Википедија

Били Грејам

Вилијам Франклин Грејам млађи (7. новембер 1918 – 21. фебруар 2018) био је амерички еванђелиста, проминентна евангелијска хришћанска фигура, и заређени јужни баптистички свештеник, који је постао познат широм света крајем 40-их. Један од његових биографа сврстао га је „међу најутицајније хришћанске вође” 20. века.[2]

Били Грејам
Грахам ин а суит wитх хис фист цленцхед
Грејам 1966. године
Пуно имеБиллy Грахам
Име по рођењуВилијам Франклин Грајам млађи
Датум рођења(1918-11-07)7. новембар 1918.
Место рођењаШарлот, Северна Каролина
 САД
Датум смрти21. фебруар 2018.(2018-02-21) (99 год.)
Место смртиМонтрит, Северна Каролина
 САД
Држављанствоамеричко
ЗанимањеЕвангелистички свештеник[1]
Веб-сајтbillygraham.org
Потпис

Као проповедник, одржавао је велике скупове у затвореном и на отвореном са проповедима које су емитоване на радију и телевизији; неке се још увек емитују у 21. веку.[3] Током његових шест деценија на телевизији, Грејам је био домаћин годишњих „крсташких похода”, еванђеличких кампања које су трајале од 1947. до његовог пензионисања 2005. Такође је био домаћин радио емисије Сат одлуке од 1950. до 1954. Одбијао је расну сегрегацију[4] и инсистирао на расној интеграцији током његових препорода и крсташких похода, почевши од 1953. године; такође је позвао Мартина Лутера Кинга млађег да заједно проповедају на оживљавању у Њујорку 1957. године. Поред својих религијских циљева, помогао је да обликује светски поглед огромног броја људи који су дошли из различитих средина, водећи их да пронађу однос између Библије и савремених секуларних гледишта. Према његовој веб страници, Грејам је проповедао живој публици од 210 милиона људи у више од 185 земаља и територија кроз разне састанке, укључујући Светску мисију БМС и Глобалну мисију.[5]

Грејам је био духовни саветник председника САД и пружао је духовне савете сваком председнику, од Харија Трумана (33.) до Барака Обаме (44.).[6] Он је био посебно близак са Двајтом Ајзенхауером, Линдоном Џонсоном (једним од Грејамових најближих пријатеља),[7] и Ричардом Никсоном.[8] Такође је био дугогодишњи пријатељ са другим телевангелистом, оснивачким пастором Кристалне катедрале Робертом Шулером, са којим је Грејам разговарао о покретању сопствене телевизијске свештеничке службе.[9]

Грејам је руководио различитим медијима и издавачким пословницама.[10] Према сведочену његовог особља, више од 3,2 милиона људи одазвало се позиву у крсташким походима Билија Грејама да „прихвате Исуса Христа као свог личног спасиоца”. Грејамов еванђелизам су ценили припадници главних протестантских и римокатоличке деноминације, јер је он охрабривао нове обраћенике да постану чланови ових цркава.[11][12][13] Према подацима из 2008. године, процењена величина Грејамове публике, укључујући радио и телевизијске емисије, достигла је 2,2 милијарде. Једна посебна телевизијска емисија из 1996. године могла је да достигне телевизијску публику од чак 2,5 милијарди људи широм света.[14] Због својих крсташких похода Грејам је лично проповедао еванђеље већог групи људи него било ко у историји хришћанства.[10] Грејам је био на Галуповој листи најомиљенијих мушкараца и жена рекордни 61 пут.[15] Грант Вакер пише да је средином 1960-их постао „велики легитиматор”: „До тада је његово присуство давало статус председницима, прихватљивост у ратовима, срамоту на расним предрасудама, пожељност пристојности, нечасност непристојности и престиж грађанским догађајима”.[16]

Библиографија

уреди
  • Цаллинг Yоутх то Цхрист (1947)
  • Америца'с Хоур оф Децисион (1951)
  • I Саw Yоур Сонс ат Wар (1953)
  • Пеаце wитх Год (1953, 1984)
  • Фреедом фром тхе Севен Деадлy Синс (1955)
  • Тхе Сецрет оф Хаппинесс (1955, 1985)
  • Биллy Грахам Талкс то Теенагерс (1958)
  • Мy Ансwер (1960)
  • Биллy Грахам Ансwерс Yоур Qуестионс (1960)
  • Wорлд Афламе (1965)
  • Тхе Цхалленге (1969)
  • Тхе Јесус Генератион (1971)
  • Ангелс: Год'с Сецрет Агентс (1975, 1985)
  • Хоw то Бе Борн Агаин (1977)
  • Тхе Холy Спирит (1978)
  • Евангелист то тхе Wорлд (1979)
  • Тилл Армагеддон (1981)
  • Аппроацхинг Хоофбеатс (1983)
  • А Библицал Стандард фор Евангелистс (1984)
  • Унто тхе Хиллс (1986)
  • Фацинг Деатх анд тхе Лифе Афтер (1987)
  • Ансwерс то Лифе'с Проблемс (1988)
  • Хопе фор тхе Троублед Хеарт (1991)
  • Сторм Wарнинг (1992)
  • Јуст Ас I Ам: Тхе Аутобиограпхy оф Биллy Грахам (1997, 2007)
  • Хопе фор Еацх Даy (2002)
  • Тхе Кеy то Персонал Пеаце (2003)
  • Ливинг ин Год'с Лове: Тхе Неw Yорк Црусаде (2005)
  • Тхе Јоурнеy: Хоw то Ливе бy Фаитх ин ан Унцертаин Wорлд (2006)
  • Wисдом фор Еацх Даy (2008)
  • Неаринг Хоме: Лифе, Фаитх, анд Финисхинг Wелл (2011)
  • Тхе Хеавен Ансwер Боок (2012)
  • Тхе Реасон фор Мy Хопе: Салватион (2013)[17]
  • Wхере I Ам: Хеавен, Етернитy, анд Оур Лифе Беyонд тхе Ноw (2015)[18]

Референце

уреди
  1. ^ „Индептх: Биллy Грахам”. Цанадиан Броадцастинг Цорпоратион. Архивирано из оригинала 19. 1. 2011. г. Приступљено 1. 12. 2011. 
  2. ^ Биллy Грахам: Америцан Пилгрим. Оxфорд Университy Пресс. 26. 6. 2017. ИСБН 9780190683528. Приступљено 21. 2. 2018. „Биллy Грахам стандс амонг тхе мост инфлуентиал Цхристиан леадерс оф тхе тwентиетх центурy.” 
  3. ^ Сwанк јр, Ј. Грант. „Биллy Грахам Цлассицс Спан 25 Yеарс оф Госпел Преацхинг фор тхе Массес”. ТБН. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  4. ^ Еллис, Царл. „Преацхинг Редемптион Амидст Рацисм: Ремемберинг Биллy Грахам”. Цхристианитy Тодаy. Приступљено 3. 3. 2018. 
  5. ^ „Медиа: Биос - Wиллиам (Биллy) Ф. Грахам”. Биллy Грахам Евангелистиц Ассоциатион. Архивирано из оригинала 31. 1. 2007. г. 
  6. ^ „Биллy Грахам: Пастор то Пресидентс”. Биллy Грахам Евангелистиц Ассоциатион. Приступљено 15. 11. 2017. 
  7. ^ Аикман 2010, стр. 203.
  8. ^ „Тхе Транситион; Биллy Грахам то леад Праyерс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 9. 12. 1992. Приступљено 24. 12. 2007. 
  9. ^ „Др. Роберт Х. Сцхуллер”. Црyстал Цатхедрал Министриес. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 3. 11. 2012. 
  10. ^ а б Хорстманн, Баррy M. (27. 6. 2002). „Ман wитх а миссион”. Цинциннати Пост. Архивирано из оригинала 3. 12. 2008. г. Приступљено 18. 8. 2007. 
  11. ^ Сwеенеy, Јон M. (21. 2. 2018). „Хоw Биллy Грахам схапед Америцан Цатхолицисм”. Америца Магазине. Приступљено 2. 4. 2018. „А феw yеарс латер, ин 1964, Цардинал Рицхард Цусхинг оф Бостон (wхо, ас арцхбисхоп, хад евен ендорсед а Грахам црусаде ин Бостон ин 1950) мет wитх Мр. Грахам упон ретурнинг фром Роме анд тхе Сецонд Ватицан Цоунцил, децларинг бефоре а натионал телевисион аудиенце тхат Мр. Грахам'с мессаге wас гоод фор Цатхолицс.” 
  12. ^ Киллен, Патрициа О'Цоннелл; Силк, Марк. Религион анд Публиц Лифе ин тхе Пацифиц Нортхwест: Тхе Ноне Зоне (на језику: енглески). Роwман Алтамира. стр. 84. „Ин тхе 1957 ревивал ин Неw Yорк Цитy Грахам партнеред wитх маинлине Протестант деноминатионс анд инсистед тхат тхосе wхо wере цонвертед ат тхе ревивалс ретурн то тхеир маинлине цхурцхес.” 
  13. ^ Wацкер, Грант (15. 11. 2003). „Тхе Биллy пулпит: Грахам'с цареер ин тхе маинлине”. Тхе Цхристиан Центурy. Приступљено 1. 3. 2018. „Црусаде цоунселорс аре инструцтед то ретурн тхе фавор бy сендинг "инqуирерс" бацк то маинлине цхурцхес wхен реqуестед.” 
  14. ^ Стаммер, Ларрy Б. (20. 4. 1996). „Биллy Грахам Програм Такес Цуе Фром МТВ”. Лос Ангелес Тимес. 
  15. ^ Неwпорт, Франк. "Ин тхе Неwс: Биллy Грахам он 'Мост Адмиред' Лист 61 Тимес". Галлуп. Фебруарy 21, 2018. Ретриевед Марцх 2, 2018.
  16. ^ Wацкер 2014, стр. 24–25.
  17. ^ Банкс, Аделле M. "Биллy Грахам боок 'Тхе Реасон фор Мy Хопе: Салватион,' талкс син, селфисхнесс, анд 'трендy религион'" ХуффПост. Оцтобер 6, 2013. Ретриевед Марцх 5, 2018.
  18. ^ Заимов, Стоyан. "Биллy Грахам цоминг оут wитх неw боок он 'Хеавен, Етернитy анд Оур Лифе Беyонд'. Тхе Цхристиан Пост. Аугуст 31, 2015. Ретриевед Марцх 5, 2018.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Били Грејам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bili_Grejam&oldid=27675954”