Биомузикологија је нова научна дисциплина, основана 90-тих година 20. века, с циљем да се бави прочавањем музике као биолошке појаве.[1] Људска музикалност односи се на скуп капацитета и богатство који омогућавају људској врсти да генерише и ужива у музици у свим њеним различитим облицима. Основно начело биомузикологије је да је музикалност дубоко укоријењена у људској биологији, у облику који је типичан за људску врсту и коју поседују припадници свих људских култура. Иако је музика, производ људске музикалности, она је изузетно разнолика, а сама музикалност је стабилан аспект наше биологије што омогућава њено продуктивно проучавати из компаративне, неуронске, развојне и когнитивне перспективе. Биомузиколошки приступ упоредљив је у најмање два чула: док, као домен обухвата свукупно људско стварање музике (не привилегујући ниједну културу).[2]

Музикалност је дубоко укоријењена у људској биологији, у облику који је типичан за људску врсту и коју поседују припадници свих људских култура, од давних времена до данас.

Историја уреди

Биомузикологија је 1991. године под вођством Ниллс L. Wаллина, који је међу првима почео да се бави проучавањем музике с биолошког гледишта од њеног зачетка па све до истраживања примене музике у медицинској и психолошкој терапији (музикотерапији), на јавним површинама где утиче на понашање читаве групе људи или животиња, у аудиовизуалним медијима и употреби музике током учења и усвајања нових садржаја[3]

Разлика између биомузикологије и етномузикологије уреди

 
Етномузикологија и биомузикологија једна другу снабдевају подацина

Док се етномузикологија традиционално фокусира на облик и друштвену функцију песама (и осталих производа музикалности), биомузикологија тежи разумевање битних и општих заједничких способности која су у основи људског капацитета за стварање музике, попут певања. Не постоји сукоб између тих настојања већ постоји велики потенцијал за синергију међу њима, јер ове две научне области једна другу могу снабдевати подацима, хипотезама и потенцијалним генерализацијама.[2]

Принципи биомузикологије уреди

Разјаснивши предмет проучавања и општи приступ биомузикологије, треба се упознати и са четири основна начела за која поједини истраживачи сматрају да су основа за успешно и продуктивно научно истраживање музикалности, а то су:[2]

1. Вишекомпонентни приступа који препознаје да је музикалност изграђена на скупу међусобно повезаних капацитета од којих ниједан није примаран.
2. Плуралистичка тинбергијска перспектива која се бави и придаје једнаки зхначај питањима механизма, онтогеније, филогеније и функције.
3. Компаративни приступ, који тражи и истражује хомологе животиња или аналоге одређених компоненти музикалности, где год се могу наћи
4. Еколошки мотивисана перспектива, која препознаје потребу за проучавањем раширеног музичког понашања у разним људским културама (али не само усредоточена искључиво на западњачку уметничку музику или на веште музичаре).[2]

Подела биомузикологије уреди

Биомузикологија се данас дели на три гране приказане у доњој табели:

Еволуциона музикологија Компаративна музикологија Неуромузикологија
Порекло музике Функција и примена музике Подручја мозга укључена у процесуирање музике
Селекцијски притисци у подлози еволуције музике Опште особине музичког понашања и музичких система Онтогенеза музичких процеса и вештина
Еволуција човека и музике Предности и улагање у музику Неурални и когнитивни механизми процесуирања музике
Песме код животиња

Еволуциона музикологија — проучава „порекло музике, и настанак животињске песме, као и утицај селекције као основну музичке еволуције и упоредну еволуцију музике и људску еволуција.

Неуромузикологија — проучава мождане области укључене у обраду музичких садрћаја, неуронске и когнитивне процесе музичке обраде" и онтогене музичке способности и музичке вештине.

Компаративна музикологија — проучава функције и употребу музике, предности и трошкове стварања музике и универзалне карактеристике музичких система и музичког понашања.[4]

Примена биомузикологије уреди

 
Терапеутска примена музике код пацијенат са Алцхајмеровом болешћу показала се делотворном

У свакодневном животу примењена биомузикологија покушава да обезбеди:

  • биолошки увид у ствари као што су терапеутска употреба музике у медицинском и психолошком третману,
  • широку употреба музике у аудиовизуелним медијима као што су филм и телевизија,[5]
  • свеобухватно присуство музике на јавним местима и његову улога кроз утицају на масовног понашања,[6]
  • потенцијалну употребе музике како стимулишући фактор у учењу.[4]

Извори уреди

  1. ^ Аграwал А., Макхијани Н., Валентини П. (2013). Тхе еффецт оф мусиц он хеарт рате.Јоурнал оф Емергинг Инвестигаторс, Април 2013, 1-5.
  2. ^ а б в г Фитцх, W. Тецумсех (2015). „Фоур принциплес оф био-мусицологy”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 370 (1664). ПМИД 25646514. С2ЦИД 1919616. дои:10.1098/рстб.2014.0091. 
  3. ^ .Wаллин Н. L., Меркер Б., Броwн С. (1999). Тхе Оригинс оф Мусиц (Брадфорд боок). Тхе МИТ Пресс, Цамбридге.
  4. ^ а б Wаллин, Нилс L./Бјöрн Меркер/Стевен Броwн (1999): "Ан Интродуцтион то Еволутионарy Мусицологy." Ин: Wаллин, Нилс L./Бјöрн Меркер/Стевен Броwн (Едс., 1999): Тхе Оригинс оф Мусиц, пп. 5–6.
  5. ^ Неттл Б. 1983Тхе студy оф етхномусицологy: тwентy-нине иссуес анд цонцептс. Урбана, ИЛ: Университy оф Иллиноис Пресс.
  6. ^ Биспхам ЈЦ. 2009Мусиц'с ‘десигн феатурес’: мусицал мотиватион, мусицал пулсе, анд мусицал питцх. Мус. Сци. 2009–2010, 29–44.

Литература уреди

  • Аром, Симха (1999): "Пролегомена то а Биомусицологy." Ин: Нилс L. Wаллин/Бјöрн Меркер/Стевен Броwн (Едс.), Тхе оригинс оф мусиц, Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс, пп. 27–29.
  • Дарwин, Цхарлес (1871): Тхе Десцент оф Ман анд Селецтион ин Релатион то Сеx. Јохн Мурраy: Лондон.
  • Фитцх, W. Тецумсех (2006): "Тхе биологy анд еволутион оф мусиц: а цомпаративе перспецтиве". Цогнитион, 100(1), пп. 173–215.
  • Хаусер, M. D.; МцДермотт, Ј. (2003). „Тхе еволутион оф тхе мусиц фацултy: А цомпаративе перспецтиве”. Натуре Неуросциенце. 6 (7): 663—668. ПМИД 12830156. С2ЦИД 9343153. дои:10.1038/нн1080. .
  • Перетз, Исабелле (2006): "Тхе натуре оф мусиц фром а биологицал перспецтиве." Цогнитион 100 (2006), пп. 1–32.
  • Wаллин, Нилс L./Бјöрн Меркер/Стевен Броwн (Едс., 1999): Тхе Оригинс оф Мусиц, Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс. ISBN 0-262-23206-5.
  • Заторре, Р./Перетз, I. (2000): Тхе Биологицал Фоундатионс оф Мусиц, Неw Yорк: Натионал Ацадемy Пресс.

Спољашње везе уреди