History and Culture, Vesa Haapala, Hannamari Helander, Anna Hollsten, Pirjo Lyytikäinen & Rita Paqvalen (eds.), Helsinki: The Department of Finnish Language and Literature, University of Helsinki, 2009.
- Bäckström, Per. “Kisses Sweeter than Wine. Öyvind Fahlström and Billy Klüver: The Swedish Neo-Avant-Garde in New York”, Artl@s Bulletin, vol. 6, 2017: 2 Migrations, Transfers, and Resemantization.
- Bäckström, Per. “The Intermedial Cluster.Åke Hodell's Lågsniff”, Acta Universitatis Sapientiae, Series Film & Media Studies, de Gruyter, no. 10 2015.
- Bäckström, Per. ”’The Trumpet in the Bottom’. Öyvind Fahlström and the Uncanny” Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2021), Edda 2017: 2.
- Beißwanger, Lisa (2021). Performance on Display. Zur Geschichte lebendiger Kunst im Museum. Berlin: Deutscher Kunstverlag. ISBN 9783422986985. S2CID 245057513. doi:10.1515/9783422986985.
- Battcock, Gregory; Nickas, Robert (1984). The Art of Performance: A Critical Anthology. New York, E.P. Dutton. ISBN 0-525-48039-0
- Dempsey, Amy, Art in the Modern Era: A Guide to Styles, Schools, & Movements, Publisher: Harry N. Abrams, ISBN 978-0810941724 (basic definition and basic overview provided).
- Dreher, Thomas: Performance Art nach 1945. Aktionstheater und Intermedia. München: Wilhelm Fink . 2001. ISBN 3-7705-3452-2. (in German)
- Fischer-Lichte, Erika (2008). The Transformative Power of Performance: A New Aesthetics. New York and London: Routledge. ISBN 978-0415458566.
- Phelan, Peggy: Unmarked. The Politics of Performance. Routledge, London. 1993. ISBN 9780415068222.
- Best, Susan (2007). „The Serial Spaces of Ana Mendieta”. Art History. 30: 57—82. doi:10.1111/j.1467-8365.2007.00532.x.
- Best, Susan, "Ana Mendieta: Affect Miniatiarizatin, Emotional Ties and the Silueta Series," Visualizing Feeling: Affect and the Feminine Avant-Garde (London: I B Tauris, 2011) 92–115 ISBN 9781780767093
- Del Valle, Alejandro (2015). „Primitivism in the Art of Ana Mendieta”. PhD. Universitat Pompeu Fabra. Приступљено 8. 7. 2017.
- Del Valle, Alejandro. "Ana Mendieta: Performance in the way of the primitive". Arte, Individuo y Sociedad, 26 (1) 508–523
- "Ana Mendieta: Earth Body, Sculpture and Performance 1972–1985." Hirshhorn Museum and Sculpture Garden. Traditional Fine Arts Organization, Inc.
- Ana Mendieta: New Museum archive
Спољашње везе уреди
- LIVE Performance Art Biennale
- [1], ImproperEtiquette.com
- Momentum, platform for Performance Art, Brussels.
- Art, Lies and Videotape: Exposing Performance at the Tate
- [2], Body art performance Switzerland.
- [3] Cristopher Cichocki "Hidden Message" 2007 performance in Los Angeles
- protoPLAY Artists, Performances. Active Collective - England.
- Live Art Developement Agency - London, UK
- Thomas Dreher: Intermedia Art: Performance Art
- Chelsea Theatre: dedicated performance art venue - London, UK
- e-misférica Performance and Politics in the Americas is a peer-reviewed, biannual publication.
- International corporeal mime school in Barcelona.
- Performance Art: From Futurism to the Present. Thames & Hudson. јун 2001. ISBN 9780500203392.. Performance Art from Futurism to the Present by Roselee Goldberg
- Performata: The Performance Space of the Indian Performance Artist Sushil Kumar[мртва веза]
- INFR'ACTION - Festival International d'Art Performance Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2009)
- LONG'ACTION - rencontres franco-chinoises d'art performance
- Live Action Gothenburg - international performance art festival
