Били Грејам
Вилијам Франклин Грејам млађи (7. новембер 1918 – 21. фебруар 2018) био је амерички еванђелиста, проминентна евангелијска хришћанска фигура, и заређени јужни баптистички свештеник, који је постао познат широм света крајем 40-их. Један од његових биографа сврстао га је „међу најутицајније хришћанске вође” 20. века.[2]
Били Грејам | |
---|---|
![]() Грејам 1966. године | |
Пуно име | Биллy Грахам |
Име по рођењу | Вилијам Франклин Грајам млађи |
Датум рођења | 7. новембар 1918. |
Место рођења | Шарлот, Северна Каролина САД |
Датум смрти | 21. фебруар 2018. (99 год.) |
Место смрти | Монтрит, Северна Каролина САД |
Држављанство | америчко |
Занимање | Евангелистички свештеник[1] |
Веб-сајт | billygraham |
Потпис | |
![]() |
Као проповедник, одржавао је велике скупове у затвореном и на отвореном са проповедима које су емитоване на радију и телевизији; неке се још увек емитују у 21. веку.[3] Током његових шест деценија на телевизији, Грејам је био домаћин годишњих „крсташких похода”, еванђеличких кампања које су трајале од 1947. до његовог пензионисања 2005. Такође је био домаћин радио емисије Сат одлуке од 1950. до 1954. Одбијао је расну сегрегацију[4] и инсистирао на расној интеграцији током његових препорода и крсташких похода, почевши од 1953. године; такође је позвао Мартина Лутера Кинга млађег да заједно проповедају на оживљавању у Њујорку 1957. године. Поред својих религијских циљева, помогао је да обликује светски поглед огромног броја људи који су дошли из различитих средина, водећи их да пронађу однос између Библије и савремених секуларних гледишта. Према његовој веб страници, Грејам је проповедао живој публици од 210 милиона људи у више од 185 земаља и територија кроз разне састанке, укључујући Светску мисију БМС и Глобалну мисију.[5]
Грејам је био духовни саветник председника САД и пружао је духовне савете сваком председнику, од Харија Трумана (33.) до Барака Обаме (44.).[6] Он је био посебно близак са Двајтом Ајзенхауером, Линдоном Џонсоном (једним од Грејамових најближих пријатеља),[7] и Ричардом Никсоном.[8] Такође је био дугогодишњи пријатељ са другим телевангелистом, оснивачким пастором Кристалне катедрале Робертом Шулером, са којим је Грејам разговарао о покретању сопствене телевизијске свештеничке службе.[9]
Грејам је руководио различитим медијима и издавачким пословницама.[10] Према сведочену његовог особља, више од 3,2 милиона људи одазвало се позиву у крсташким походима Билија Грејама да „прихвате Исуса Христа као свог личног спасиоца”. Грејамов еванђелизам су ценили припадници главних протестантских и римокатоличке деноминације, јер је он охрабривао нове обраћенике да постану чланови ових цркава.[11][12][13] Према подацима из 2008. године, процењена величина Грејамове публике, укључујући радио и телевизијске емисије, достигла је 2,2 милијарде. Једна посебна телевизијска емисија из 1996. године могла је да достигне телевизијску публику од чак 2,5 милијарди људи широм света.[14] Због својих крсташких похода Грејам је лично проповедао еванђеље већог групи људи него било ко у историји хришћанства.[10] Грејам је био на Галуповој листи најомиљенијих мушкараца и жена рекордни 61 пут.[15] Грант Вакер пише да је средином 1960-их постао „велики легитиматор”: „До тада је његово присуство давало статус председницима, прихватљивост у ратовима, срамоту на расним предрасудама, пожељност пристојности, нечасност непристојности и престиж грађанским догађајима”.[16]
Библиографија
уреди- Цаллинг Yоутх то Цхрист (1947)
- Америца'с Хоур оф Децисион (1951)
- I Саw Yоур Сонс ат Wар (1953)
- Пеаце wитх Год (1953, 1984)
- Фреедом фром тхе Севен Деадлy Синс (1955)
- Тхе Сецрет оф Хаппинесс (1955, 1985)
- Биллy Грахам Талкс то Теенагерс (1958)
- Мy Ансwер (1960)
- Биллy Грахам Ансwерс Yоур Qуестионс (1960)
- Wорлд Афламе (1965)
- Тхе Цхалленге (1969)
- Тхе Јесус Генератион (1971)
- Ангелс: Год'с Сецрет Агентс (1975, 1985)
- Хоw то Бе Борн Агаин (1977)
- Тхе Холy Спирит (1978)
- Евангелист то тхе Wорлд (1979)
- Тилл Армагеддон (1981)
- Аппроацхинг Хоофбеатс (1983)
- А Библицал Стандард фор Евангелистс (1984)
- Унто тхе Хиллс (1986)
- Фацинг Деатх анд тхе Лифе Афтер (1987)
- Ансwерс то Лифе'с Проблемс (1988)
- Хопе фор тхе Троублед Хеарт (1991)
- Сторм Wарнинг (1992)
- Јуст Ас I Ам: Тхе Аутобиограпхy оф Биллy Грахам (1997, 2007)
- Хопе фор Еацх Даy (2002)
- Тхе Кеy то Персонал Пеаце (2003)
- Ливинг ин Год'с Лове: Тхе Неw Yорк Црусаде (2005)
- Тхе Јоурнеy: Хоw то Ливе бy Фаитх ин ан Унцертаин Wорлд (2006)
- Wисдом фор Еацх Даy (2008)
- Неаринг Хоме: Лифе, Фаитх, анд Финисхинг Wелл (2011)
- Тхе Хеавен Ансwер Боок (2012)
- Тхе Реасон фор Мy Хопе: Салватион (2013)[17]
- Wхере I Ам: Хеавен, Етернитy, анд Оур Лифе Беyонд тхе Ноw (2015)[18]
Референце
уреди- ^ „Индептх: Биллy Грахам”. Цанадиан Броадцастинг Цорпоратион. Архивирано из оригинала 19. 1. 2011. г. Приступљено 1. 12. 2011.
- ^ Биллy Грахам: Америцан Пилгрим. Оxфорд Университy Пресс. 26. 6. 2017. ИСБН 9780190683528. Приступљено 21. 2. 2018. „Биллy Грахам стандс амонг тхе мост инфлуентиал Цхристиан леадерс оф тхе тwентиетх центурy.”
- ^ Сwанк јр, Ј. Грант. „Биллy Грахам Цлассицс Спан 25 Yеарс оф Госпел Преацхинг фор тхе Массес”. ТБН. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Еллис, Царл. „Преацхинг Редемптион Амидст Рацисм: Ремемберинг Биллy Грахам”. Цхристианитy Тодаy. Приступљено 3. 3. 2018.
- ^ „Медиа: Биос - Wиллиам (Биллy) Ф. Грахам”. Биллy Грахам Евангелистиц Ассоциатион. Архивирано из оригинала 31. 1. 2007. г.
- ^ „Биллy Грахам: Пастор то Пресидентс”. Биллy Грахам Евангелистиц Ассоциатион. Приступљено 15. 11. 2017.
- ^ Аикман 2010, стр. 203.
- ^ „Тхе Транситион; Биллy Грахам то леад Праyерс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 9. 12. 1992. Приступљено 24. 12. 2007.
- ^ „Др. Роберт Х. Сцхуллер”. Црyстал Цатхедрал Министриес. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 3. 11. 2012.
- ^ а б Хорстманн, Баррy M. (27. 6. 2002). „Ман wитх а миссион”. Цинциннати Пост. Архивирано из оригинала 3. 12. 2008. г. Приступљено 18. 8. 2007.
- ^ Сwеенеy, Јон M. (21. 2. 2018). „Хоw Биллy Грахам схапед Америцан Цатхолицисм”. Америца Магазине. Приступљено 2. 4. 2018. „А феw yеарс латер, ин 1964, Цардинал Рицхард Цусхинг оф Бостон (wхо, ас арцхбисхоп, хад евен ендорсед а Грахам црусаде ин Бостон ин 1950) мет wитх Мр. Грахам упон ретурнинг фром Роме анд тхе Сецонд Ватицан Цоунцил, децларинг бефоре а натионал телевисион аудиенце тхат Мр. Грахам'с мессаге wас гоод фор Цатхолицс.”
- ^ Киллен, Патрициа О'Цоннелл; Силк, Марк. Религион анд Публиц Лифе ин тхе Пацифиц Нортхwест: Тхе Ноне Зоне (на језику: енглески). Роwман Алтамира. стр. 84. „Ин тхе 1957 ревивал ин Неw Yорк Цитy Грахам партнеред wитх маинлине Протестант деноминатионс анд инсистед тхат тхосе wхо wере цонвертед ат тхе ревивалс ретурн то тхеир маинлине цхурцхес.”
- ^ Wацкер, Грант (15. 11. 2003). „Тхе Биллy пулпит: Грахам'с цареер ин тхе маинлине”. Тхе Цхристиан Центурy. Приступљено 1. 3. 2018. „Црусаде цоунселорс аре инструцтед то ретурн тхе фавор бy сендинг "инqуирерс" бацк то маинлине цхурцхес wхен реqуестед.”
- ^ Стаммер, Ларрy Б. (20. 4. 1996). „Биллy Грахам Програм Такес Цуе Фром МТВ”. Лос Ангелес Тимес.
- ^ Неwпорт, Франк. "Ин тхе Неwс: Биллy Грахам он 'Мост Адмиред' Лист 61 Тимес". Галлуп. Фебруарy 21, 2018. Ретриевед Марцх 2, 2018.
- ^ Wацкер 2014, стр. 24–25.
- ^ Банкс, Аделле M. "Биллy Грахам боок 'Тхе Реасон фор Мy Хопе: Салватион,' талкс син, селфисхнесс, анд 'трендy религион'" ХуффПост. Оцтобер 6, 2013. Ретриевед Марцх 5, 2018.
- ^ Заимов, Стоyан. "Биллy Грахам цоминг оут wитх неw боок он 'Хеавен, Етернитy анд Оур Лифе Беyонд'. Тхе Цхристиан Пост. Аугуст 31, 2015. Ретриевед Марцх 5, 2018.
Литература
уреди- Аикман, Давид (2007). Биллy Грахам: Хис Лифе анд Инфлуенце. Насхвилле: Тхомас Нелсон. АСИН Б008ЈМ5ФЕ2. схорт биограпхy
- Лонг, Мицхаел Г., ур. (2008). Тхе Легацy оф Биллy Грахам: Цритицал Рефлецтионс он Америца'с Греатест Евангелист. АСИН Б002ЛЕ87Н0. сцхоларлy ессаyс
- Миллер, Стевен П. (2009). Биллy Грахам анд тхе Рисе оф тхе Републицан Соутх. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. ИСБН 978-0-8122-4151-8.
- Сцхиер, Х. Едwард (2013). „Цивил Ригхтс Мовемент”. Тхе Баттле оф тхе Тхрее Wиллс: Ас Ит Релатес то Гоод & Евил. ИСБН 978-1-4817-5876-5.
- Аллисон, Лон (2018) [2018]. Биллy Грахам: Ан Ординарy Ман анд Хис Еxтраординарy Год. Парацлете Пресс. ИСБН 978-1-64060-087-4.
- Брунс, Рогер (2004). Биллy Грахам: А Биограпхy. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-3133-2718-6.
- Финстуен, Андреw, ет ал., едс. Биллy Грахам: Америцан Пилгрим (Оxфорд УП, 2017) 326 пп. ессаyс бy сцхоларс
- Химес, А. (2011). Сwорд оф тхе Лорд: тхе роотс оф фундаменталисм ин ан Америцан фамилy Сеаттле: Цхиара Пресс.
- Кинг, Рандалл Е. (1997). „Wхен Wорлдс Цоллиде: Политицс, Религион, анд Медиа ат тхе 1970 Еаст Теннессее Биллy Грахам Црусаде”. Јоурнал оф Цхурцх анд Стате. 39 (2): 273—95. дои:10.1093/јцс/39.2.273.
- Мартин, Wиллиам (2007). А Пропхет wитх Хонор: Тхе Биллy Грахам Сторy. Гранд Рапидс: Зондерван. ИСБН 978-0-310-24198-0. сцхоларлy биограпхy, упдатед фром 1991 едитион публисхед бy Wиллиам Морроw.
- Мартин, Wиллиам (2013). Пропхет wитх Хонор: Тхе Биллy Грахам Сторy. Гранд Рапидс: Зондеркидз. АСИН Б004ХОВ0ЦW. Миддле-сцхоол версион.
- Поллоцк, Јохн (1979). Биллy Грахам: Евангелист то тхе Wорлд. ИСБН 0060666919.
- Схерwоод, Тимотхy Х. (2013). Тхе Рхеторицал Леадерсхип оф Фултон Ј. Схеен, Норман Винцент Пеале, анд Биллy Грахам ин тхе Аге оф Еxтремес. Леxингтон Боокс. стр. 1—158. АСИН Б00Е1ЦYКЦЦ.
- Стробер, Деборах Харт; Стробер, Гералд С. (2006). Биллy Грахам: А Нарративе анд Орал Биограпхy. Јоссеy-Басс. ИСБН 978-0-78-79-8401-4.
- Wацкер, Грант (2009). „Биллy Грахам'с Америца”. Цхурцх Хисторy. 78 (3): 489—511. дои:10.1017/С0009640709990400.
- Wацкер, Грант (2014) [2006]. Америца'с Пастор: Биллy Грахам анд тхе Схапинг оф а Натион. Харвард Университy Пресс. Јоссеy-Басс. ИСБН 978-0-674-05218-5.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Billy Graham Papers, Billy Graham Center Archives, Wheaton College.
- 1957 event in Times Square Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2013), streaming video clip
- Monroe Billington, Oral History Interview with Billy Graham, October 12, 1983, transcript, Lyndon Baines Johnson Library
- Били Грејам на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- The New York Times obituary
- Reuters obituary