Изложба посвећана Флуксусу у Познању

Флуксус (од латинске речи flux – течење) је име међународног неоавангардног уметничког покрета основаног 1962, чији је циљ повезивање припадника екстремне авангарде у Европи и САД.[1][2] Ова група америчких и европских ликовних уметника, песника, театролога и композитора није поседовала јединствени стилски идентитет, али су њене активности на много начина представљале препород духа дадаизма. Основне идеје и ставови флуксус оваца, засноване на антиуметности и антиестетици, разнородне су, а често и контрадикторне. У покрету је посебно изражена тежња ка синтези разнородних уметничких дисциплина, брисању граница између уметности кроз разноврсне акције и импровизована интермедијална догађања. Као што је приметио један од истраживача и тумача овог покрета флуксус је као и Дада некохерентан и разбијен покрет (...) и о њему ће историја сачувати једино мит, јер је мали број његових манифестација био намењен музеју.

Флуксус је познат по експерименталним доприносима различитим уметничким медијима и дисциплинама и по стварању нових уметничких форми. Ове уметничке форме укључују интермедиje, термин који је сковао уметник флуксуса Дик Хигинс;[3][4][5][6] концептуалну уметност, коју је први развио Хенри Флинт,[7][8] уметник спорно повезан са флуксусом; и видео уметност, коју су први увели Нам Џун Пајк и Волф Востел.[9][10][11] Холандски галериста и ликовни критичар Хари Рухе описује флуксус као „најрадикалнији и најексперименталнији уметнички покрет шездесетих.”[12][13]

Они су продуцирали „догађаје“, који су укључивали извођења партитура, „Нео-Дадамузику буке и временски-базирана дела, као и конкретну поезију, визуелну уметност, урбано планирање, архитектуру, дизајн, књижевност и издаваштво. Многи уметници Флуксуса деле антикомерцијалне и антиуметничке сензибилитете. Флуксус се понекад описује као „интермедија”. Идеје и праксе композитора Џона Кејџа имали су велики утицај на Флуксус. Посебно, његова схватања да се треба упустити у уметничко дело без концепције његовог краја, и његово разумевање дела као места интеракције између уметника и публике. Процес стварања био је привилегован у односу на завршни производ.[14] Још један значајан утицај биле су готови предмети Марсела Дишана, француског уметника који је био активан у дадаизму (1916 - око 1922). Џорџ Масијунас, који се у великој мери сматра оснивачем овог флуидног покрета, сковао је име флуксус 1961. године као назив предложеног часописа.[15]

У флуксусу су деловали: Џон Кејџ, Јозеф Бојс, Џорџ Брехт, Јоко Оно, Нам Џун Пајк, Џорџ Мекјунас, Бен Вотје, Волф Фостел, Ерик Андерсен, Роберт Филиу, Кен Фридман и други. Не само да су они били разноврсна заједница сарадника који су утицали једни на друге, већ су они били углавном пријатељи. Они су заједно имали оно што су у то време биле радикалне идеје о уметности и улози уметности у друштву.[16] Укрштене заједнице унутар Флуксуса и начин на који се Флуксус развијао у преклапајућим фазама значило је да су учесници имали врло различите идеје о томе шта је Флуксус.[17] Оснивач флуксуса Џорџ Мациунас предложио је добро познати манифест, али је мало њих сматрало да је Флуксус истински покрет,[18][19] те стога манифест није у великој мери усвојен. Уместо тога, низ фестивала у Висбадену, Копенхагену, Стокхолму, Амстердаму, Лондону и Њујорку дао је повода лабавој, али снажној заједници са многим сличним веровањима. У складу са репутацијом коју је флуксус стекао као форум експериментисања,[12] неки уметници флуксуса описивали су флуксус као лабораторију.[20][21] Флуксус је одиграо важну улогу у проширењу онога што се сматра уметношћу.[22]

РеференцеУреди

  1. ^ Nationalencyclopedin (Swedish National Encyclopedia). 2016. "Fluxus." Accessible at: http://www.ne.se/uppslagsverk/encyclopedi/lång/fluxus Архивирано 23 април 2021 на сајту Wayback Machine Accessed September 11, 2016.
  2. ^ Wainwright, Lisa S. 2016. "Fluxus." Britannica Academic (Encyclopedia Britannica Online).
  3. ^ Higgins, Dick. 1966. "Intermedia." Something Else Newsletter. Vol. 1, No. 1, February, pp. 1–3.
  4. ^ Higgins, Dick. 2001. "Intermedia" Multimedia: From Wagner to Virtual Reality. Randall Packer and Ken Jordan, eds. New York: W.W. Norton and Co., pp. 27–32.
  5. ^ Higgins, Dick. 1984. Horizons: The Poetics and Theory of the Intermedia. Carbondale and Edwardsville: Southern Illinois University Press
  6. ^ Hannah B Higgins,"The Computational Word Works of Eric Andersen and Dick Higgins", Mainframe Experimentalism: Early Digital Computing in the Experimental Arts, Hannah Higgins, & Douglas Kahn, eds., pp. 271–281
  7. ^ Flynt, Henry. 1961. "Concept Art: Innperseqs." Reprinted in 1963: An Anthology. La Monte Young, ed. New York: Jackson Mac Low and La Monte Young, np.
  8. ^ Flynt, Henry. 1963. "Essay: Concept Art: Provisional Version." An Anthology. La Monte Young, ed. New York: Jackson Mac Low and La Monte Young, np.
  9. ^ Paik, Nam June. 1993. Nam June Paik: eine Data Base. La Biennale di Venezia. XLV Esposizione lnternazionale D’Arte, June 13 – October 10, 1993. Klaus Bussmann and Florian Matzner, eds. Venice and Berlin: Biennale di Venezia and Edition Cantz.
  10. ^ Hanhardt, John and Ken Hakuta. 2012. Nam June Paik: Global Visionary. London and Washington, D.C.: D. Giles, Ltd., in association with the Smithsonian American Art Museum.
  11. ^ Fundacio Joan Miro. 1979. Vostell. Environments Pintura Happenings Dibuixos Video de 1958 a 1978. Barcelona: Fundacio Joan Miro.
  12. ^ а б Ruhé, Harry. 1979. Fluxus, the Most Radical and Experimental Art Movement of the Sixties Amsterdam: Editions Galerie A.
  13. ^ Ruhé, Harry. 1999. "Introduction." 25 Fluxus Stories Amsterdam: Tuja Books, p. 4.
  14. ^ „Fluxus Movement, Artists and Major Works”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2015. Приступљено 2015-10-06. 
  15. ^ Armstrong, Elizabeth (1993). In the Spirit of Fluxus. Minneapolis: The Occasion of the Exhibition. стр. 24. ISBN 9780935640403. 
  16. ^ Zurbrugg, Nicholas. 1990. “A Spirit of Large Goals.” – Dada and Fluxus at Two Speeds. Fluxus! Nicholas Zurbrugg, Francesco Conz, and Nicholas Tsoutas, eds. Brisbane, Australia: Institute of Modern Art, p. 29.
  17. ^ Smith, Owen F. 1998. Fluxus: The History of an Attitude. San Diego: San Diego State University Press.
  18. ^ Higgins, Dick. 1992. "Fluxus: Theory and Reception." Lund Art Press, Vol II, No 2, pp. 25–46.
  19. ^ Higgins, Dick. 1998. "Fluxus: Theory and Reception." The Fluxus Reader, Ken Friedman, ed. Chichester, West Sussex: Wiley Academy Editions, pp. 218–236.
  20. ^ Friedman, Ken. 2011. “Fluxus: A Laboratory of Ideas.” Fluxus and the Essential Qualities of Life. Jacquelynne Baas, editor. Chicago: University of Chicago Press, p.35.
  21. ^ Friedman, Ken. 2012. “Freedom? Nothingness? Time? Fluxus and the Laboratory of Ideas.” Theory, Culture, and Society. Vol. 29, No. 7/8, December, pp. 372–398. DOI: https://dx.doi.org/10.1177/0263276412465440 Архивирано 23 април 2021 на сајту Wayback Machine
  22. ^ Tate Gallery. "Nam June Paik. Fluxus, Performance, Participation." Tate Online. Accessible at: http://www.tate.org.uk/whats-on/exhibition/nam-june-paik/nam-june-paik-room-guide/nam-june-paik-section-2 Архивирано 4 март 2016 на сајту Wayback Machine Accessed September 15, 2016.

ЛитератураУреди

  • Флуксус (избор текстова), Музеј савремене уметности, Београд, 1986;
  • Jürgen Becker, Wolf Vostell, Happenings, Fluxus, Pop Art, Nouveau Réalisme. Eine Dokumentation. Rowohlt Verlag, Reinbek 1965.
  • Happening & Fluxus. Kölnischer Kunstverein, 1970.
  • Harry Ruhé, Fluxus, The most radical and experimental art movement of the sixties. Verlag A, Amsterdam, 1979.
  • Baas, Jacquelynn, Friedman, Ken Fluxus and the Essential Questions of Life. Chicago and Hanover, NH: University of Chicago Press and Hood Museum of Art, 2011. ISBN 978-022-60335-9-4.
  • Bernstein, Roslyn, and Shael Shapiro. Illegal Living: 80 Wooster Street and the Evolution of SoHo (Jonas Mekas Foundation), www.illegalliving.com ISBN 978-609-95172-0-9, September 2010.
  • Block, René, ed. 1962 Wiesbaden Fluxus 1982. Wiesbaden: Harlekin Art, Museum Wiesbaden, and Nassauischer Kunstverein, 1982.
  • Clay, Steve, and Ken Friedman, eds. Intermedia, Fluxus and the Something Else Press: Selected Writings by Dick Higgins. Catskill: NY: Siglio Press, 2018. ISBN 978-1-938221-20-0.
  • Der Traum von Fluxus. George Maciunas: Eine Künstlerbiographie. Thomas Kellein, Walther König, 2007. ISBN 978-3-8656-0228-2.
  • Fluxus und Freunde: Sammlung Maria und Walter Schnepel, Katalog zur Ausstellung Neues Museum Weserburg Bremen; Fondazione Morra, Napoli; Kunst Museum Bonn 2002.
  • Friedman, Ken, ed. The Fluxus Reader. Chicester, West Sussex and New York: Academy Editions, 1998.
  • Gray, John. Action Art. A Bibliography of Artists’ Performance from Futurism to Fluxus and Beyond. Westport, Connecticut: Greenwood Press, 1993.
  • Haskell, Barbara. BLAM! The Explosion of Pop, Minimalism and Performance 1958–1964. New York: W.W. Norton & Company, Inc. in association with the Whitney Museum of American Art, 1984.
  • Hansen, Al, and Beck Hansen. Playing with Matches. RAM USA, 1998.
  • Hapgood, Susan, and Cornelia Lauf. FluxAttitudes. Ghent: Imschoot Uitgevers, 1991.
  • Held, John Jr. Mail Art: an Annotated Bibliography. Metuchen, New Jersey and London: The Scarecrow Press, Inc., 1991.
  • Held, John Jr. Where the Secret is Hidden: Collected Essays Breda: TAM-Publications Netherlands, 2011.
  • Hendricks, Geoffrey, ed. Critical Mass, Happenings, Fluxus, Performance, Intermedia and Rutgers University 1958–1972. Mason Gross Art Galleries, Rutgers, and Mead Art Gallery, Amherst, 2003.
  • Hendricks, Jon, ed. Fluxus, etc.: The Gilbert and Lila Silverman Collection. Bloomfield Hills, Michigan: Cranbrook Museum of Art, 1982.
  • Higgins, Hannah. Fluxus Experience. Berkeley: University of California Press, 2002.
  • Janssen, Ruud. Mail-Interviews Part-1 Interviews with Mail-Art and Fluxus Artists. Breda: TAM-Publications, Netherlands 2008.
  • Kellein, Thomas. Fluxus. London and New York: Thames and Hudson, 1995.
  • Milman, Estera, ed. Fluxus: A Conceptual Country, Visible Language [Special Issue], Vol. 26, Nos. 1/2, Providence: Rhode Island School of Design, 1992.
  • Fluxus y Di Maggio. Museo Vostell Malpartida, 1998, ISBN 84-7671-446-7.
  • Moren, Lisa. Intermedia. Baltimore, Maryland: University of Maryland, Baltimore County, 2003.
  • Paull, Silke, and Hervé Würz, eds. "How We Met or a Microdemystification". AQ 16 [Special Issue], (1977)
  • Phillpot, Clive, and Jon Hendricks, eds. Fluxus: Selections from the Gilbert and Lila Silverman Collection. New York: Museum of Modern Art, 1988.
  • Saper, Craig J. Networked Art. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2001.
  • Schmidt-Burkhardt, Astrit. Maciunas’ Learning Machines: From Art History to a Chronology of Fluxus, with a foreword by Jon Hendricks. Second, revised and enlarged edition, Vienna and New York: Springer, 2011. ISBN 978-3-7091-0479-8.
  • Smith, Owen. Fluxus: The History of an Attitude. San Diego State University Press, San Diego, California, 1998.
  • Nie wieder störungsfrei! Aachen Avantgarde seit 1964, Kerber Verlag, 2011, ISBN 978-3-86678-602-8.
  • Fluxus at 50. Stefan Fricke, Alexander Klar, Sarah Maske, Kerber Verlag, 2012, ISBN 978-3-86678-700-1.
  • Fluxus! 50 Jahre Fluxus. Werner Esser, Steffen Engle, Staatsgalerie Stuttgart, 2012. ISBN 978-3-86442-032-0.
  • Stegmann, Petra, ed. 'The lunatics are on the loose…' European Fluxus festivals 1962–1977. Down with art! Berlin 2012. ISBN 978-3-9815579-0-9.
  • Stegmann, Petra, ed. Fluxus East. Fluxus-Netzwerke in Mittelosteuropa. Fluxus Networks in Central Eastern Europe. Künstlerhaus Bethanien, Berlin 2007. ISBN 978-3932754876.
  • Würz, Fleurice Fluxus Nice. Saarbrücken (Germany): AQ-Verlag, 2011. ISBN 978-3-922441-11-3.
  • Beuys Brock Vostell. Aktion Demonstration Partizipation 1949–1983. ZKM – Zentrum für Kunst und Medientechnologie, Hatje Cantz, Karlsruhe, 2014, ISBN 978-3-7757-3864-4.
  • Armstrong, Elizabeth, and Simon Anderson, eds. In The Spirit Of Fluxus. Minneapolis: Walker Art Center, 1993.
  • Hendricks, Jon. Fluxus Codex. New York: Harry N. Abrams, Inc. 1989.
  • Higgins, Dick. 1966. "Intermedia." Something Else Newsletter. Vol. 1, No. 1.
  • Kellein, Thomas, and Jon Hendricks (1995). Fluxus. London: Thames & Hudson.
  • O'Dell, Kathy (1997). „Fluxus Feminus”. The Drama Review. 41 (1): 43—60. JSTOR 1146571. doi:10.2307/1146571. 
  • Oren, Michel (1993). „Anti-Art as the End of Cultural History”. Performing Arts Journal. 15 (2): 1—30. JSTOR 3245708. S2CID 195053017. doi:10.2307/3245708. 
  • Robinson, Julia. 2005. George Brecht Events: A Heterospective. Cologne: Museum Ludwig and Bucchandlung Walther Koenig.
  • Rush, Michael. 2005. New Media in Art. London: Thames & Hudson.
  • Smith, Owen. 1998. Fluxus: The History of an Attitude. San Diego: San Diego State University Press
  • Williams, Emmett, and Ann Noel, eds. Mr. Fluxus: A Collective Portrait of George Maciunas. London: Thames and Hudson, 1997.
  • Zanichelli, Elena. Women In Fluxus & Other Experimental Tales: Eventi Partiture Performance.

Спољашње везеУреди