Википедија

Брахитерапија рака простате

Брахитерапија рака простате је метода радиотерапије која се заснива на увођењу радиоактивних извора (трансплантата) у ткиво простате у циљу лечења зрачењем.[1] За ову намену употребљавају се радиоактивни изотопи јода, паладијума и иридијума, чије физичке особине омогућавају примену вишеструко већих доза зрачења (у поређењу са перкутаним приступом зрачењу) уз прихватљиву стопу нуспојава.[2][3] Основни предуслов за успешну примену брахитерапије је пажјиво одређен стадијум (проширености) болести (рака).[4]

Брахитерапија рака простате
Дијаграм који показује брахитерапију високе дозе за рак простате
ИЦД-9-CM92.27
МедлинеПлус007385

Опште информације

уреди

Рак или карцином простате својим спорим растом и непредвидивим понашањем захтева врло опрезно одлучивање о врсти и обиму лечења које ће се приенити.[5] Квалитета живота након лечења је такође подједнако важна чинилац као и биохемијски, односно клинички ток болести. Код вечина болесника према неким од истраживања, квалитету жвота лечених брахитерапијом је побољшан у након терапије 79% слућајева, док се само мањи број жалио на психолошке сметње у породичном животу.[6][7]

Предуслов за успех брахитерапије је правилан одабир болесника и прецизна техника уградње импалната.[8]

Зрачење уништава канцерогене ћелије оштећујући њихову ДНА, или њихове молекуле које садрже генетску информацију, што их потом спечава да се даље шире. Зрачење такођер уништава и нормалне ћелије, али како се канцерогене ћелије шире брже од нормалних оне су осјетљивије на зрачење. Додатно, нормалне се челије боље регенершу од канцерогених након дејства радијације. Ово је један од разлога зашто се третмани радиотерапије дају у периоду од неколико недеља јер се тиме здравим ћелијама даје времена да се регенеришу између појединих третмана.

Историја

уреди

Први опис примене радиоактивног изотопа радијума (238Ра) у брахитерапији потиче од Баррингера који је 1917. године, почео лечење иглама радијума. Ова метода није наишла на ширу примену, све док није почета примена трајних имплантата радиоактивног јода (125I) ретропубичним приступом од стране Хилариса и Wхитмора 1970-тих година) за брахитерапију тумора простате.

Током историјског развоја ове методе у поћетку су игле за увођење радиоактивних зрнаца јода постављане током лапаротомије под контролом прста увученог у право црево. Дозиметрија је била непрецизна, а расподела зрачења неравномерна. Због ових недостатак примена ове методе је привремено пркинута због резултата лошијих од очекиваних, и морала је да сачека развоја техника перкутаног зрачења и појаву оперативних метода којима се штеде карлични живци.

Након 1983. године појавом ултразвучних сонди и компјуторизоване томографије побољшан је приказ анатомских односа простате, а стадијум болести тачније су одређивани што је омогућило да се обави симулирање зрачења пре почетка захвата.

Првих деценија 21. века број брахитерапијом лећених болесник ана глобалном ницоу стално расте.[2]

Врсте терапије

уреди

Данас се најчешће примењују две врсте брахитерапије:[9][10]

Брахитерапија ниске брзине дозе (ЛДР)

уреди

Брахитерапија ниске брзине дозе (акроним ЛДР — енгл. лоw досе рате) којим се данас лечи већина болесника, користи радиоактивне импланте мале снаге (величине зрна пиринча) за третман. То су најчешће радиоактивна зрнаца јода (125I — 13 Гy/недељно)[11][12] или паладијума (103Пд — 40 Гy/недељно)

Ови импланти се трајно умећу у тело, а након уметања емитирају зрачење које се постепено смањује у снази, које након неколико недеља у потпуности престаје зрачити.[13]

Индикације

Индикације за примену ЛДР терапије су:[14]

  • карцином простатае стадијум Т1-2а;
  • волумен простате до 60 ццм у тренутку имплантације;
  • ПСА < 10 нг/мЛ;
  • Глеасон збир <6;
  • без знакова опструкције мокрења;
  • без знакова перинеуралног или екстракапсуларног ширења;
  • мање од 50% позитивних цилиндара добијених биопсијом простате.[15]

Брахитерапије велике брзине дозе (ХДР)

уреди

Брахитерапије велике брзине дозе (акроним ХДР енгл. хигх досе рате), у поређењу са ЛДР брахитерапијом, користи изворе зрачења јачег интензитета, и зато се такви импланти у тело постављају само привремено.[16][17]

Од препарата велике брзине дозе данс се користе изотопи иридијума (192Ир — 2-36 Гy/мин) увођењем циљано водичем у ткиво простате.[18]

Индикације

уреди
  • Алтернатива радикалној простатектомији, перкутаном зрачењу или ЛДР брахитерапији[19]
  • Сви стадијуми болести ограничени на простату[20]
  • Тумори са екстракапсуларним или перинеуралним ширењем, захватањем семених мехурића
  • Било која вредност ПСА ако нема доказа о дисеминацији
  • Било који Глеасонов збир
  • „Салваге” лечење након трансуретралне ресекције простате (акроним ТУРП), радикалне простатектомије, перкутаног зрачења или ЛДР брахитерапије.[21]

Поступак

уреди

За извођење ХДР брахитерапије болесник се припрема на исти начин као за ЛДР брахитерапију и поставља у положај за литотомију. Није потребно претходно планирање зрачења.[22]

Почиње се тако што се флексибилне игле водилице под ултразвучном или рендген контроло уводе кроз гумени предложак са два низа циркуларно положених отвора. Предложак није фиксиран и његовим нагињањем се могу поставити игле у било који распоред чак и у неприступачна подручја иза симфизе и обухватајући сваки жељени волумен.

Након имплантације водилица предложак се ушивањем причвршћује за међицу. РТГ и ЦТ снимањем се утврди дефинитивни положај водилица за радиоактивне изворе и израћунава план зрачења. Зрачење се спроводи у изолованој просторији са заштитом од зрачења помоћу уређаја за “афтер-лоадинг” зрачење иридијумом високе активности.

Сесија зрачења траје 10-так минута, и за то време се апликује 15 Гy, што се понавља неколико пута у наредна два дана према плану зрачења. Између две сесије зрачења болесник није радиоактиван. Цели се поступак може поновити у недељнаим интервалима зависно од укупно планиране дозе зрачења.

Предности

уреди

Као могуће предности примене ХДР брахитерапије наводе се:[23]

  • Нема акциденталне миграције радиоактивних зрнака у мокраћну бешику, ректум, уретру, семене мјехуриће или плућа
  • Нема излагања зрачењу особа у пацијентовој околини
  • Лакша и прецизнија дозиметрија
  • Флексибилне цеви водичи олакшавају увођење извора у ретропубично подручје
  • Сметње након лечења блаже и краћег трајања (34-45% пацијената има дизуричне сметње до годину дана, до 40% пацијената има еректилне дисфункције различитог интензитета)
  • Нижи трошкови лечења због изостанка хормонског и симптоматског лечења.

Комбинована терапија

уреди

Болеснике са значајним ризиком ширења тумора изван простате требало би лечити комбинацијом перкутаног и брахитерапијског зрачења. Ризик ширења изван простате се одређује као присутност два или више ризична фактора у које спадају:[24]

  • Глеасон збир >7
  • ПСА >10 нг/мЛ
  • Стадијум рака >Т 2б

Препоручена доза је 40-50 Гy перкутаног зрачења + “боост” брахитерапијски 100-110 Гy

Нежељена дејства

уреди

Нежељена дејства

Иако пацијенти могу имати проблема са уринирањем током првих шест месеци након имплантације, они се обично смире и трајни проблеми су ретки, јављају се само код око 1-2% пацијената.[25]

Компликације укључују:

  • Проблеме се мокрењем, који могу укључивати уринарну инконтиненцију, углавном стресну или ургентну инконтиненцију, потешкоће са мокрењем и задржавање урина. Према прегледу објављеном 2002. године на дужи рок, значајни опструктивни симптоми или упорна ретенција урина који захтевају ТУРП јавили су се код 0–8,7% пацијената.[26] Уринарна инконтиненција је пронађена код до 19% пацијената лечених имплантом који нису имали ранији ТУРП, међутим, проценат је био много већи код оних који то јесуимали (до 86%). Стресна инконтиненција се може посматрати као резултат директног оштећења спољашњег уретралног сфинктера које је последица зрачења. Лечење може укључивати промене начина живота, тренинг бешике и употребу уложака за инконтиненцију. Хируршко лечење код оних који не успеју у почетној терапији може укључити употребу уретралне ремене или вештачког уринарног сфинктера.
  • Проблеми са цревима, јавqају се код неких пацинен ната у мање од 10% случајева, обично у виду пролива или ургентност црева. Ови проблеми се обчно смиребез даљег лечења.[27] Радијациони проктитис се може наћи код 0,5–21,4% пацијената који су примили брахитерапију простате због близине простате и дебелог црева, са значајним повредама (фистулама) које се јављају код 1–2,4% пацијената.
  • Еректилна дисфункција (потешкоће у добијању и/или одржавању ерекције; импотенција) је још један нежељени ефекат повезан са неким хируршким и нехируршким третманима рака простате. Проблем се јавља код око 25 до 50% мушкараца који примају брахитерапију за рак простате, што је мање него код мушкараца који примају стандардно спољно зрачење.[28] У року од три године, мало мушкараца ће приметити значајно побољшање потенције, а повремено се тај број може погоршати.[28] Опције лечења укључују употребу лекова (као што су Виагра и Циалис), интракавернозних ињекција, уређаја за вакуумску констрикцију или имплантата пениса.[28]

Прогноза

уреди

Карцином простате својим спорим растом и непредвидивим понашањем намеће врло опрезно одлучивање о врсти и обиму терапије које ће се применити. Квалитета живота након лечења је подједнако важна као и биохемијски, односно клинички ток болести.Већина болесника (79%) лечених интерстицијском брахитерапијом је, у истраживању Артеберyја и сар.[29] и Јолy и сар.[30] квалитет живота након терапије оценила одличним, уз само неколико случајева који су се жалили на психолошке сметње у породичном и друштвеном животу. Предуслоови за успех интерстицијске брахитерапије је исправан одабир болесника и прецизна примена технике.

Извори

уреди
  1. ^ „Перманент сеед брацхyтхерапy”. Простате Цанцер УК (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  2. ^ а б Мазерон ЈЈ. Брацхyтхерапy: а неw ера. Радиотхер Онцол. 74 (3): 223—5. 2005.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  3. ^ Буyyоуноуски, Марк К.; Давис, Бриан Ј.; Престидге, Брадлеy Р.; Сханахан, Тхомас Г.; Стоцк, Рицхард Г.; Гримм, Петер D.; Деманес, D. Јеффреy; Заидер, Марцо; Хорwитз, Ериц M. (2012). „А сурвеy оф цуррент цлиницал працтице ин перманент анд темпорарy простате брацхyтхерапy: 2010 упдате”. Брацхyтхерапy. 11 (4): 299—305. ИССН 1538-4721. дои:10.1016/ј.брацхy.2011.12.012. 
  4. ^ Стисх, Брадлеy Ј.; Давис, Бриан Ј.; Мyндерсе, Ланце А.; Деуфел, Цхристопхер L.; Цхоо, Рицхард (2017). „Брацхyтхерапy ин тхе Манагемент оф Простате Цанцер”. Сургицал Онцологy Цлиницс оф Нортх Америца (на језику: енглески). 26 (3): 491—513. дои:10.1016/ј.соц.2017.01.008. 
  5. ^ Ломи, Неиwете; Цхаwла, Бхавна; Дас, Деепсекхар (2024). „Дисинсерт, ретрацт анд ротате тецхниqуе оф плаqуе брацхyтхерапy”. Индиан Јоурнал оф Опхтхалмологy (на језику: енглески). 72 (2): 303—303. ИССН 0301-4738. дои:10.4103/ИЈО.ИЈО_2213_23. 
  6. ^ Артеберy ВЕ, Фразиер А, Далмиа П; et al. (1997). „Quality of life after permanent prostate implant”. Semin Surg Oncol. 13: 458—64. .
  7. ^ Joly F, Brune D, Couette JE, et al: Health-related quality of life and sequelae in patients treated with brachytherapy and external beam irradiation for localized prostate cancer. Ann Oncol. 9 (7): 751—7. 1998.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  8. ^ Dornisch, Anna M.; Zhong, Allison Y.; Poon, Darren M. C.; Tree, Alison C.; Seibert, Tyler M. (2024-01-20). „Focal radiotherapy boost to MR-visible tumor for prostate cancer: a systematic review”. World Journal of Urology (на језику: енглески). 42 (1). ISSN 1433-8726. doi:10.1007/s00345-023-04745-w. 
  9. ^ Nag, Subir; Demanes, D. Jeffrey; Hagan, Michael; Rivard, Mark J.; Thomadsen, Bruce R.; Welsh, James S.; Williamson, Jeffrey F. (2011). „Definition of medical event is to be based on the total source strength for evaluation of permanent prostate brachytherapy: A report from the American Society for Radiation Oncology”. Practical Radiation Oncology. 1 (4): 218—223. ISSN 1879-8500. doi:10.1016/j.prro.2011.05.001. 
  10. ^ Yamada, Yoshiya; Rogers, Leland; Demanes, D. Jeffrey; Morton, Gerard; Prestidge, Bradley R.; Pouliot, Jean; Cohen, Gil'ad N.; Zaider, Marco; Ghilezan, Mihai (2012). „American Brachytherapy Society consensus guidelines for high-dose-rate prostate brachytherapy”. Brachytherapy. 11 (1): 20—32. ISSN 1538-4721. doi:10.1016/j.brachy.2011.09.008. 
  11. ^ Narang, Subina; Pandey, Awadesh K; Kaur, Gurbir; Giran, Mannat; Saxena, Sanjay K; Moudgil, Sandeep; Walia, Dinesh K; Handa, Uma; Meena, Vijay K (2024). „Iodine-125 brachytherapy for choroidal melanoma by using Ocuprosta seeds with indigenous non-collimated plaques: Our initial experience”. Indian Journal of Ophthalmology (на језику: енглески). 72 (Suppl 1): S90—S95. ISSN 0301-4738. doi:10.4103/IJO.IJO_1694_23. 
  12. ^ Polascik, Thomas J; Pound, Charles R; DeWeese, Theodore L; Walsh, Patrick C (1998). „Comparison of Radical Prostatectomy and Iodine 125 Interstitial Radiotherapy for the Treatment of Clinically Localized Prostate Cancer: A 7-Year Biochemical (PSA) Progression Analysis”. Urology. 51 (6): 884—890. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/s0090-4295(98)00153-8. 
  13. ^ Schwarz, R. (2003-09-01). „Kurative Radiotherapie des lokalisierten Prostatakarzinoms”. Der Urologe A. 42 (9): 1212—1220. ISSN 0340-2592. doi:10.1007/s00120-003-0428-y. 
  14. ^ Berkey FJ (август 2010). „Managing the adverse effects of radiation therapy”. American Family Physician. 82 (4): 381—8. , 394.
  15. ^ Blasko JC, Grimm PD, Ragde H (1993). „Brachytherapy and organ preservation in the management of carcinoma of the prostate”. Semin Radiat Oncol. 3: 240—5. .
  16. ^ Vicini FA, Vargas C, Edmundson G; et al. (2003). „The role of high-dose rate brachytherapy in locally advanced prostate cancer”. Semin Radiat Oncol. 13 (2): 98—108. 
  17. ^ Demanes, D. Jeffrey; Rodriguez, Rodney R.; Schour, Lionel; Brandt, David; Altieri, Gillian (2005). „High-dose-rate intensity-modulated brachytherapy with external beam radiotherapy for prostate cancer: California endocurietherapy’s 10-year results”. International Journal of Radiation Oncology*Biology*Physics. 61 (5): 1306—1316. ISSN 0360-3016. doi:10.1016/j.ijrobp.2004.08.014. 
  18. ^ Hauswald, Henrik; Kamrava, Mitchell R.; Fallon, Julia M.; Wang, Pin-Chieh; Park, Sang-June; Van, Thanh; Borja, Lalaine; Steinberg, Michael L.; Demanes, D. Jeffrey (2016). „High-Dose-Rate Monotherapy for Localized Prostate Cancer: 10-Year Results”. International Journal of Radiation Oncology*Biology*Physics. 94 (4): 667—674. ISSN 0360-3016. doi:10.1016/j.ijrobp.2015.07.2290. 
  19. ^ Ash, Daniel; Flynn, Anthony; Battermann, Jan; de Reijke, Theodorous; Lavagnini, Paulo; Blank, Leo (2000). „ESTRO/EAU/EORTC recommendations on permanent seed implantation for localized prostate cancer”. Radiotherapy and Oncology (на језику: енглески). 57 (3): 315—321. doi:10.1016/S0167-8140(00)00306-6. 
  20. ^ National Institute for Clinical Excellence. Prostate cancer diagnosis and treatment (2008). NICE clinical guidelines 58. London: National Institute for Clinical Excellence
  21. ^ Vicini FA, Vargas C, Edmundson G; et al. (2003). „The role of high-dose rate brachytherapy in locally advanced prostate cancer”. Semin Radiat Oncol. 13 (2): 98—108. .
  22. ^ „High dose-rate brachytherapy”. Prostate Cancer UK (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  23. ^ Balázs, Katalin; Kocsis, Zsuzsa S.; Ágoston, Péter; Jorgo, Kliton; Gesztesi, László; Farkas, Gyöngyi; Székely, Gábor; Takácsi-Nagy, Zoltán; Polgár, Csaba (2022-06-22). „Prostate Cancer Survivors Present Long-Term, Residual Systemic Immune Alterations”. Cancers (на језику: енглески). 14 (13): 3058. ISSN 2072-6694. doi:10.3390/cancers14133058. 
  24. ^ Mazeron JJ. Brachytherapy:anewera.Radiother Oncol. 74  (3):  223-5
  25. ^ Crook J, Fleshner N, Roberts C, Pond G (2008). „Long-term urinary sequelae following 125Iodine prostate brachytherapy”. The Journal of Urology. 179: 141—146. 
  26. ^ Stone, N (2002). „Complications Following Permanent Prostate Brachytherapy”. European Urology. 41 (4): 427—433. doi:10.1016/S0302-2838(02)00019-2. 
  27. ^ Buron, Catherine; Le Vu, Beatrice; Cosset, Jean-Marc; Pommier, Pascal; Peiffert, Didier; Delannes, Martine; Flam, Thierry; Guerif, Stephane; Salem, Naji (2007). „Brachytherapy versus prostatectomy in localized prostate cancer: Results of a French multicenter prospective medico-economic study”. International Journal of Radiation Oncology*Biology*Physics (на језику: енглески). 67 (3): 812—822. doi:10.1016/j.ijrobp.2006.10.011. 
  28. ^ а б в „Erectile Dysfunction After Prostate Cancer”. www.hopkinsmedicine.org (на језику: енглески). 2019-11-19. Приступљено 2024-03-22. 
  29. ^ Artebery VE, Frazier A, Dalmia P; et al. (1997). „Quality of life after permanent prostate implant”. Semin Surg Oncol. 13: 458—64. .
  30. ^ Joly F, Brune D, Couette JE, et al: Health-related quality of life and sequelae in patients treated with brachytherapy and external beam irradiation for localized prostate cancer. Ann Oncol. 9 (7): 751—7. 1998.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brahiterapija_raka_prostate&oldid=27887080”