Трансплантација

Трансплантирано срце

Трансплантација или пресађивање представља замену нефункционалног органа путем хирушке интервенције. Овакве процедуре се најчешће изводе код животно угрожених особа (нпр. кардиомиопатија) и нешто ређе у циљу побољшања основног квалитета живота код хроничних болести које се могу третирати на овај начин.

Трансплантациона медицина захтева посебну едукацију особља, специјалну опрему и свеобухватно преоперативно и постоперативно надгледање пацијента, како би се могућност одбацивања органа свела на најмању могућу меру.

Правни и медицински критеријуми који одређују када се пресађиевање може извршити су строго регулисани законом.

Садржај

Терминологија

Трансплантација (1968)

Прималац је оболела особа која добија орган од даваоца или донора, изузев у случају аутотрансплантације. Донор може бити жива (бубрег, јетра) или мождано преминула особа (сви органи и ткива).

Органи који се могу трансплантирати:

• јетра
• бубрег
• срце
• рожњача
• делови екстремитета
• кожа
• коштана срж
• лице
• зуби

Пресађивање коштане сржи

На Институту за нуклеарне науке Винча, после низа пропуста у систему заштите на експерименталном реактору, 15. октобра 1958. догодила се хаварија у којој су технички сарадници Роксанда Дангубић, Драшко Грујић, Живорад Богојевић и Стијепо Хајдуковић, као и апсолвенти физике на ПМФ у Београду Живота Вранић (1934-1958) и Радојко Максић (1933) били изложени високој дози нуклеарног зрачења (неутронско и гама зрачење). Сви су били старости од 24 до 26 година. Највећој дози зрачења изложен је Живота Вранић, који је угасио реактор и тако спасао сигурне смрти остале колеге.

Шесторо озрачених су 16. октобра пребачени на Клинику „Кири” у Паризу. Тим лекара, под вођством онколога и професора Жоржа Матеа (франц. Georges Mathé) (1922—2010) је 11. новембра најпре извршио операцију пресађивања коштане сржи код Радојка Максића, а затим су оперисани и остали, осим Живорада Богојевића, на коме захват није било потребе да се изврши, пошто је најмање озрачен. Добровољни даваоци коштане сржи су били Парижани: Одит Драги, Рејмон Кастани, Марсел Пабиони, Албер Бајрон и лекар на клиници Леон Шварценберг. Захват је рађен само на основу крвне групе, без типизације ткива и представљао је велики ризик, како за примаоце, тако и за даваоце, који су пре операције обавештени да се можда неће пробудити из опште анестезије, јер није било познато у којој мери се таквом операцијом могло угрозити њихово здравље, пошто су до тада пресађивања коштане сржи рађена само експериментално на животињама.

Живота Вранић је преминуо убрзо после операције и тако постао прва жртва нуклеарног зрачења, која се у свету догодила након Другог светског рата и прва жртва са територије Југославије, док је осталих петоро пацијента спашено, они су наставили нормално да живе и раде, због чега се четири операције пресађивања коштане сржи које је извео Жорж Мате сматрају првим успешним операцијама ове врсте.

Пресађивање лица

У новембру 2005. године рађена је прва трансплантација лица на свету. Францускињи Изабели Диноар, пас лабрадор је одгризао нос, усне и образе, у очајничком покушају да је пробуди, пошто је заспала након покушаја самоубиства узимањем прекомерне дозе лекова. Операција пресађивања делова лица донатора је обављена у једној болници у северној Француској и трајала је 15 сати.

Поступак

Трансплантација органа обухвата следеће фазе:

• имунолошка типизација реципијента и донора,
• трансплантација,
• имуносупресивна терапија.

Регенеративна медицина

Стварање органа из матичних ћелија је технологија за коју се очекује да ће у наредној деценији направити крупан помак. У Лесковцу је основана Специјална болница за лечење стерилитета која би требало да прерасте у Институт за матичне ћелије.

Историјат трансплантација у Србији

Доктор Пјотр Васиљевич Колесников, руски емигрант, је 1926. године у Зајечару пресадио тестис осуђеника Илије Крајана свом остарелом колеги, зајечарском хирургу. Оваква процедура се данас не практикује.

Скупштина Републике Србије је 2009. донела Закон о трансплантацији органа и Закон о трансплантацији људских ткива и ћелија. Овим законом је забрањена трговина органима, рекламирање потреба за органима, оглашавање донирања, рекламирање здравствених установа и здравствених радника у средствима јавног информисања, у циљу сузбијања илегалне трговине људским органима, која је у свету узела великог маха.

Пресађивање органа у Србији сада се обавља у Војномедицинској академији, Клиничком центру Србије, клиничким центрима у Новом Саду и Нишу. Осим тога, на Институту за мајку и дете врши се пресађивање коштане сржи, а у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој у Београду трансплантације бубрега и јетре. Највише је забележено пресађивања бубрега. Према проценама стручњака, по броју обављених интервенција пресађивања, иза Србије се налазе Албанија, Црна Гора, Македонија и Босна и Херцеговина.

Литература

• Јововић, Михаило, ур. (27. 11. 2012). „Изабел је прва особа којој је пресађено лице: Кад људи буље у мене, само им узвратим”. Вијести онлајн. Архивирано из оригинала на датум 05. 08. 2016. Приступљено 27. 5. 2016. 
• К. Недељковић (10. 12. 2015). Јововић, Михаило, ур. „Једини сам преживео пакао Винче!”. Вијести онлајн. Приступљено 27. 5. 2016. 
• Н. Јанковић (12. 5. 2012). „Како је “Винча“ променила свет”. Вечерње новости онлајн. Приступљено 27. 5. 2016. 
• Миомир Ристић (7. 07. 2013). „Ћерке донатори коштане сржи након несреће у Винчи посетили Београд”. Вечерње новости онлајн. Приступљено 27. 5. 2016. 
• „Србија на зачељу по броју хируршких захвата”. Политика онлајн. Београд: Политика новине и магазини д.о.о. 2. 1. 2010. Приступљено 28. 5. 2016. 

Спољашње везе

• ДонорХерој - Спаси животе, завештај органе! Сајт ДонорХерој се бави едукацијом и промоцијом завештања и трансплантације органа и ткива.
• Национална кампања Министарства здравља „Продужи живот"

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).