Википедија

Биргит Нилсон

Мерта Биргит Нилссон (17. мај 1918 – 25. децембар 2005) била је прослављена шведска драматурска сопранискиња. Иако је певала широки репертоар оперских и вокалних дела, Нилсон је била најпознатија по својим наступима у операма Ричарда Вагнера и Ричарда Штрауса.[5] Њен глас је био препознатљив по снажној снази, изобилним резервама моћи и блиставом сјају и јасноћи у горњем регистру.

Биргит Нилсон
Биргит Нилссон ин 1948
Биргит Нилсон 1948. године
Пуно имеБиргит Нилссон
Име по рођењуМäрта Биргит Свенссон
Датум рођења17 мај 1918(1918-05-17)[1]
Место рођењаВеста Каруп, Сканија
 Шведска
Датум смрти25. децембар 2005.(2005-12-25) (87 год.)[2]
Место смртиКристианстад, Сканија
 Шведска
ПребивалиштеШведска
Држављанствошведско
ОбразовањеКраљевска музичка академија
Занимањеоперска певачкица
Активни период1946-1984
Награде

Преглед

уреди

Нилсон је оставила толико снажне утиске на многе улоге да су оне постале познате као „Нилсонов репертоар”. Она је певала опере Ричарда Штрауса и специјализовала се за Пучинијев Турандот, а славу је стека на Вагнеровом операма. Једном је рекла да ју је Изолда учинила познатом, а Турандот богатом.[6] Њена изузетно рафинирана извођења његове музике била су упоредива са делом Кирстен Флагстад, која је доминирала Вагнеровим репертоаром у Метрополитанској опери током година пре Другог светског рата.

Биографија

уреди

Рани живот

уреди

Биргит Нилсон је рођена као Марта Биргит Свенссон на фарми у Вастра Карупу у Сканеу (100 км/60 миља северно од Малмеа) од оца Нилса Свенсона и мајке Јустине Свенсон (рођене Паулсон). Када је имала три године, почела је да свира мелодије на клавиру играчки коју јој је мајка купила. У једном интервјуу је изјавила да је могла да пева пре него што је проходала, додајући: „Чак сам певала и у сновима”. Њен вокални таленат први пут је примећен када је почела да пева у свом црквеном хору. Хоровођа чувши како пева и саветовао јој је да иде на часове гласа.

Студирала је код Рагнара Бленоуа у Асторпу шест месеци како би се припремила за аудицију на Краљевској шведској музичкој академији у Стокхолму где је била прва у групи од 47 певача и добила стипендију Кристине Нилсон, названу по имену чувеног сопрана. Њени наставници на Академији били су Јосеф Хислоп и Арне Санегард. Међутим, сматрала је себе самоуком: „Најбоља учитељица је сцена“, рекла је једном интервјуеру 1981. „Изађеш на њу и мораш научити да пројектујеш“. Жалила је због својих раних инструкција и свој успех приписивала домаћем таленту. „Мој први учитељ гласа [Хислоп] ме је умало убио... други је био скоро исто тако лош.“[7]

Рана каријера

уреди
 
Нилсон као леди Макбет у опери Ђузепеа Вердија у Краљевској шведској опери, Стокхолм, 1947.

Године 1946, Нилсонова је дебитовала у Краљевској шведској опери у Стокхолму са само три дана најаве, заменивши болесну Агату у Дер Фреисцхüтз Карла Марије фон Вебера. Диригент Лео Блех није био превише љубазан према њој, и како је написала у својој аутобиографији, чак је размишљала о самоубиству након наступа. Године 1947, привукла је националну пажњу као Вердијева Лејди Макбет под Фрицом Бушом.[8] Уследило је мноштво углога, од Штрауса и Вердија до Вагнера, Пучинија и Чајковског. У Стокхолму је изградила сталан репертоар улога у лирско-драмском пољу, укључујући Донна Анна, Аида, Лиса, Тосца, Венус, Сиеглинде, Сента и Дер Росенкавалиер, једну од њених омиљених улога, све певане на шведском. Године 1949, певала је Ариадне ауф Наxос са Хјордисом Шимбергом и Елизабет Седерстром између осталих.

Међународни ангажмани

уреди

Под туторством Фрица Буша, њена каријера је узела маха. Он је био кључан у обезбеђивању њеног првог значајног ангажмана ван Шведске, као Електра у Моцартовом Идоменеју на Глиндборнском фестивалу 1951. Њен деби у Бечкој државној опери 1953. био је прекретница; тамо би била редован извођач више од 25 година. Уследила је Елза у Вагнеровом Лоенгрину на Бајројтском фестивалу 1954, затим њена прва Бринхилда у комплетном Прстену у Баварској државној опери, на Минхенском оперском фестивалу 1954. Касније се вратила као Зиглинд, Бринхилда и Изолда до 1969. године.

Насловну улогу Турандот, која је кратка, али захтева необично велики звук, извела је у миланској Скали 1958. године, а затим у остатку Италије. Нилсонова је дебитовала у Америци као Брунхилда у Вагнеровој Дие Wалкüре 1956. са Опером Сан Франциска. Она је стекла међународну славу након наступа као Изолда у Метрополитен опери у Њујорку 1959. године, што је доспело на насловних страна. Изјавила је да је највећи догађај у њеном животу био када је тражено да наступи на отварању током 180. сезоне у Скали као Турандот 1958. Она је наступала у многим великим оперским кућама у свету, укључујући Беч, Берлин, Краљевску оперу у Ковент Гардену, Токио, Париз, Буенос Ајрес, Чикаго и Хамбург.

Певала је са Сиднејским симфонијским оркестром на Вагнеровом концерту који је отворио Концертну дворану Сиднејске опере 1973. године.[9]

Видеографија

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „About Birgit”. Birgit Nilsson Foundation. Приступљено 1. 6. 2022. 
  2. ^ „Birgit Nilsson”. The Independent (на језику: енглески). 12. 1. 2006. Приступљено 1. 6. 2022. 
  3. ^ Unless otherwise indicated, this section is sourced from Birgit Nilsson:Honours and awards Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2014). birgitnilssonprize.org. Retrieved 26 January 2016.
  4. ^ „Birgit Nilsson (soprano)”. Gramophone. Приступљено 11. 4. 2012. 
  5. ^ Holland, Bernard (12. 1. 2006). „Birgit Nilsson, Soprano Legend Who Tamed Wagner, Dies at 87”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 17. 5. 2017. 
  6. ^ „Birgit Nilsson | Swedish singer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2017. 
  7. ^ Holland, Bernard (12. 1. 2006). „Birgit Nilsson, Soprano Legend Who Tamed Wagner, Dies at 87”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 17. 5. 2017. 
  8. ^ Blyth, Alan; Barker, Frank Granville (12. 1. 2006). „Obituary: Birgit Nilsson”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2018. 
  9. ^ „Sydney Opera House Opening Concert.”. 29. 10. 1973. Приступљено 6. 8. 2012. 

Literatura

уреди
  • Nilsson, Birgit, My Memoirs in Pictures, translated from the Swedish by Thomas Teal, Garden City: Doubleday, 1981; ISBN 0-385-14835-6.
  • Нилссон, Биргит, Мина миннесбилдер, Стоцкхолм: Бонниер, 1977; ISBN 91-0-042069-7
  • Нилссон, Биргит, Ла Нилссон, Стоцкхолм: Фисцхер, 1995; ISBN 91-7054-756-4.
  • "Биргит Нилссон, Сопрано Легенд Wхо Тамед Wагнер" бy Бернард Холланд, Тхе Неw Yорк Тимес (12 Јануарy 2006)
  • "Сå хöлл хан аллт хемлигт", (wхy Нилссон'с деатх wас кепт а сецрет фор 16 даyс) бy Пелле Тагессон, Афтонбладет (13 Јануарy 2006)
  • Блум, Давид, "Тхе Фарм Гирл анд тхе Стонес", цхаптер 5 ин Давид Блум, Qуинтет, Фиве Јоурнеyс тоwард Мусицал Фулфиллмент (Цорнелл Университy Пресс, 1999).
  • Ла Нилссон: Мy Лифе ин Опера бy Биргит Нилссон, фореwорд бy Георг Солти, афтерwорд бy Пеггy Туеллер. Транслатед бy Дорис Јунг Поппер УПНЕ, 2007; ISBN 1-55553-670-0, ISBN 978-1-55553-670-1
  • Liese, Kirsten, Wagnerian Heroines. A Century Of Great Isoldes and Brünnhildes", English translation: Charles Scribner, Edition Karo Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2020), Берлин, 2013.

Спољашње везе

уреди
 
Биргит Нилсон на Викимедијиној остави.

Генерално

Аудио

Телевизија

Интервјуи и чланци

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Birgit_Nilson&oldid=27676648”